СВЕТСКА КЊИЖЕВНОСТ У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ

Аутор: мср Владимир Папић

Анализа заступљености светске књижевности у наставним програмима за средње школе у Србији има за циљ да прикаже њен канонски статус у новим програмима наставе и учења, одреди степен присутности светске књижевности у односу на националну, српску, али и да прикаже проценат заступљености књижевности појединачних народа и књижевних традиција у курикулумима. У наставним програмима за гимназије у Србији, како општег и друштвено-језичког смера тако и посебних програма Књижевности за филолошке гимназије, заступљена су литерарна остварења источних народа, античке грчке и римске књижевности, англофоне, италијанске, шпанске и хиспаноамеричке, франкофоне, књижевности немачког говорног подручја, руске и књижевности других словенских народа, све до дела појединачних писаца норвешке, турске, индијске, јапанске и кинеске књижевности.

Заступљеност српске књижевности у наставним програмима за први разред гимназије у Србији јесте више од 60%, док мање од половине програмом прописаних дела припада књижевностима других народа. Специфичност распоређивања наставних садржаја у првом разреду гимназије јесте то што најчешће не можемо да пратимо паралелне токове националне и светске књижевности, односно, појединачне националне књижевности своје место имају унутар одређеног контекста који историја књижевности подразумева. Тако наставни садржаји у одељку Књижевност старог века подразумевају дела сумерско-вавилонске, хебрејске и античке грчке књижевности, српска књижевност се (осим у Уводу у проучавање књижевности) проучава у поглављима посвећеним народној и средњовековној књижевности, а дубровачка књижевност представља важан сегмент у оквиру ренесансних књижевних родова и врста. Појединачне велике националне књижевности су такође заступљене током проучавања ренесансне књижевности (енглеска, италијанска, шпанска), док руска књижевност бива смештена у уводно поглавље и као пример народних бајки и митова словенских народа. У односу на наставне програме који ће уследити, дела француске и немачке књижевности нису обавезна у првом разреду гимназије. Оно што такође можемо приметити у односу на регионалне програме књижевности, јесте чињеница да у наставним програмима за први разред гимназије у Србији нема дела хеленске лирике и комедије, као ни примера из старе римске књижевности.

Табела 1. Заступљеност страних књижевности у обавезном делу програма за први разред гимназије (општег, друштвено-језичког и природно-математичког смера) у Србији.

Изборни део програма у првом разреду гимназије такође подразумева скоро 70% дела српске књижевности, док су поред њих заступљени примери арапске и хеленске књижевности, модерне англофоне фантастике, као и одломци из француске ренесансне прозе. Наставни програм Књижевности за филолошке гимназије додатно проширује заступљеност програмских садржаја модерне и савремене књижевности, те у њему можемо наћи дела англофоне (романе Друштво мртвих песника Ненси Клајнбаум и Убити птицу ругалицу Харпер Ли), норвешке (роман Vita brevis Јустејна Гордера), аргентинске (новеле „Графити” и „Апокалипса у Солентинамеу” Хулија Кортасара) и пољске књижевности (песма „Утисци из позоришта” Виславе Шимборске).

Табела 2. Заступљеност страних књижевности у изборном делу програма за први разред гимназије (општег, друштвено-језичког и природно-математичког смера) у Србији

Наставни програм за други разред гимназије у Србији обухвата дела барока, класицизма, просветитељства, романтизма, реализма, као и позног модернизма и савремене књижевности. Обавезни део програма прати развој књижевних епоха на примерима дела српске и светске књижевности, где национална књижевност заузима скоро 3/4 програмом прописаних обавезних садржаја. Насупрот првом разреду, у ком је европска ренесанса приказана примерима италијанске и шпанске књижевности, дела аутора ових народа нису присутна у обавезном делу програма за други разред гимназије, док је европски романтизам илустрован по једним примером енглеске, америчке, немачке и руске књижевности, а реализам примерима Балзакових прозних и програмских текстова, као и делима двојице руских реалистичких писаца (Гогоља и Толстоја). Обавезни део програма отварају одломци из Гундулићевог Османа, а заокружују Андрићеве приповетке, чиме овај наставни програм представља шири преглед стваралаштва националне књижевности, него што је то раније био случај.

