Аутор: Спасоје Томић
Црногорски федералисти представљају политички покрет који је дјеловао у међуратном периоду Краљевине СХС/Југославије, а чија је основна идеја била федералистичко уређење заједничке државе. Основани двадесетих година XX вијека, федералисти су окупљали припаднике бивше краљевске војске, интелектуалце и дио политичке елите који се нису слагали са одлукама Подгоричке скупштине 1918. Године. Неки њихови представници на истој скупштини су учествовали и гласали за уједињење, да би касније дошло до промјене гдје су тврдили да је Црна Гора на тај начин изгубила своју државност, иако је и лаицима, како тада тако и данас, сасвим јасно са историјског аспекта да Црна Гора није могла опстати као држава ван заједнице каква је била СХС. У више наставака овог рада настојаћу да прикажем њихову идеологију, програмске циљеве, друштвено-политичко дјеловање и значај у контексту ширег питања федерализације југословенске државе.
1. Увод
Питање државног статуса Црне Горе након 1918. било је једно од најосјетљивијих унутрашњих питања Краљевине СХС. Дошло је до подјела у народу између „бјелаша“ (присталица безусловног уједињења који су били апсолутна већина) и „зеленаша“ (присталица посебног статуса Црне Горе који су били мањина ). Управо из зеленашког миљеа настаје покрет црногорских федералиста.
2. Идеологија и програм
Федерализам: федералисти су вјеровали да Југославија може опстати само као федерација равноправних јединица, међу којима би Црна Гора имала посебно мјесто.
О државности:
Нису тражили обнављање пуне независности, већ државну аутономију унутар југословенске федерације, или неку врсту покрајинског устројства.
Национални идентитет:
Сматрали су се Србима као и бјелаши али су истицали да имају специфичан историјски развој. Ово је можда зачетак дуализма у националном смислу у Црној Гори.
Политички утицај:
Сарађивали су са Хрватском сељачком странком (ХСС) и другим опозиционим снагама против званичног Београда.
3. Организација и дјеловање
Оснивање:
Покрет је институционализован двадесетих година, са Секулом Дрљевићем и другим истакнутим личностима као вођама (Саво Вулетић, Михаило Ивановић).
Штампа и пропаганда:
Издавали су листове и брошуре којима су критиковали централистички уставни поредак и позивали на федерализацију.
Политичке везе:
Често су улазили у савезе са хрватским и словеначким опозиционим партијама; били дио ширег „федералистичког фронта“ у југословенској политици.
4. Федералисти у политичкој кризи Југославије
Током двадесетих и тридесетих година XX века федералисти нису имали масовну подршку, али су били значајни као политички фактор који је константно подсјећао на „црногорско питање“. Њихова сарадња са ХСС-ом и другим опозиционим снагама показала је да је идеја федерализма била шире прихваћена у различитим дијеловима Југославије. Уочи Другог свјетског рата дио федералиста, попут Секуле Дрљевића, скреће ка колаборацији и радикалнијим националним позицијама, што ће касније обиљежити судбину покрета.
5. Историјски значај
Иако нису остварили своје програмске циљеве, федералисти су били први артикулисани политички покрет који је захтијевао федерализацију југословенске државе. Њихове идеје наговијестиле су касније федерално уређење социјалистичке Југославије послије 1945. Црногорски федералисти оставили су трајан утицај у политичкој култури Црне Горе, као један од извора модерних расправа о идентитету, државности и односу према Србији.
Остави коментар