НАЗАРЕТ

Аутор: др Растислав Стојсављевић, професор геополитике

Назарет је један од најпознатијих градова Израела смештен у његовом  северном делу, у доњој Галилеји. Назарет је колевка хришћанства, место у којем је Исус провео своје детињство и младост и веома је важан центар хришћанског ходочашћа. Некада мали хришћански град, данас је познат као „арапска престоница Израела“, с укупним бројем од око 70 000 становника. Назарет као град са дугом и завојитом историјом, са бројним важним догађајима који су се одвијали у његовој близини, многим значајним  археолошким налазиштима и бројним хришћанским знаменитостима представља  незаобилазно место у туризму Израела.

У брдима Галилеје, која је углавном састављена од меког кречњака и доломита, у  њеном доњем делу на висини од 320 m смештен је Назарет. Јужно од њега простире се  најбогатије пољопривредно подручје Израела, низија Есдралон. Смештено у тектонском рову, 25 km западно од Назарета, налази се Галилејско језеро, такође познато као језеро Кинарет и језеро Тибериас. Познато је по својој истакнутости у новозаветним списима. Галилејско језеро је једно од најстаријих насељених подручја у Израелу и може се похвалити археолошким налазиштима, верским објектима, модерним градовима и многобројним активностима на отвореном.

Назарет је познат по својој хришћанској заједници, међутим он је данас највећи арапски град у Израелу и дом је муслиманске већине. Када је 1948. године створена држава Израел, Назарет је био мали хришћански град.  Прилив муслиманских избеглица из околних села променио је демографски карактер, а висок наталитет у муслиманској заједници значи да они сад чине око 70% становника, а хришћани око 30%. Назарет Илит или Горњи Назарет проглашен је засебним градом 1974. године и изграђен је поред старог Назарета. У Новом завету Назарет је описан као дом Исусовог детињства и као такав је центар хришћанског ходочашћа.

Назарет је био мало јеврејско село пре око 2000 гoдина, а у византијском периоду  постаје битно упориште хришћанства, што доводи до градње великог броја цркaвa у целом  граду. Променама муслиманске и хришћанске власти, кроз векове, цркве су уништаване и обнављане. Данас Назарет има око 30 цркви и манастира, као и џамија и древних синагога.

Неколико година након успостављања Израелске државе развија се јеврејски кварт у  Назарету који прераста у независтан град Назарет Илит. Оба града се разликују по свом стилу живота, архитектури и типологијама. Назарет Илит се може замислити као савремени град са типичним блоковима стамбених зград, док је Назарет традиционални арапски град са ниским кућама.

У пећинама у околини Назарета вршено је неколико ископавања, којима је откривена веома богата историја овога краја. Међу налазима ископавања ту су људске склуптуре и керамички алати из праисторијског периода. Археолошким ископавањима нађена су и пећинска пребивалишта људи и гробља. Праисторијски човек је одабрао да насељава подручје Назарета због могућности задовољавања својих основних потреба: заштите, сигурности, хране и воде.

Период Римског царства од великог је значаја у историји Назарета. Током овог периода Назарет добија на значају и претворен је у једно од најсветијих места хришћанства. Током владавине краља Ирода (Херода) становници региона имали су делимичну независност од Рима. Током Византијскопг периода саграђена је и прва црква у Назарету, изнад пећине за коју се верује да је била дом Јосифа и Марије. У овом периоду долази до великог пораста ходочашћа у Назарету, а крајем ове ере јеврејско насеље прераста у хришћански град.

Персијанци су 614. године напали Свету земљу, а њима су се придружили и Јевреји из Назарета у борби против Византије и хришћанства. Арапи на овај простор долазе 638. године. Након векова под муслиманском влашћу, папа Урбан II позива 1095. године вернике на рат за ослобођење Светог града и хришћана од неверника. Хришћани се као владари враћају на ово подручје 1099. године као крсташи. Танцред 1099. године осваја Галилеју и оснива Галилејско краљевство. Овај период је донео много значајних промена за Назарет.

Од 1183. године крсташко краљевство почиње да слаби. Те године је муслимански заповедник Саладин напао Галилеју и приближио се Назарету. У јуну 1187. године Саладинова војска се опет суочава са крсташима темпларског реда у битци код Хитина, где крсташка војска и сви чланови реда бивају уништени. Назарет пада  под муслиманску власт без отпора, свештенство бива протерано из града, док хришћанска места остају сачувана због значаја Исуса у муслиманској религији. 1192. године склопљен је споразум између Саладина и Ричарда Лављег Срца који је довео до повратка свештенства. 1229. године Назарет је враћен крсташима мировним споразумом Фредерика II и султана Египта.

Командант Мамулука, Баибарс, упао је на Свету земљу и постепено збацио крсташе. Назарет и планина Табор падају у његову власт 1263. године. За крсташко краљевство долази крај падом Акре 1291. године, када целокупно подручје постаје део Мамлук царства. Економски условиза живот Јевреја и хришћана били су тешки под исламском влашћу и суочавани су са прогоном и понижењем. 1516. Османлије долазе на ове просторе и услови за живот хришћана се побољшавају. Хришћанима је дозвољено да се врате у Назарет и да граде цркве и град опет постаје место ходочашћа. 400 година под Османлијама донело је многе промене. Уведена је централна управа, путеви су сигурнији и развијена је агроекономија и трговина.

Назарет настаља свој раст до 1920. године када долази до стагнације јер је већина економских активности концентрисана уз обалску равницу. Од 1930. године Британци постављају Назарат за административни и ходочасни центар што доводи до његовог поновног раста. Градска индустрија се заснива на пољопривреди, ходочашћима и малим индустријама.

