ЧАРОБЊАК ИЗ КОЛОРАДО СПРИНГСА

Аутор: проф. др Растислав Стојсављевић

Идуће године навршава се 170 година од рођења највећег српског научника и једног од највећих проналазача и визионара у историји светске цивилизације, Николе Тесле. Човек који је био испред свог времена, можемо рећи и некако заробљен у последњој деценији XIX века када је највише стварао. Рођен у Смиљану у Лици, преко Граца и Прага, отиснуо се преко океана имајући судбину као и његови претходници али и следбеници. Без средстава за живот и са неизвесном будућношћу, био је одређен да створи нешто велико.

Овај текст нема за циљ да препричава најважније детаље и догађаје из Теслиног живота који су углавном више или мање познати. Циљ је да се покаже његова величина из угла поносног Србина који се из малог руралног краја отиснуо у свет и достигао светску величину. Мање је познато да Теслa није имао велико формално образовање. Никад није завршио студије у Грацу, док је у Будиму радио у фабричким погонима на поправкама тадашњих мотора. Управо те поправке утицале су на његову креативност коју је наследио од мајке Георгине (Ђуке). Сигурно је да је велики град, као што је Грац био за то доба, утицао да се не може фокусирати на студије и на формално образовање. Тесла није био толико човек теорије колико праксе. То ћемо видети касније током његових највећих достигнућа када је уз помоћ једноставних нацрта у пракси конструисао неке од највећих изума тога доба.

Теслини изуми током друге половине 1880-их и прве половине 1890-их углавном су познати. Његов одлазак и рад у Колорадо Спрингсу обележен је делимично велом мистерије. Једног познатог Николу Теслу из Њујорка и Чикага, као и са реке Нијагаре замењује мистериозни Тесла, повученији, али са још већом радном енергијом. Зашто је Тесла изабрао Колорадо Спрингс? Пре свега због свог географског положаја. Поставио је лабораторију близу малог места на додиру Високих равница на истоку и Стеновитих планина на западу. Овај регион је прелаз између равничарског истока и планинског запада. Осим додира рељефа, овде се додирују и ваздушне масе. Топлији и влажнији ваздух са истока се меша са хладнијим и сувљим са запада. Мешање ваздуха утиче на нестабилност атмосфере и често олујно невреме праћено грмљавином. Управо ове муње биле су корисне да Тесла врши експерименте са високом волтажом и њихово преношење на велике даљине са минимумом губитка енергије.

Тесла тада први пут пише о преносу радио-таласа преко океана што ће бити увод у градњу куле Вандеклиф на обали Атлантског океана. Бесплатан пренос енергије на максималне могуће удаљености постала је Теслина опсесија. Та жеља га је некада водила и на странпутице. Типичан пример је његова размена сигнала са Марконијем који је тада боравио у Лондону за коју је претпоставио да долази са Марса. Стога је један чланак у часопису посветио непознатој цивилизацији са четврте планете од Сунца која му је показала своје присуство. Али овакве Теслине мисли нису биле ништа ново. Последње деценије XIX века познате су по томе да су и највећи умови света маштали и покушали доказати живот ван Земље. Ако говоримо о знаменитим Србима у XVIII и XIX веку, цео век пре Тесле је Атанасије Стојковић у Гетинбергу писао о цивилизацији на Месецу и од кратера на овом Земљином сателиту претпостављао да су морске површине. На Стојковића су утицали радови ранијих европских научника.

Интересантно је како је Тесла гледао на сукобе који су вођени на простору Балкана у периоду 1912–1918. године. Иако се није истицао у својим говорима и писањима попут Михајла Пупина, ипак су неке његове мисли оставиле писаног трага.

