КАНТОНИ ШВАЈЦАРСКЕ

Аутор: Растислав Стојсављевић, универзитетски професор

Швајцарска је земља са 26 кантона. Кантони имају дубоке историјске корене и централни су за политички, културни и правни живот земље. У средњем веку, тачније 1291. године, настала је Швајцарска конфедерација која се састојала од три „оригинална” кантона: Ури, Швиц и Нидвалден.

Ти кантони су се удружили како би се заштитили од спољашњих упада, посебно током времена Хабзбуршке монархије. Током векова, број кантона се постепено повећавао, а до 1848. године, када је усвојен нови Устав који је Швајцарску претворио у федералну државу, овај савез је постао политичка јединица која је била јединствена и по карактеру и по погледу.

Сваки кантон има свој устав, законодавство, владу и судове. То је зато што кантони имају значајну аутономију у неколико области: образовање, здравство, пореска политика, полиција, па чак и одређени аспекти социјалне заштите.

Савезна влада има ефикасне инструменте спољне политике, војску и контролу над полицијом, кривичним гоњењем, средњим предузећима, додељивањем држављанства и националним монетарним питањима, док су коегзистенција око 250 националних банака и других изабрани од стране Сената парламента, где је сваки кантон представљен са два члана без обзира на величину.

Кантон Цирих се налази у североисточном делу Швајцарске и представља најмногољуднији и економски најмоћнији кантон у земљи. Главни град је истоимени Цирих, који је уједно и највећи град у Швајцарској.

Цирих је место где се налази Швајцарска берза, међународне фирме имају своја седишта и један од највећих универзитета у Европи, ЕТХ Цирих (Швајцарски савезни институт за технологију) на којем је Алберт Ајнштајн био професор. Иако је јако урбанизован, још увек постоје лепе сликовите области и биодиверзитет унутар кантона Цирих, укључујући релативно нетакнуте шуме долине Зебах. Такође, ту су и неколико великих језера (нпр. Циришко језеро), а нека полуострва су формирана од стране Циришког језера.

Берн је једна од двојезичних провинција Новог Зеланда. Француска култура у уму француских говорника Бернов део који говори француски (на пример, округ Моутиер) је део француске области. То чини кантон прелазним подручјем између немачког и француског дела Швајцарске. Град Берн је богата културна и историјска ризница града, чији је средњовековни стари град Унесково место светске баштине. Кантон је такође, али у мањој мери, познат по пољопривреди, туризму (посебно у планинским регионима, као што је Оберланд), и разним другим индустријама (нпр. локација Универзитета у Берну).

Луцерн је познат по својој архитектури, мостовима, класичним музичким фестивалима, и по томе што је близу чувених Алпа. Кантон је такође познат по Винкелматену, делу града Зермат који се налази на јужним падинама долине, и по Матерхорну на северу. Историјски значај кантона је наглашен чињеницом да је један од 3 оснивачка кантона Швајцарске конфедерације формиране 1291. године. Економија кантона се заснива на туризму, образовању, сектору услуга и пољопривреди, посебно у руралнијим подручјима.

Кантон Женева је центар металне индустрије и индустрије часовника. У близини се налази истоимено језеро. У граду се налазе бројни средњовековни споменици из периода од 12. до 17. века. Град Женева је седиште Међународног Црвног крста који је основан 1863. године. Такође, овде је седиште Светске здравствене организације и било је седиште Друштва народа од 1919. до 1945. године.

Кантон Лозана се налази око истоименог града који је старо римско утврђење на обали Леманског језера на ушћу реке Флон. Данашњи град се развио из средњовековног утврђења.

Швајцарска, једна од ретких земаља на свету са три национална језика, представља државу великог јединства, упркос етничкој разноликости, три званична језика, али са степеном јединства који чак и неке државе са два језика немају, веома стабилна и демократска.

Немачки, француски, италијански и реторомански су у овом вишејезичном савезу службени језици, употреба језика се заснива на јасним принципима једнакости и поштовања према регионалним традицијама.

Швајцарска је претежно немачки говорна, али је можда једина земља где се „стандардни немачки” (Hochdeutsch) не говори, већ се свакодневно користе дијалекти (Schweizerdeutsch). Ови дијалекти су често прилично различити од стандардног немачког, и могу понекад бити тешки за разумевање чак и за саме Немце.

