ЗАСТУПЉЕНОСТ ЕНГЛЕСКЕ И АМЕРИЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У ШКОЛСКИМ ПРОГРАМИМА

Аутор: мср Владимир Папић

Енглески језик, трећи најраспрострањенији матерњи језик на свету, чији говорници потичу из Енглеске и Уједињеног Краљевства, Републике Ирске, САД, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Јужноафричке Републике, Индије, Пакистана и других држава широм света, представља глобални језик споразумевања (lingua franca) од Британске империје до данас. Најчешћи страни језик који се учи на свим континентима произвео је најутицајнију књижевност и (популарну) културу савременог доба. Савремени бестселери на полицама књижара широм света најчешће потичу из неке од англофоних земаља, док се постојање савремене жанровске књижевности не може замислити без утицаја писаца попут Агате Кристи, Сер Артура Конана Дојла, Дена Брауна, Џ. Р. Р. Толкина, Џ. К. Роулинг или Џ. Р. Р. Мартина. Ни класичну светску књижевност не можемо да замислимо без имена попут Шекспира, Дикенса, Џејнс Остин, сестара Бронте, Мери Шели, Вајлда, Бајрона, Киплинга, Керола, Џојса, Вирџиније Вулф, Фокнера, Дефоа или Твена. Међу добитницима Нобелове награде за књижевност су 32 писца која су стварала (и) на енглеском језику, што англофону књижевност позиционира на прво место према језичкој заступљености у најпрестижнијем светском књижевном признању. Са по 13 аутора из САД и Велике Британије који су добили ову награду, ове државе бивају најзаступљеније као територије са којих потичу добитници Нобелове награде, одмах после Француске.

Основци у Србији се са англофоном књижевношћу упознају још у трећем разреду, путем бајке „Себични џин” Оскара Вајлда и одломка из приповетке „Реч-две о Питеру” из књиге Сањар Ијана Макјуана. Четвртаци као домаћу лектиру читају роман Леси се враћа кући Ерика Најта, док се петаци на часовима тумачења домаће лектире упознају са одломком о изградњи склоништа из Дефоовог Робинсона Крусоа и једним од понуђених романа Марка Твена (Доживљаји Тома Сојера, Доживљаји Хаклберија Фина или Краљевић и просјак). Допунски избор лектире у петом разреду основне школе нуди могућност читања одломака из Толкиновог Хобита, док шестаци у изборном делу програма могу да читају дела Вилијама Саројана (Зовем се Арам), Џека Лондона (Зов дивљине или Бели Очњак) и Реја Бредберија (Маслачково вино), али и да се са историјом Британске империје упознају кроз одломке из Пекићеве Сентименталне повести Британског царства. Ученици седмог разреда у обавезном делу програма читају дела Рабиндраната Тагореа, писца који је стварао на бенгалском и енглеском језику, као и Владимира Набокова, који је стварао на руском и енглеском. Наставни програм Српског језика и књижевности осмацима омогућава читање есеја Нила Гејмена („Зашто наша будућност зависи од библиотека, читања и сањарења”), као и важних омладинских романа англофоних аутора – Ловац у житу Џерома Дејвида Селинџера, Галеб Џонатан Ливингстон Ричарда Баха, Тајни дневник Адријана Мола (13 и 3/4 год.) Сју Таунзенд и Дечак у пругастој пиџами Џона Бојна.