Осим својих научно-стручних чланака, он објављује и популарне чланке, о могућности бежичних комуникација код железница, таласима плиме као изворима енергије, ваздушном саобраћају, улози дирижабла у истраживању поларне области, итд. Никола Тесла није много у јавности износио своје ставове о Великом рату. Једини већи чланак написао је крајем 1914. године, у којем је дао своја размишљања о трајању и могућем исходу рата који је тек почео. Он наводи како „сама цивилизација није довољна да обезбеди трајан мир на Земљи. На математички и логички начин покушао је да објасни период трајања оружаног сукоба наводећи да је он пропорционалан величини армија или броју бораца, подразумевајући да су ресурси за рат довољни. Он процењује да ће рат трајати пет година и да не може дуго трајати овим интензитетом. Предвиђа да ће затишје у војним операцијама бити успостављено пре зиме 1915/16. Тесла такође наводи три могућа исхода рата, која потом детаљно образлаже дајући за сваки доказе: а) слом Аустрије; б) немачко освајање Енглеске; в) исцрпљеност и пораз Немачке. Он за рат делимично криви и науку, која је како наводи „створила машинерију, али она и може уништити Франкенштајновско чудовиште које је створила“. У чланку даље образлаже два главна узрока због којих ће Немачка изгубити рат: а) француска одбрана је била довољно јака да се немачки напад не захукта; б) погрешне тактике у нападу (напад на неутралну Белгију, заобилазан напад на Француску уместо директног, јуришање људством на француске одбрамбене тврђаве уместо топовима….) наводећи да је Немачкој једини пут ка победи освојање Енглеске.

У наставку Тесла наводи четири начина на која би Немачка могла да победи Енглеску: а) оружана инвазија; б) битка са британском флотом; в) постепено уништавање и слабљење флоте помоћу подморница и торпедних чамаца; г) ваздушни напади на копну и мору. Такође, Тесла описује како би неке нове технологије, савршеније подморнице, цепелини, хемијски турпинити или телеаутоматика могли да се користе у рату. Чланак закључује речима да „докле год има различитих националности, има и патриотизма. Он се мора избрисати из наших срца пре него што се успостави трајни мир“. По његовим речима, човек би требало да се окрене према природи и науци која би могла протерати беду и оскудицу. Као што се може уочити, иако свестан свога порекла и народа коме припада, Тесла се није много уплитао у расправе око Великог рата и догађаја који су га условили. Ништа га није могло одвојити од науке, а вести о сукобима на Балкану најчешће је добијао од родбине.

Никола Тесла у својим чланцима није више коментарисао Велики рат. Међутим, примећује се да поред својих научно-стручних чланака пише и оне популарне у којима постоје поглавља која се баве ратом и применом проналазака у светским сукобима.

Неке од својих највећих проналазака Тесла је представљао на светским изложбама. Тако је на изложби у Чикагу победио у чувеном „рату струја“ против Едисона када је тадашњи председник САД Гровер Кливленд Теслиним изумом осветлио читав град ноћу са 600.000 сијалица. Тиме је и званично означена победа наизменичне над једнофазном струјом. На каснијим изложбама је Тесла представљао своје патенте електромотора. Тиме је покушао привући спонзоре за своје нове патенте.

Ипак, почетак XX века није био блистав за Теслу. Развојем нових технологија, јавила се могућност за профит највећих финансијера и власника деоница. Било каква идеја бесплатног преноса енергије која би била доступна свима била је угашена. То је Теслу највише погодило. Раскорак са временом у којем је живео и покушао да створи нове идеје и изуме угасио је недостатак средстава моћних финансијера. Њихова жеља да прогрес човечанства мора бити повезан са профитом и да се ништа не сме делити бесплатно, значио је крај Теслиних идеја и надања да ће се створити ново технократско друштво које ће својим изумима кренути напред. Његова параноја, анксиозност и повученост су тада посебно дошле до изражаја. Тесла је све мање био у јавности, а све више времена проводио у својим собама 3327 и 3328 на 33. спрату хотела Њујоркер на Менхетну. И данас је та соба доступна гостима у срцу Њујорка, преко пута главне железничке станице. Мали делић времена и Теслине енергије остао је у тој соби што је аутор овог текста могао да осети боравећи у тој соби једног јулског дана. И то баш на Теслин рођендан.

