ЗАСТУПЉЕНОСТ ИТАЛИЈАНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА

Аутор: мср Владимир Папић

Италијанска књижевност представља једну од националних књижевности без које је немогуће замислити поимање историје светске књижевности и наставу матерњег језика. Колевка хуманизма и ренесансе је изнедрила неке од најзначајнијих писаца светске књижевности, чија је позиција неупитна и у ХХI веку. Стога ћемо анализирати заступљеност класичне и савремене италијанске књижевности у српским и регионалним наставним програмима, како бисмо на адекватан начин креирали слику о позицији италијанске књижевности у школским програмима јужнословенских народа.

Када је реч у наставним програмима за основне и средње школе у Србији, ученици се са италијанском књижевношћу упознају још у предметној настави. У другом разреду основне школе ученици читају приповетку „Кад дедица не зна да прича приче” Ђанија Родарија, док у четвртом разреду могу да се упознају и са романом Срце Едмонда де Амичиса, у оквиру допунског избора лектире. На часовима Српског језика и књижевности ученици шестог разреда читају приповетку „Шума на ауто-путу” (из збирке Марковалдо) Итала Калвина, док се на списку домаће лектире налази роман Мој дека је био трешња Анђеле Нанети. Осмаци се са савременом италијанском књижевношћу упознају путем приче „Колумбар” Дина Буцатија, аутора чија су дела заступљена и у гимназијским програмима.

Ученици основне школе који у Србији италијански уче као други страни језик, са италијанском књижевношћу и културом могу да се упознају путем уџбеника различитих издавача – београдског Завода за уџбенике и наставна средства (Amici), као и италијанских издавача Edilingua (Nuovo Progetto Italiano Junior) и ELi (Noi ci siamo; Amici d’Italia). У контексту нашег истраживања је најзанимљивије поменути уџбенички серијал Amici, који су за потребе Завода за уџбенике написале домаће ауторке. У њима се ученици упознају са дечјим песмицама Ђанија Родарија, кратком биографијом Дантеа Алигијерија, дечјим романом Пинокио Карла Колодија, серијом насталом по књизи Моја генијална пријатељица Елене Феранте, значајним делом омладинске књижевности – романом Три метра изнад неба Федерика Моће, романима Наталије Гинзбург (Породични речник) и Никола Аманитија (Долазим по тебе и водим те са собом, Ја и ти, Не бојим се). У овом контексту је најзанимљивије поглавље уџбеника за осми разред, насловљено „Facciamo il detective!”, у ком се ученици упознају са пореклом и значајем термина il giallo, који у италијанској култури означава криминалистички/детективски жанр у књижевности, стрипу, на филму, радију или у серији. Ауторка Јасмина Стојковић ученицима представља дела Агате Кристи и Сер Артура Конана Дојла, али их упознаје и са представницима овог жанра унутар италијанске књижевности – Андреом Камилеријем (аутором серијала о инспектору Монталбану) и Карлом Лукарелијем.

У средњој школи се ученици са италијанском културом и књижевношћу упознају како путем уџбеника италијанског као страног језика (Nuovissimo Progetto Italiano, Espresso Ragazzi, Nuovo Caffè Italia) тако и у настави Историје, Музичке и Ликовне културе, али и Српског језика и књижевности. Иако италијанска књижевност није заступљена сразмерно великим бројем дела и писаца као француска, руска, англофона или немачка књижевност, њен значај је неупитан за контекст старијих књижевних епоха (од позног средњег века до барока), али и за савремену (постмодерну) књижевност. Италијанска књижевност је у наставним програмима за гимназије у Србији заступљена са по три дела у обавезном и изборном сегменту наставног програма. У првом разреду се читају она обавезна дела – Дантеов Пакао, избор из Канцонијера Франческа Петрарке, као и одабране новеле из Бокачовог Декамерона. У трећем разреду се чита приповетка „Седам спратова” Дина Буцатија (из Продавнице тајни), која ступа у дијалог са Кафкиним стваралаштвом, док се у изборном делу програма за четврти разред гимназије налазе дела великана савремене књижевности –  Умберта Ека (Име руже) и Итала Калвина (Ако једне зимске ноћи неки путник).