Гимназијалци у Србији читају тринаест дела англофоне књижевности – пет у обавезном и осам у изборном делу програма. Прваци читају Шекспирову трагедију Ромео и Јулија као обавезну лектиру, док изборни део програма прописује и Толкинов роман Дружина прстена, први део трилогије Господар прстенова. Другаци читају Бајронову поему Чајлд Харолд и Поову песму „Гавран”, док се проучавање романтизма у европској књижевности, односно потпоглавља које тематизује „мрачне поноре човекове душе, страшно, језовито и фантастично” може продубити читањем романа Франкенштајн Мери Шели и Поових приповедака „Пад куће Ашерових” и „Маска Црвене смрти”. У обавезном делу наставног програма за трећи разред гимназије нема дела ниједног англофоног аутора, док изборни део програма омогућава упознавање ученика са прозним стваралаштвом Џејмса Џојса (Портрет уметника у младости) и Вирџиније Вулф (Госпођа Даловеј), односно поезијом ирског песника Вилијама Батлера Јејтса и Рабиндраната Тагореа, који је стварао на бенгалском и енглеском. Матуранти су у обавези да прочитају најпознатију Шекспирову трагедију, Хамлет, као и одабране песме Вистана Хјуа Одна, док изборни део наставног програма за овај разред прописује и роман Животињска фарма Џорџа Орвела. Наставни програм Књижевности за филолошке гимназије додатно проширује листу англофоних аутора, у првом разреду уводећи романе Друштво мртвих песника Ненси Клајнбаум и Убити птицу ругалицу Харпер Ли, односно тако што у наставни програм за други разред укључује Колриџову „Песму о старом морнару” и класичне романе енглеске књижевности Жена с маштом Томаса Хардија и Гордост и предрасуда Џејн Остин. Трећаци читају Пусту земљу и есеј Традиција и индивидуални таленат Т. С. Елиота, односно Хемингвејев роман Старац и море, дело које је раније било уврштено у наставни програм за трећи разред гимназије и осми разред основне школе. Матурантима се отвара могућност читања Орвеловог романа 1984, као и најпознатијег дела канадске књижевнице Маргарет Атвуд, романа Слушкињина прича. Превид који примећујемо и у наставном програму Књижевности за филолошке гимназије јесте изостављање романа Бука и бес америчког писца Вилијама Фокнера, дела које представља један од врхунаца модерне прозе, а које је раније било школска лектира гимназијалаца у Србији.

Уџбеничка литература за учење енглеског језика у Србији представља непрегледно поље уџбеника и додатних наставних средстава. Само у средњошколском наставном процесу можемо да набројимо значајан број у овом тренутку одобрених уџбеника – осим издања Improving English београдског Завода за уџбенике, ту су и серијали приватних издавача, неретко иновирани и објављени у више варијаната, као што су: On Screen, Focus, New Headway, Gateway, Traveller, Close-Up, Way Up, Chill Out или Solutions. Заводов уџбенички серијал Improving English, који потписују домаће ауторке Катарина Ковачевић и Гордана Марковић, поседује завидан степен укључености књижевних и културних тема у свом садржају. Уџбеник за трећи разред гимназија и средњих стручних школа у поглављу Crime and Fiction говори o Херкулу Поароу и Шерлоку Холмсу, и даје одломке из једне од Дојлових прича. Матуранти се са ирском књижевношћу упознају кроз конструисане текстове о Оскару Вајлду и Џорџу Бернарду Шоу, док поглавље Books and Prizes говори о Нобеловој, Букеровој и Пулицеровој награди, стваралаштву Ернеста Хемингвеја, истовремено пружајући ученицима увид у листу десет најбољих англофоних романа ХХ века. На овој листи ауторке наводе дела Џојса (Уликс и Портрет уметника у младости), Фицџералда (Велики Гетсби), Набокова (Лолита), Хакслија (Врли нови свет), Фокнера (Бука и бес), Хелера (Квака 22), Артура Кестлера (Помрачење сунца / Помрачење о подне), Д. Х. Лоренса (Синови и љубавници) и Џона Стајнбека (Плодови гнева). Радна свеска ученике упознаје са стваралаштвом Џона Гришама, док одељак уџбеника назван Aditional reading ученицима даје могућност да прочитају (и чују) песме Радјарда Киплинга, Вилијама Батлера Јејтса и велшког песника Едварда Томаса. Поред ове уџбеничке серије, вреди поменути и једно Заводово додатно наставно средство, Енглески језик: лектира за гимназије Веселина Костића. Овај избор из књижевних и некњижевних текстова на енглеском језику одобрен је за употребу у српским школама 1992. године, а сачињавају га кратка књижевна дела или одломци из обимнијих остварења англофоних аутора. На страницама Лектире наилазимо на дела Марка Твена, Кристине Росети, Сју Таунзенд, Фредерика Брауна, Ивлина Воа, Џорџа Бернарда Шоа, Зигфрида Сасуна, Херберта Џорџа Велса, Емили Дикинсон, Карла Сендберга, Вилијама Голдинга, Роберта Фроста, Грејама Грина, Ернеста Хемингвеја, Џејмса Џојса, Вилијама Саројана, Ирвина Шоа, Шекспира, Д. Х. Лоренса, Јејтса, Орвела, Т. С. Елиота, Филипа Ларкина и Џона Апдајка.

