Аутор: Спасоје Томић
Ваше височанство,
Навршава се 91 година од када је зликовачка рука, у организацији оних којима је српски народ сметао тада као што им смета и данас, лишила живота Вас – српског великана, краља Александра Првог Карађорђевића, краља Ујединитеља.
Александар је рођен 1888. године на Цетињу, као син краља Петра Првог и кнегиње Зорке, ћерке црногорског краља Николе. И у том самом рођењу утиснута је судбина народа који је кроз историју платио највећу цијену за слободу. У његовим жилама текла је крв Карађорђа и Његоша, Обилића и Вучковића, војводе Мишића и сердара Јанка Вукотића.
Краљ Александар није био краљ са двора, већ краљ из ровова. Са својим војницима прешао је Албанску голготу 1915–1916. године. Са својим народом је трпео зиму, глад и тифус у Љешу, Валони и на Крфу, где је подигнут Српски маузолеј на Виду, гдје и данас стоји натпис: „Овдје лежи српска војска која се није хтјела одрећи своје отаџбине.“
Предводио је војску у пробоју Солунског фронта 1918. године, када је српска војска за 45 дана стигла од Солуна до Београда, ослобађајући земљу и доносећи слободу поробљеној браћи. Сломљена је тада, како народ каже, швапска сила а са њом и аустроугарска окупација.
107 година уједињења
Ваше височанство,
Ове године ћемо обиљежити сто година од историјског уједињења – 107 година од Подгоричке скупштине 1918. године, када је народна воља у Црној Гори, на темељима предачке борбе за заједништво, гласала за уједињење са Србијом. Тиме је заокружена борба коју су започели српски устаници од Првог српског устанка 1804. године, преко Његошевих сабљи из Граховца 1858, до балканских ратова и Великог рата.
Атентат у Марсеју – завјера против српства
Ове године ћемо се опет сјетити тог 9. октобра 1934. године, када је у Марсеју убијен краљ Александар. Атентатор Владо Черноземски био је припадник ВМРО-а, али то није био изолован чин. Извршио га је по наруџбини усташко-фашистичке завере, уз подршку Италије, на челу са Бенитом Мусолинијем. И није то био атентат на једног човјека. То је био покушај убиства једног народа – Срба, који су тада држали кормило слободе на Балкану.
Краљ Александар је знао шта му се спрема. Одбио је да носи панцирну кошуљу. Његов телохранитељ га је молио, али је краљ одговорио: „Краљ не може да се крије иза гвожђа. Краљ мора да иде испред свог народа, па шта Бог да.“
Зашто су га убили?
Убили су га јер је био непокорни Србин.
Убили су га јер није дао на Његошеву капелу.
Убили су га јер није хтио да повије кичму пред нарастајућим фашизмом и нацизмом.
Убили су га јер су знали да са њим на челу неће моћи да уведу комунистичке протуве да владају над Србима.
Убили су га јер су знали да би у предстојећем рату српски народ био уједињен, вођен искуством солунских јунака и вјером у слободу.
Завјет за будућност
Ваше височанство,
Можете почивати у миру, нијесмо се предали и нећемо се предати.
Нећемо допустити да се прекраја историја, да се забораве Мојковац, Колубара, Цер, Граховац, Вучји до и Солун.
Нећемо дозволити да нас побиједе они који Вас се и мртвог боје.
Прославићемо 107 година уједињења: не да бисмо било кога провоцирали, већ да бисмо испоштовали завјет предака, који су вјековима сањали слободу и заједништво.
Почивајте у миру, краљу мучениче, краљу Ујединитељу.
Остави коментар