Слично је и у наставним програмима у региону – у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине ученици читају дела великана ране нововековне европске књижевности (Дантеа, Петрарке и Бокача), док се у четвртом разреду упознају са Именом руже Умберта Ека. У наставним програмима за гимназију у Црној Гори се читају дела поменутих писаца позног средњег века, хуманизма и ренесансе, док се и национална књижевност посматра у контексту италијанске традиције, на примеру барокног мемоарског дела написаног на италијанском језику – Позоришне успомене из Венеције Крста Ивановића. Уџбеник књижевности за други разред средњих стручних школа донекле одступа од прописаног наставног програма, допуњавајући га одломком из Тасовог Ослобођеног Јерусалима, док поглавље посвећено забавној књижевности укључује девет препорука романа савремених писаца, од којих је пет преузето из корпуса италијанске књижевности (Моја генијална пријатељица Елене Феранте, Иди куда те срце води Сузане Тамаро, Не бојим се Никола Аманитија, Пертле Доменика Старнонеа и Три метра изнад неба Федерика Моће). На сличан начин се одступа од наставних садржаја и у уџбенику за четврти разред, где је поглавље Филм и књижевност допуњено одломцима из Ековог Имена руже.

Највеће присуство италијанске књижевности старијих епоха примећујемо у раније важећим наставним програмима Хрватског језика за гимназију (из 1995). Насупрот актуелном програму, заснованом на курикуларној реформи, где је једино обавезно дело неког италијанског аутора избор из поезије Франческа Петрарке, а на списку предложених додатних текстова се налазе још и дела Дантеа, Бокача, Ека, Голдонија и Пирандела, ранији програм је имао јасну структуру и најтемељнију заступљеност италијанске књижевности у односу на све друге државе региона. У другом разреду су се тумачила дела аутора Предренесансе и хуманизма (Данте, Петрарка, Бокачо), Ренесансе (Ариостов Бесни Орландо), Барока (Тасов Ослобођени Јерусалим), као и Класицизма и просветитељства (Голдонијева Крчмарица Мирандолина). У четвртом разреду се тумачила Пиранделова драма Шест лица тражи писца, док у том тренутку Умберто Еко још увек није добио место у наставном програму (с обзиром на то да је Име руже на италијанском језику објављено свега петнаест година пре овог наставног програма). Иако курикуларна реформа даје могућност проширивања канона делима поменутих италијанских аутора, то не мора бити случај, већ се највећа слобода даје ауторима нових уџбеника. Анализа реформисаног уџбеничког комплета Књижевни времеплов (ИК Профил Клет) нам пружа реалнију слику о заступљености италијанских аутора у новим уџбеницима Хрватског језика за гимназије и средње стручне школе. У првом разреду се ученици упознају са кратким одломком са почетка романа Ако једне зимске ноћи неки путник Итала Калвина и причом „Кошуља срећног човека” истог аутора, деловима Ековог интервјуа насловљеног „Олимп пун кретена”, избором из Петраркиног Канцонијера, као и прегледом стваралаштва аутора хуманизма и предренесансе. У другом разреду се чита једна од Бокачових новела (дан VI, прича 4), док се у трећем разреду, као примери историјског развоја епа у светској књижевности, дају одломци из Дантеове Божанствене комедије и Ариостовог Бесног Орланда. С обзиром на то да нови курикулум тежи повезивању класичне и савремене, високе и жанровске књижевности, у дијалог са Дантеовим Паклом ступа критички текст о роману Инферно Дена Брауна. У поглављу посвећеном авангарди се у Књижевном времеплову за четврти разред гимназије читају песме Ђузепеа Унгаретија („Ведрина”), запис „БИТКА / ТЕРЕТ + МИРИС” Филипа Томаза Маринетија, Пиранделова новела „Трагедија једног лика” и драма Шест лица тражи писца, као и одломци из драме Антонија Табукија у којој овај писац постаје јунак –  Господина Пирандела зову на телефон.