Основци у Црној Гори читају романе Петар Пан у Кенсингтонском парку Џејмса Метјуа Барија и Вини Пу Алана Александра Милна у трећем разреду, а Мери Попинс П. Л. Траверс и Чарли и фабрика чоколаде Роалда Дала у петом. Ученици шестог разреда деветогодишње основне школе као домаћу лектиру читају роман Робинсон Крусо Данијела Дефоа, а на часовима матерњег језика и књижевности тумаче одломак из Свифтових Гуливерових путовања, Добро дрво Шела Силверстејна, као и делове романа Тата, ти си луд Вилијама Саројана. Лектиру за седми разред чине и Књига о џунгли Радјарда Киплинга, Хари Потер и камен мудрости Џ. К. Роулинг, Том Сојер Марка Твена, Бајке Оскара Вајлда, као и Зов дивљине Џека Лондона. Осмаци као лектиру читају Приче са севера и југа Џека Лондона и одломак из Толкинове Дружине прстена, док на часовима ЦСБХ језика и књижевности тумаче Киплингову „Песму ловца који се враћа”, као и одломке из романа Ка светионику Вирџиније Вулф, Шекспирове трагедије Ромео и Јулија, приче „Ручак” Сомерсета Мома, односно легенде о мачу краља Артура. Ученици завршног разреда на часовима домаће лектире анализирају романе Галеб Џонатан Ливингстон Ричарда Баха, Старац и море Ернеста Хемингвеја и Животињска фарма Џорџа Орвела.

Црногорски гимназијалци у првом разреду читају Селинџеров роман Ловац у ражи и Шекспирову драму Ромео и Јулија, чије ће одломке изнова читати и у другом разреду (у контексту барокне поетике која се назире у Шекспировом делу). У истом разреду ће се ученици упознати са стваралаштвом Бајрона (Ходочашће Чајлда Харолда) и Поа („Гавран”), док ће програм понудити и одломак „Очи Еме Бовари” из Барнсовог Флоберовог папагаја (који неће бити уврштен у актуелни гимназијски уџбеник). Иако наставни програм у поглављу „Забавна књижевност” не прописује ниједно дело англофоних писаца, аутори новог уџбеника за средње стручне школе су уврстили одломак из романа Ловац на змајеве америчког писца авганистанског порекла Халеда Хосеинија. Ученици трећег разреда гимназије неће читати дело ниједног англофоног аутора, док ће матурантима бити прописани Шекспиров Хамлет и Фокнеров роман Бука и бес, чији одломак такође нећемо наћи у актуелној читанци за гимназије. Читанка за завршни разред средњих стручних школа ће проширивати канон класичне и савремене светске књижевности у односу на прописани предметни програм, па ћемо на њеним страницама наићи на одломак из Куцијевог романа Ишчекујући варваре и Елиотове Пусте земље, као и поезију Билија Колинса и канадске инстаграм сензације индијског порекла Рупи Каур (из збирке Мед и млеко).

Основци у Републици Српској на часовима посвећеним интерепретацији дела домаће лектире читају и Алису у земљи чуда Луиса Керола (V разред), романе Робинсон Крусо Данијела Дефоа и Том Сојер Марка Твена (VI разред), Свифтова Гуливерова путовања (VII разред), Велики талас Перл Бак и Прачетове Сестре по метли (VIII разред). Наставни програм за први разред гимназије прописује једну Шекспирову драму (Хамлет или Ромео и Јулија) и Селинџеров роман Ловац у житу, док ученици средњих стручних школа могу да читају и романе Старац и море Ернеста Хемингвеја, Слика Доријана Греја Оскара Вајлда и Животињска фарма Џорџа Орвела. Ученици другог разреда гимназије читају одломак из Бајроновог Чајлда Харолда и Поову песму „Анабел Ли”, док се трећаци упознају са романима Старац и море и 1984. Ученици средњих стручних школа, према иновираном „Списку литературе и извора за реализацију НПП из предмета Српски језик за 3. разред средњих умјетничких и музичких школа” могу читати и романе Госпођа Даловеј Вирџиније Вулф и Велики Гетсби Френсиса Скота Фицџералда.

Ученици који се у Федерацији Босне и Херцеговине образују уз помоћ комплета читанки ИК Сарајево Publishing, у другом разреду читају Шекспирове драме Хамлет и Ромео и Јулија, Свифтова Гуливерова путовања, Бајроновог Чајлда Харолда и песму „Данас навршавам тридесет шест година” истог аутора. Трећаци читају одломак из Дикенсових Великих очекивања, једну песму из Влати траве Волта Витмана и есеј Вирџиније Вулф о савременој књижевности. Матуранти у уџбенику ИК Сарајево Publishing могу наићи на Љубавну песму Алфреда Џ. Пруфрока Т. С. Елиота и одломке из романа Старац и море Ернеста Хемингвеја, док ученици који користе читанку сарајевске Свјетлости читају и одломке из Фокнерове Буке и беса и Елиотове Пусте земље. Унутар уџбеника ИК Око из Сарајева налазе се и одломци из романа Флоберов папагај Џулијана Барнса и Стадионска грозница Ника Хорнбија.