Експерименти које је Тесла вршио у хотелу су делом остали под велом тајне. С обзиром на то да је схватао да човечанство није спремно за његове напредне идеје, радио је тихо и неприметно. Ређе се појављивао на баловима и свечаним вечерама. Стога су његови изуми и рад из тог периода често били предмет спекулација. Пројекат Менхетн, Филаделфијски експеримент, Теслино тајно оружје само су неки од наслова који и данас плене пажњу.

Како је његов научни допринос човечанству почео да бледи, Тесла се све више сећао детињства и родног краја. Једини и последњи пут је боравио у родном крају када му је умрла мајка, жалећи што није са њом могао бити дуже. У писму се жалио мајци како му је научни допринос који је дао човечанству донео само тугу, понижење и бол. Овде се види његово жаљење што људска похлепа за стицањем богатства ће да укочи неке научне изуме за неколико деценија или можда чак и векова. Почео је да истражује за себе знајући да неки његови патенти никада неће угледати светлост дана.

Тада је Тесла једини пут био и у Београду. Иако је свечано дочекан, стиче се утисак да народ у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца није имао довољно знања ко је заправо био научник који је дошао преко океана да их посети и колико су његови изуми битни. Ипак, било је и оних људи који су попут Јована Јовановића Змаја препознали истинског генија. Змај му је посветио и песму.

Тесла је имао судбину и других научних великана попут Милутина Миланковића и Михајла Пупина. Више је био цењен у туђини него у својој отаџбини. Тако је било и после његове смрти. Срби у Америци су му подигли споменик на Нијагариним водопадима, многи чланци посвећени су њему у новинама на српском, али у Југославији прича о Тесли се помаља тек у последњих неколико деценија.

Музеј Николе Тесле у Крунској улици у Београду данас је пун посетилаца, толико да је викендом тешко наћи слободна места у тури за обилазак, а ред испред ове установе се протеже дуж читаве улице. Ипак, као да се Тесли судбина понавља. Његова урна која се налази у музеју сведочи да су већина посетилаца странци. Када би спровели анкету међу грађанима Србије да одговоре на питања о основним подацима о животу овог великана, чини се да би одговори били поражавајући.

Његова урна је пренешена у музеј по његовом оснивању 1952. године. Већ неколико година траје иницијатива да се урна пренесе у Храм Светог Саве. Тиме би он заузео место међу српским великанима који су знали своје место у историји, али и веровали у духовност и да пролазност овог живота и тела није коначно уништавање енергије која наставља да постоји у неком другом облику и димензији.

Најпотпуније студије и монографије о Тесли опет су написали странци. Тема дисертације Марка Сајфера била је биографија овог српског генија коју је касније преточио у монографију под насловом „Живот и време Николе Тесле – биографија једног генија“. Тесла је и сам писао о својим изумима, али никад није написао своје мемоаре или аутобиографију.

Оно што се везује за Теслу последњих две деценије је његово својатање. Када је Хрватска ушла у Европску унију 2013. године, промоција им се базирала да главне вредности који они као држава доносе у ову економску заједницу народа су између осталог Тесла и његови изуми. Често имамо погрешна тумачења да се Никола Тесла родио на простору тадашње Хрватске, иако је у то време био део Хабзбурашке монархије. Уосталом, Тесла је преминуо на Божић 1943. године и питање је да ли је знао шта се дешава у његовом родном крају. Неколико десетина припадника фамилије Тесла, његових ближих и даљих рођака убијено је у току Другог светског рата од стране усташа на простору Лике. Неки су убијени на кућном прагу, неки завршили своје животе у Јасеновцу или Велебитским јамама Јадовна.

На сахрани Николе Тесле словеначки оркестар свирао је песму „Тамо далеко“. Над његовим одром је говор одржао тадашњи градоначелник Њујорка. Једна од најупечатљивијих реченица коју је тада изговорио је да ћемо Теслу разумети тек за неких милион година. Визионар из Смиљана био је испред свог времена. Тек осам деценија после његове смрти видимо да се неке његове идеје остварују у пракси. Бесплатна енергија и њена доступност свима и даље није могуће. Тиме смо пали на тесту и људскости и прогреса као човечанство. Чини се да још много година и деценија људска врста неће бити достојна идеја и визија једног Николе Тесле.