Занимљиво је анализирати и наставне програме Италијанског језика и књижевности, намењене италијанској националној заједници која живи на подручју Хрватске, и упоредити их са представом о италијанској књижевности приказаној у наставним програмима матерњих језика на српскохрватском језичком простору. Умберто Еко у делу Уметност и лепо у естетици средњег века наводи: „Приметио бих да смо ми у Италији навикли да, у очекивању да Колумбо открије Америку, Дантеа, Петрарку и Бокача смештамо у средњи век, док се у многим другим земљама у вези са тим ауторима говори о почетку ренесансе” (Eko 1992: 8), што поменути наставни програм и потврђује. У наставној области Il Medioevo (Средњи век) заступљена су дела Светог Фрање Асишког, али и Дантеа Алигијерија (Нови живот, Пакао), Бокача (четири новеле из Декамерона) и Петрарке (избор из Канцонијера). Хуманизам је представљен делима Лоренца Медичија, Леонарда да Винчија и других аутора, док ренесансу презентују Николо Макијавели (Владалац), Лудовико Ариосто (Бесни Орландо), Пјетро Аретино и Бенвенуто Челини. Торквато Тасо је најзначајнији представник противреформације, књижевне епохе која је у италијанској књижевности обележена и стваралаштвом аутора попут Галилеа Галилеја и Ђан Батиста Марина. Даљи поглед на овај наставни програм нам открива читаву историју италијанске књижевности, занемарену у контексту прегледа светске књижевности на часовима матерњег језика у Србији и државама региона. Међу заступљеним ауторима се истичу Карло Голдони, Уго Фосколо, Алесандро Манцони, Ђакомо Леопарди, Ђовани Верга, Ђозуе Кардучи, Габријеле Д’Анунцио, Ђовани Пасколи, Итало Звево, Умберто Саба, Чезаре Павезе, Елио Виторини, Алберто Моравија, Примо Леви, Ђузепе Томази ди Лампедуза, Антонио Грамши, Наталија Гинзберг, Алесандро Барико, Сузана Тамаро, Антонио Табуки, Дарио Фо, Елза Моранте и Клаудио Магрис.

Италијанска књижевност представља једну од темељних националних књижевности које су одредиле судбину модерне светске књижевности. Од Дантеа и писаца позног средњовековља, хуманизма и ренесансе, све до постмодерних аутора попут Умберта Ека и Итала Калвина, као и аутора глобално славних савремених романа попут Моје генијалне пријатељице Елене Феранте, документарне прозе Роберта Савијана или детективских романа у распону од Андрее Камилерија до Доната Каризија. Значај италијанског језика и књижевности огледа се и у распрострањености катедри за њихово изучавање у Србији и земљама региона, као и знатном броју приручника који омогућавају упознавање са универзумом италијанске књижевности – од уџбеника за више нивое учења језика који садрже одломке из дела италијанске књижевности (попут Nuovo Espresso, Nuovissimo Progetto Italiano или Nuovo Magari), приручника за изучавање италијанске књижевности (Letteratura italiana per stranieri Паола Балбонија или Segnalibro Жељка Ђурића и Душице Тодоровић Лакава), све до темељних историја италијанске књижевности преведених на српски језик (каква је двотомна Историја италијанске књижевности Ђулија Феронија).

ПОМЕНУТИ И КОНСУЛТОВАНИ ИЗВОРИ:

1. Eko 1992: Umberto Eko. Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka. Novi Sad: IP Svetovi.
2. Feroni 2005: Đulio Feroni. Istorija italijanske književnosti I-II. Podgorica: CID.
3. Balboni 2019: Paolo E. Balboni. Letteratura italiana per stranieri: storia, testi, analisi, attività. Roma: Edilingua.
4. Đurić – Todorović Lacava 2007: Željko Đurić, Dušica Todorović Lacava. Segnalibro: manuale di letteratura italiana con testi, commenti, esercizi. Beograd: Plato.
5. Kalezić-Radonjić et al. 2021. Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
6. Deletić Milačić et al. 2024. Andrijana Deletić Milačić, Amela Lukač Zoranić, Aleksandar Čogurić. Čitanka za četvrti razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
7. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za prvi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
8. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020a: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za drugi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
9. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020b: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossett Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
10. Dujmović Markusi 2021: Dragica Dujmović Markusi. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za četvrti razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
11. Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
12. Ibrahimović – Kazaz 2003: Nedžad Ibrahimović i Enver Kazaz. Čitanka za 4. razred gimnazije i drugih srednjih škola. Sarajevo: Oko.
13. Блатешић 2023: Александра Блатешић. Amici 1: италијански језик за 5. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
14. Блатешић – Стојковић 2023а: Александра Блатешић, Јасмина Стојковић. Amici 2: италијански језик за 6. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
15. Блатешић – Стојковић 2023б: Александра Блатешић, Јасмина Стојковић. Amici 3: италијански језик за 7. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
16. Стојковић 2023: Јасмина Стојковић. Amici 4: италијански језик за 8. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true.
2. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true.
3. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
4. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
5. Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
6. Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf
7. Програм Италијанског језика и књижевности, 2010: Talijanski jezik i književnost. Narodne novine, broj 29, četvrtak 4. ožujka 2010, str. 153–164.
8. Програм Италијанског језика и књижевности у Хрватској (реформисани): https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnih%20predmeta%20Talijanski%20jezik%20za%20osnovnu%20skolu%20i%20Talijanski%20jezik%20i%20knjizevnost%20za%20srednju%20skolu-model%20A.pdf