Реформисани наставни програм за гимназије у Хрватској за све четири године прописује једно обавезно дело неког англофоног аутора – драму Хамлет Вилијама Шекспира. Према раније важећем програму (1995), гимназијалци у Хрватској су се у првом разреду упознавали са Беовулфом као појавом у енглеској средњовековној књижевности и читали Селинџеров роман Ловац у житу. Наставни садржаји заступљени у другом разреду су биле Шекспирове драме Хамлет и Сан летње ноћи, као и избор из сонета овог аутора, односно одломак из Бајроновог Чајлда Харолда и Поова дела „Гавран” и „Црни мачак”. Програм је подразумевао и преглед стваралаштва енглеских језерских песника (Вордсворта, Колриџа и Роберта Саутија), односно помињање историјског романа Валтера Скота. Четвртаци су читали један од Хемингвејевих романа (Старац и море или За ким звоно звони), Пусту земљу Т. С. Елиота и Фокнерову Буку и бес. Изборни програм за гимназије је подразумевао читање ширег избора из дела англофоних аутора – романа Дејвид Коперфилд Чарлса Дикенса, Доживљаји Хаклберија Фина Марка Твена и Контрапункт или Врли нови свет Олдоса Хакслија у првом разреду, односно Ајванхо Валтера Скота у трећем разреду гимназије.

Увидом у регионалне наставне програме матерњег језика и књижевности, можемо закључити да англофона књижевност поседује значајно место како у Србији тако и у другим државама региона. Од Беовулфа, Шекспира и Бајрона, преко Џојса, Фокнера и Вирџиније Вулф, све до Агате Кристи и Харпер Ли, Маргарет Атвуд и Халеда Хосеинија, универзум англофоне књижевности представља непрегледно поље утицаја на ауторе широм света и националне књижевности којима припадају. Класична, модерна, забавна и жанровска књижевност англофоних аутора стога представљају незаобилазну лектиру сваког читаоца у ХХI веку.

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ КОЈИ СЕ ПОМИЊУ У РАДУ:

1. Ковачевић – Марковић 2016: Катарина Ковачевић, Гордана Марковић. Improving English 3: уџбеник са радном свеском за трећи разред гимназије и средњих стручних школа, Београд: Завод за уџбенике.
2. Марковић – Ковачевић 2017: Гордана Марковић, Катарина Ковачевић. Improving English 4: уџбеник са радном свеском за четврти разред гимназије и средњих стручних школа, Београд: Завод за уџбенике.
3. Костић 2003: Веселин Костић. Енглески језик: лектира за гимназије. Београд: Завод за уџбенике.
4. Čogurić et al. 2015. Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za II razred gimnazije.  Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
5. Kalezić-Radonjić et al. 2021. Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
6. Vojinović et al 2017: Vladimir Vojinović, Sanja Vojinović, Aleksandra Vuković. Čitanka za četvrti razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
7. Deletić Milačić et al. 2024. Andrijana Deletić Milačić, Amela Lukač Zoranić, Aleksandar Čogurić. Čitanka za četvrti razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
8. Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
9. Spahić 2003: Vedad Spahić. Čitanka za četvrti razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
10. Spahić – Kunić 2005: Vedad Spahić, Mirsad Kunić. Čitanka za treći razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
11. Hajdarević 2001: Hadžem Hajdarević. Čitanka za 4. razred gimnazije.Sarajevo: Svjetlost.
12. Ibrahimović – Kazaz 2003: Nedžad Ibrahimović i Enver Kazaz. Čitanka za 4. razred gimnazije i drugih srednjih škola. Sarajevo: Oko.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
2. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
3. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
4. Правилник о програму наставе и учења за трећи и седми разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1?fromLink=true
5. Правилник о програму наставе и учења за четврти и осми разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/7f60db16-8760-4e25-bc8a-f69fe1fb2e2c?fromLink=true
6. Правилник о програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/a24406e1-a0df-4c0e-8d37-889324374c16?fromLink=true
7. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
8. Актуелни наставни програми Српског језика за основне школе у Републици Српској: https://www.rpz-rs.org/900/rpz-rs//Nastavni/programi/za/nastavni/predmet/Srpski/jezik/od/II/do/IX/razreda/osnovne/skole:
9. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
10. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за основне школе 2017: https://www.gov.me/dokumenta/bf3401d9-435d-4122-8df0-325c06ca9c14
11. Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
12. Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf