Аутор: проф. др Растислав Стојсављевић, универзитетски професор
Молдавија, званично позната као Република Молдавија, континентална је земља у Источној Европи. Налази се између географских ширина Немачке, Грузије и отаџбине славног песника Персија Биша Шелија – Румуније, северно од прага Европе, Бугарске и Грчке, а јужно од линије која раздваја северну и јужну Украјину и западно и источно од величанствено названих река Прут и Дњестар.
Има површину од 33.846 km², што је чини једном од мањих европских држава, иако великом у политичком и историјском смислу. Ипак, њена локација на тачки контакта између Источне и Југоисточне Европе такође је намеће као сложену раскрсницу културних и трговачких путева.
Рељеф Молдавије је брдовит са многим плодним долинама и брдима које пресецају потоци, међу њима Подолска висораван која се налази на северу и централна висораван Кодри. Највиша тачка је делимично пошумљено брдо Баланешти (429 m).
Клима Молдавије је умерено-континентална, са великим разликама у просечним летњим и зимским температурама. Просечне температуре варирају од -4°С у јануару до 21°С у јулу. Као резултат тога, земља има повољне услове за пољопривреду, посебно за виноградарство и воћарство.
Главне реке укључују Прут, границу са Румунијом, и Дњестар, границу на истоку и тренутно de facto границу отцепљеног Придњестровља.
Постоји врло мало минералних ресурса, али земља је веома богата добром плодном земљом, углавном черноземом. Пољопривреда је од виталног значаја за економију, са великим површинама засађеним житарицама, сунцокретима, виноградима и воћњацима.
Земља је међународно позната по својим финим винима, са више од осамдесет контролисаних ознака порекла и производњом више од 16,1 милиона хектолитара вина годишње, што је чини једним од највећих произвођача на свету.
Молдавија има популацију од приближно 2,5 милиона (због миграција у последње две деценије). Главни град Молдавије је Кишињев, најважнији индустријски и комерцијални центар, други по величини производни центар у бившем Совјетском Савезу и трећи по величини у југоисточној Европи. Већина становништва живи у руралним подручјима, што је повезано са значајним уделом пољопривреде у економији.
Рељеф Молдавије је кључни географски фактор не само у природном пејзажу, већ и у животу, економији и расподели становништва. Иако нема великих планина или великих рељефа који би разбили монотонију, подручје има разноврстан рељеф благо таласастог стила, што је типично за источну Европу. Молдавија је брдовито-планинска земља равница са разноврсним рељефом. Већина овог подручја налази се на надморској висини од 100 до 350 метара. Ово је испрано тло због ерозије коју је претрпело древно морско дно, тако да је тренутни рељеф некада био равница, брда и долине. Слојеви леса су распрострањени, чак и на већем делу територије, и један су од разлога за изузетну плодност тла.
Најпознатији рељефни облици у Молдавији су:
Кодри висораван (Codrii) је централни део земље који обухвата брежуљкасту висораван, познату као Кодри. Ово је најшумовитији и рељефно најчланковитији део Молдавије, са густим шумама, долинама и узвишењима. Највиша тачка земље, брег Баланешти, налази се управо у овом региону.
Подолска висораван је северни део земље који се наставља на Подолску висораван која се протеже из Украјине. Овде је терен мање разуђен, али и даље благо таласаст, са дубоким речним долинама и клисурама.
Буджакска равница се налази на југоистоку земље и чини је нижа, степска зона која се поступно спушта према области између Дњестра и Црног мора (регион Буджак). Ово је најравнији и најсушнији део Молдавије, често подложан ерозији и мањој плодности.
Прут и Дњестар су ослонци терена. Обале њихових долина су високе и стрме, са многим споредним клисурама еродираним кроз лес и седиментне слојеве у облику клисура и речних тераса. У централним и источним деловима земље постоје и типичне јаруге (дубоке ерозионе долине), узроковане јаком воденом ерозијом током кишне сезоне. Молдавија се налази на источном делу Источноевропске платформе. Подземље се углавном састоји од седиментних стена (кречњак, пешчар и глина) које су настале током мезозоика и терцијара. Површина је углавном лесна, што је допринело стварању богатих црних земљишта која се тамо налазе. Земљотреси су изузетно ретки јер је Арапска плоча релативно стабилна.
Молдавске реке имају рејнско-снежни режим, што значи да највише воде добијају током пролећа, када се топи снег. Током лета ниво воде значајно опада, а неке мање реке могу потпуно пресушити. Зими реке могу бити замрзнуте. Велики број речних долина је уједно и подложан ерозији, што доводи до формирања јаруга и клисура. Многе реке имају и изграђене акумулације ради регулације протока, наводњавања и спречавања поплава.
Иако већина становника припада једној националности, многе различите националности коегзистирају на њеној територији, а њихове националности, историја и традиције су неотуђиви део молдавске културе.
Сложена историја, вековне миграције, политичке перипетије, као и њен географски положај између већих ентитета, цивилизацијских зона, обликовали су етнички мозаик Молдавије. Молдавци чине већину становништва, представљајући 75 процената укупне популације, према последњем попису из 2014. године (спроведеном од стране централних власти у оба дела земље).