Стандардни немачки се користи у писању и у формалним контекстима, као што су медији и образовни сектор и преферирани је начин изражавања.

Швајцарци говоре француски као стандардни француски (везе), слично коришћење је и у Француској, али изговор није исти и неке речи нису исте.

Романдија је културно веома различита од остатка Швајцарске, посебно неки од њених више француски говорећих кантона, чак и у мањој мери него неки раније, у области језика, традиције, менталитета, а понекад и архитектуре и остају блиски Француској.

Швајцарски италијански, углавном је директна имитација италијанског како се пише и говори у Италији, са неким мањим разликама у употреби и тако показује утицај швајцарског немачког и (такође у много мањој мери) ретороманских народних језика. Језик који се говори у граду је италијански, иако неки људи могу разумети друге језике као што су енглески и немачки, посебно у јавности и образовним институцијама. У свакодневној комуникацији готово увек се говори локални дијалект (Тичинезе).

Тицино је културни мост између Италије и Швајцарске, и познат је по својој уметности, кухињи и туризму.

Романски је најмање заступљен и најугроженији званични језик Швајцарске. Потекао је из старог латинског и имао је више дијалеката: сурмиран, путер, сурсилван, валадер и румантски су најважнији.

Романски је стандардизован од 1982. године промоцијом јединственог књижевног језика. Иако Швајцарска од 1996. године званично признаје овај језик, он се првенствено користи у образовању, медијима и култури локално.

На политичком нивоу, швајцарски систем се држи заједно на принципу језичког плурализма. Три правна акта и званична документа су обезбеђена на сва четири језика земље.

Званични пописи и школски систем омогућавају вишејезичност, и тако није неуобичајено да становници знају најмање један други званични језик (нпр. немачка деца уче француски и обрнуто, а француски говорници уче италијански).

Са својом економијом, Цирих је најбогатији кантон Швајцарске. Ови кантони су познати по високој продуктивности, извозу услуга и интеграцији у глобална тржишта. Изоловани град одржава неке од највиших просечних прихода у земљи, али и неке од највиших трошкова живота. Економија у великој мери зависи од међународног тржишта, док је домаћа индустрија више усмерена на високу прецизност и квалитет.

Базел, један од најмањих кантона по површини, је главни центар за фармацеутску и хемијску индустрију. Модерне компаније као што су Novartis и Rochе нису само понос овог кантона, већ и светски лидери у медицини и биотехнологији. Због високог нивоа специјализације и улагања у истраживање и развој, Базел се сматра једном од најизвознијих регија у Швајцарској.

Бројни кантони, укључујући Во и Берн, имају двоструку економију. Во са Лозаном као универзитетским и технолошким центром бави се биотехнологијом и информационим наукама, док је Берн политички центар земље и има значајан удео у државном и административном сектору, а поред тога је јак у туризму и пољопривреди у залеђу.

Једини италијански кантон, Тичино, је у посебној ситуацији због своје близине италијанској економији. Банкарство, грађевинарство и прекогранична трговина играју доминантну улогу у овом подручју, а са повећањем броја италијанских радника у кантону, регион се суочава са одређеним социо-економским проблемима.

Планински кантони као што су Граубинден, Ури, Валис и Обвалден живе углавном од туризма, посебно зимског туризма, али и од традиционалних индустрија као што су пољопривреда, шумарство и мале индустрије. Они су економски слабији, али имају значајну улогу у очувању културне и језичке разноликости.

Једна од особености швајцарског модела је да сваки кантон може поставити сопствену стопу. Ово је мултипликатор снаге у здравој дистрибуцији економске конкуренције међу регионима. Кантони као што су Цуг и Швиц, где су порези ниски, привлаче многе међународне компаније које могу уложити много новца и економски напредовати.

Швајцарски случај је демонстрација да децентрализација и добро функционишућа држава нису међусобно искључиви. Економска хетерогеност кантона није препрека, већ облик снаге швајцарске економије у великој мери. Кантони не само да се такмиче, већ се и међусобно допуњују, стварајући стабилно, иновативно и веома продуктивно друштво.

Швајцарски кантони представљају различите економске моделе унутар једне државе. Док једни предњаче у финансијама, фармацији и технологији, други се ослањају на туризам, пољопривреду или међународне институције. Та разноликост, у комбинацији са стабилним институцијама и директном демократијом, чини Швајцарску јединственим примером успешног економског федерализма у свету.