Табела 3. Заступљеност страних књижевности у обавезном делу програма за други разред гимназије (општег и друштвено-језичког смера) у Србији

Међу двадесет изборних дела које програм Српског језика и књижевности прописује за интерпретацију у другом разреду гимназије, више од пола прописаних текстова припада српској књижевности од барока до постмодернизма, који за циљ имају поспешивање разумевања дела старијих епоха која се тумаче у другом разреду. У односу на обавезни део програма, присуство страних писаца бива процентуално израженије, па је англофона књижевност проширена избором из Поових приповедака и романом Франкенштајн Мери Шели, шпанска Калдероновом барокном драмом Живот је сан, немачка књижевност лириком Гетеа и Хајнеа, француска раније обавезним Молијеровим Тврдицом, док је као пример руске романтичарске поеме дато Пушкиново дело Цигани. Наставни програм Књижевности за филолошке гимназије укључује још шири избор писаца европских књижевности, почевши од Плаутове комедије Аулуларија, француских класицистичких трагедија Расина и Корнеја, Гетеових Јада младог Вертера, Игоовог раније заступљеног програмског текста Предговор ‘Кромвелу’, Љермонтовљевог романа Јунак нашег доба, као и поетских и прозних остварења енглеске књижевности (Колриџ, Томас Харди и Џејн Остин).

Табела 4. Заступљеност страних књижевности у изборном делу програма за други разред гимназије (општег и друштвено-језичког смера) у Србији

Обавезни део наставног програма за трећи разред гимназије такође чини преко 70% дела српске књижевности, док су аутори модерне и међуратне књижевности других европских народа заступљени са око 25% програмских садржаја. Осим дела англофоне, италијанске и шпанске књижевности (раније заступљене Лоркиним стваралаштвом), које нису присутне  у обавезном делу програма, њиме су прописана два дела руске књижевности (Чехов у оквиру модерне и Мајаковски у оквиру авангарде), док је драстично промењен однос снага немачке и француске књижевности у односу на претходно важеће наставне програме. Француска књижевност је заступљена поетским делима Бодлера и Рембоа, док Верлен и Маларме више нису део програма, а модерну француску прозу ученици треба да разумеју читањем обимног романа Путовање накрај ноћи Л. Ф. Селина. Поред тога, књижевност немачког говорног подручја, осим Кафкиног романа Процес, представља и приповетка „Преображај” истог аутора, као и избор из новела Томаса Мана („Смрт у Венецији” или „Тонио Крегер”). У односу на претходно важеће програме, значајну разлику чини присуство дела других јужнословенских аутора у сва четири разреда гимназије. Дела македонских (Миладинов, Рацин, Конески) и словеначких аутора (Прешерн, Керсник, Цанкар) више нема у наставним програмима за средње школе у Србији, док је канон хрватске књижевности сведен на поезију Тина Ујевића и драму Господа Глембајеви Мирослава Крлеже, за разлику од пређашњих програма који су подразумевали читање дела Мажуранића, Крањчевића и Анте Ковачића (2. разред), Матоша, Цесарића и Ивана Горана Ковачића (3. разред), Ранка Маринковића и Весне Парун (4. разред). Обавезни део наставног програма Књижевности за филолошке гимназије чине и програмски текстови Мореаса, Маринетија, Мајаковског и Хлебњикова, поезија Рембоа и Т. С. Елиота, као и роман Старац и море Ернеста Хемингвеја, заступљен у ранијим програмима за основне и средње школе.

Табела 5. Заступљеност страних књижевности у обавезном делу програма за трећи разред гимназије (друштвено-језичког смера) у Србији

У избору од 26 дела којима ученици и наставници треба да допуне обавезне програмске садржаје у трећем разред гимназије, налази се скоро 40% дела аутора српске књижевности. После њих, најзаступљенији су немачки лиричари (Рилке, Тракл, Бен) и прозаисти (Хесе), аутори англофоне књижевности (Јејтс, Џојс, Вирџинија Вулф), за којима следе писци руске (Блок, Цветајева) и француске књижевности (Бодлер, Аполинер). Са по једним делом су присутни аутори италијанске (Дино Буцати), чилеанске (Пабло Неруда), индијске (Рабиндранат Тагоре), турске (Орхан Памук) и норвешке књижевности (Хенрик Ибзен). Дела савремених аутора (Буцати, Памук, Иван В. Лалић) сврстана су у одељак Дијалог књижевних епоха, чиме се додатно продубљује ученичко интересовање за важна дела прописана обавезним програмом (Кафка, Андрић, Бојић). Изборни део наставног програма Књижевности за филолошке гимназије додатно проширује канон, те укључује теоријске текстове Хуга Фридриха, Мореаса, Елиота, Рилкеа и Бена, Лоркина поетска и драмска остварења („Романса месечарка”, Дом Бернарда Албе), прозу Марсела Пруста и Маргерит Јурсенар, али и приповедне опусе азијских аутора – Акутагавине приповетке „У честару” и „Нос”, као и „Сјајан почетак” и „Млад месец” Лао Шеа.