Ипак, идентитет ове већине често је отворено питање. Језик Молдаваца је, у смислу језика, готово идентичан румунском, а културне и историјске везе са Румунијом су јаке. Неки грађани се национално идентификују као Румуни, а локални идентитет као Молдавац је производ манипулације током совјетских времена, покушај стварања новог идентитета како би се легално анексирала област Молдавије у Совјетски Савез и разликовала од остатка Молдавије. Као резултат тога, на попису око 7% становништва изјаснило се као Румуни.
Иако политички још увек мала мањина, политичка и културна подела је веома важна и утиче на унутрашњу политику земље и њену оријентацију у спољној политици – прозападни, румунски пријатељски курс наспрам проруске, евроазијске опције.
Друга највећа етничка група су Украјинци, који чине 6,6% становништва, а следе их Руси (4,1% становништва). Ове заједнице су углавном концентрисане у источном делу земље (посебно у региону Придњестровља) и у већим урбаним подручјима као што су Тираспољ и Бендер. Украјинци и Руси представљају већину матерњих говорника и уживају значајну медијску, образовну и јавну присутност у региону Придњестровља.
Политички, становници ових заједница су често више проруски оријентисани и противе се романизацији или европеизацији земље. Стога су важни за „политику равнотеже“ између источних и западних тежњи Молдавије.
Посебну етничку и културну ситуацију у Молдавији стварају Гагаузи, православни турски народ. Они чине око 4,5% становништва и углавном живе у аутономној територији Гагаузије, која је центрирана у Комрату. Гагаузи имају свој турски језик, али такође говоре руски и румунски у свакодневном животу. Иако малобројни, Гагаузи су постигли значајан степен политичке и културне независности, а њихов пример је један од успешнијих покушаја решавања етничких проблема у бившем совјетском простору. Они су проруски оријентисани, али такође морају одржавати добре односе са молдавским властима.
Придњестровље, сецесионистичка територија под контролом непризнате владе у Тираспољу, представља посебан случај. Становништво овог подручја је такође мешовито, Руси, Украјинци и Молдавци су у приближно једнаким пропорцијама. Иако није званично међународно призната, Придњестровље и даље има своју администрацију, језике (руски, украјински, румунски) и надлежност над територијом.
Структура молдавске економије прати историјски развој и географски положај земље у Европи. Молдавија, једна од најсиромашнијих европских држава, већ деценијама доживљава различите облике економске кризе, од зависности од пољопривреде и енергије, до политичке нестабилности и снажне емиграције радне снаге.
Међутим, упркос овим ограничењима, Молдавија има неке економске предности и ресурсе који би могли бити искоришћени за економску отпорност.
До данас, највећи економски сектор у Молдавији је пољопривреда. Историјски гледано, са својим плодним земљиштем (највише черноземом), повољним климатским условима и утицајем петогодишњих планова, совјетска пољопривреда је могла да прехрани читаву популацију, али је од тада доживела оштар пад.
Житарице, сунцокрети, шећерна репа, воће (укључујући јабуке, шљиве, трешње) и поврће се претежно производе у руралним подручјима.
Једна од најважнијих је производња вина. Молдавија је међународно позната по виноградарству и производњи вина. Земља има добро развијену винску индустрију (погледајте молдавско вино) и богату винску културу, винарије укључујући Крајову и Малести Мици (потоња је највећа подземна винска подрума на свету), што чини земљу честом дестинацијом за вински туризам. Вино је главни извозни производ, посебно у Европску унију и Русију.
Растућа је улога сектора услуга у економији земље. Ово се односи на трговину, банкарство, телекомуникације и туризам.
У последњих неколико година, Молдавија је забележила пораст присуства компанија у области информационих технологија, као и раст страних компанија и њиховог капитала због ниских трошкова рада и пристојног броја људских ресурса.
Кишињев је развио економију засновану на дигиталној технологији, а земља има један од највећих бројева IT професионалаца по глави становника на свету. Молдавија такође привлачи стране инвеститоре који траже квалификоване раднике са нижим платама, а Кишињев се сматра ‘логичним центром’.
Молдавија се у великој мери ослања на спољну трговину и увоз, посебно у области енергије. Не поседује значајне ресурсе нафте или гаса, а снабдевање у великој мери зависи од Русије и Украјине, што повремено доводи до економских и политичких криза.
Ипак, у последње време, Молдавија предузима неке кораке ка диверсификацији своје енергије и интеграцији у европску енергетску инфраструктуру.
Главне земље трговине су Европска унија (посебно Румунија, Немачка и Италија), Русија, Турска и Кина. Споразум о придруживању ЕУ-Украјина омогућава повећање извоза у европске земље, посебно у пољопривредном сектору.
Миграција је један од најважнијих економских покретача у Молдавији. Око милион Молдаваца живи и ради у иностранству – већина у Русији, Италији, Немачкој и Румунији. Стране дознаке у односу на БДП износе 10–15%, што чини земљу једном од три земље у Европи које највише зависе од дознака.
Иако новац користи породицама и градовима, такође указује на структурне изазове домаће економије и одлив радне снаге.
Молдавија је мала, али географски веома значајна земља источне Европе. Њен положај између два већа суседа, Румуније и Украјине, сврстава је у зону додира различитих културних, економских и политичких утицаја. Иако нема излаз на море и ограничена је природним ресурсима, Молдавија располаже изузетно плодним земљиштем и погодном климом, што је чини једном од аграрно најповољнијих земаља у региону.
Остави коментар