Табела 6. Заступљеност страних књижевности у изборном делу програма за трећи разред гимназије (друштвено-језичког смера) у Србији 

Српска књижевност чини 60% обавезног наставног програма књижевности у четвртом разреду гимназије, док су дела аутора других националних књижевности присутна унутар 40 процената прописаног градива. Наставни програм за четврти разред гимназије одликује поглавље посвећено класицима светске књижевности у ком су заступљена дела аутора енглеске (Шекспиров Хамлет), немачке (Гетеов Фауст) и руске књижевности (Злочин и казна или Браћа Карамазови Ф. М. Достојевског). Осим тога, англофона поезија је заступљена делом В. Х. Одна, док роман Бука и бес Вилијама Фокнера, једно од најзначајнијих дела америчке књижевности ХХ века, више није део гимназијских програма књижевности у Србији. Аргентинска књижевност је заступљена преко Борхесових прича, руска делима Бродског, Ахматове и Булгакова, док је француска књижевност присутна кроз поезију Превера, прозу и есејистику Камија, као и Бекетову драму апсурда. Наставни програм Књижевности за четврти разред филолошке гимназије обухвата и поезију пољско-америчког песника Чеслава Милоша, драму Мајка Храброст и њена деца Немца Бертолта Брехта, као и роман Сто година самоће колумбијског нобеловца Габријела Гарсије Маркеса.

Табела 7. Заступљеност страних књижевности у обавезном делу програма за четврти разред гимназије (друштвено-језичког смера) у Србији

Изборни део програма у четвртом разреду гимназије чини преко 75% дела савремене српске књижевности, док мање од 1/4 наставног програма обухвата корпус светске књижевности. Осим дела италијанске књижевности, које репрезентују постмодерни прозаисти Умберто Еко и Итало Калвино, у изборном делу програма су заступљена прозна остварења и по једног енглеског (Орвелова Животињска фарма) и чешко-француског писца (Шала Милана Кундере). Изборни део програма Књижевности у филолошкој гимназији проширује канон светске књижевности, укључујући англофоне дистопијске романе 1984. Џорџа Орвела и Слушкињина прича Маргарет Атвуд, али и позоришна остварења франкофоне књижевности – драму Ћелава певачица Ежена Јонеска и Сартров есеј „За позориште ситуација”.

Табела 8. Заступљеност страних књижевности у изборном делу програма за четврти разред гимназије (друштвено-језичког смера) у Србији

Увидом у актуелне наставне програме Српског језика и књижевности за гимназије општег, друштвено-језичког и природно-математичког смера, можемо закључити да национална књижевност представља доминантан део школских програма – заступљена са 106 дела у обавезном и 44 дела у изборном програму. Када је реч о страним књижевностима, доминантна је француска, заступљена са 10 дела у обавезном и 6 дела у изборном програму, за њом следи руска – са 12 обавезних и 3 изборна дела, док су са по 13 заступљене англофона (5 обавезних и 8 изборних дела) и књижевност немачког говорног подручја (6 обавезних и 7 изборних дела). Италијанска књижевност је заступљена са 3 обавезна и два изборна дела, док су шпанска и хиспаноамеричка књижевност заступљене истоветним бројем програмом прописаних текстова. Поред тога, реформе образовних програма у Србији подразумевају укључивање дела и писаца других народа, па се осим два обавезна дела хрватске књижевности, у изборном програму за гимназије налазе и књижевни текстови арапских, индијских, турских, норвешких и чешких аутора. Куриозитет је и нови наставни програм Књижевности за филолошке гимназије, који осим ширег избора дела англофоних, хиспаноамеричких, немачких, руских и француских писаца, укључује и писце и дела пољске, али и јапанске и кинеске књижевности.

КОНСУЛТОВАНИ НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true.
2. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију (важећи за II, III и IV разред), август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true.
3. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=ba6efa8f-9680-433a-a160-351289a2794d&actid=1009578&doctype=og.

[1] У табелу су уврштена сва дела прописана програмом, чак и онда када се бира једно од предложених за тумачење на часу.