Због великог значаја за хришћане министарство туризма Израела са циљем побољшања и развоја туризма додељује Назарету статус „Развојне области А“, што би значио да влада додељује убрзана средства за развој града. Влада за овај од најсветијих градова у хришћанству 1996. године предлаже план „Назарет 2000“. У оквиру пројеката налазила се рехабилитација историјског центра града, изградња хотела, реновирање постојећих, побољшање саобрћајне инфраструктуре као и проширење трга поред базилике Благовести. Међутим, пројекат нарушава дугогодишњу равнотежу, узрокујући спор између муслиманских фракција и хришћана. Рушењем школе ради проширења трга долази до изражаја гробница Шахаба А-Дина, Саладиновог нећака. Сукоби и верска напетост су дошли до изражаја када су локални муслимани подигли шатор-џамију на месту где се налазио гроб, у децембру 1997. године. Камен темељац за сталну џамију постављен је новембру 1999. године. За развој туризма и културни конфликт у периоду од 1999. до 2001. године оформљене су три владине комисије. Прве две комисије су препоручиле изградњу џамије на ивици трга, док је трећа комисија донела одлуку да џамија не сме бити изграђена због непостојања дозвола, као и то да је земљиште у власништву Израелске владе и додељена му је друга намена. У јуну 2003. године џамија је срушена. Сукоб око џамија, познате и као „џамије спора“, привукла је велику пажњу широм света. Оштре критике Израел је добио од Ватикана, многих европских земаља и САД јер нису заштитили интересе хришћана у Светој земљи. Нарушена је позитивна слика града и причињена је значајна штета, што се одразило на неуспех пројекта.  Конфликт је допринео да Назарет буде изузет из туристичких токова јер је посматран као место сукоба између хришћана и муслимана.

Међу главним атракцијама Назарета посебно место заузима црква Благовести, позната и као базилика Благовести. Ова импресивна грађевина сматра се једном од најзначајнијих цркава у хришћанству и највећа је хришћанска црква на Блиском истоку. Смештена је у центру града, према веровању на месту где је била кућа Девице Марије. Прва црква је изграђена у 4. веку и била је у византијском стилу. Данашња Базилика Благовести је подигнута 1955. године. Црква има два нивоа, први ниво је пећина, где је према хришћанском предању архангел Гаврило посетио Девицу Марију. На овом нивоу могу се видети и остаци предходних цркава. У пећини се може видети камени зид који је преживео од крсташке цркве из 12. века и из 5. века сачуван је византијски подни мозаик. У пећини се налази олтар из 18. века, а уз њега антички стуб вероватно из 4. века. Мало степениште води од пећине до мање пећине познате као Маријина кухиња и одатле до излаза и спољашњег дворишта. Непосредно изнад Свете пећине је осмоугаони отвор испод копуле тако да људи са горњег нивоа могу да гледају доле у Свету пећину.

Маријин бунар је смештен мало испод Грчке цркве Благовестиодакле креће извор који напаја бунар.  Извор и његову воду сматрају светим и муслимани и хришћани, а раније генерације су му приписивале необична лековита својства. Јавни бунар се некада налазио на месту где је сада Грчка црква Благовести, међутим након изградње цркве мештанима је забрањено коришћење извора па је направљено ново корито за воду у које је довођена вода из цркве.

Црква синагоге се налази у близини старе пијаце и базилика Благовести. Постоји мало двориште које води до посебне цркве са натписом изнад врата: Синагога. Према хришћанском предању, црква је подигнута на рушевинама древне назаретске синагоге у којој је Исус учио и молио се. Једна проповед је толико разбеснела људе да је Исус био отеран из града да би био збачен са литице, која се налази изван Назарета – познатог као Брдо Скока. Хришћани су почели да врше богослужење у синагоги током византијског доба, а до средњег века она је претворена у цркву. Ископавања су показала да је садашња грађевина вероватно изграђена на остацима крсташке цркве из 12. века.

Село Назарет је музеј на отвореном који посетиоцима пружа прилику да се врате у 1. век и искусе живот у Назарету какав је био у време Исуса. Назарет село је аутентична фарма и археолошки тачна реконструкција града у ком је живео Исус са стварним везама са животом и временом његових пријатеља, породице и сународника Назарећана.Ту се могу видети тачне реплике кућа из првог века, синагога, заједно са пресама за маслине и вино, пажљиво су изграђене, користећи исте методе које су се користиле у то време. Посетиоци имају прилику да чују Исусове параболе, а такође могу и да учествују у активностима: да нахране овце и козе, јашу магарца и пробају храну из тог времена.

Манастир сестара из Назарета је у близини базилике Благовести. Манастир су основале монахиње које су у град стигле из Француске 1855. године. Манастир има школу, цркву и конак за ходочаснике.  Испод његовог дворишта 1884. године нађени су антички остаци из раног римског периода. Археолошка истраживања  показала су да би подземни комплекс испод манастира Сестара из Назарета могао бити локација давно изгубљене Цркве исхране. Веровало се да је ова црква из византијског доба подигнута изнад куће Марије и Јосифа, где је био негован млади Исус. Обновљен од стране крсташа, коначно је уништен у пожару, вероватно у 13. веку. Школа  је данас центар за слепу и глуву децу из околине.

Црква Mensa Christi на латинском значи Христова трпеза налази се у центру града, северозападно од цркве синагоге и данас је неактивна. Црква је саграђена око камене плоче. Ово је традиционално место где се васкрсли Исус указао својим ученицима док су вечерали. Црква је била место ходочашћа од 17. века.

Локација на којој је изграђена црква светог Јозефа се верује да је место на коме је била Јозефова кућа и радионица. По локалном предању, касније су овде живели Јосиф, Марија и Исус. Због тога црква означава место где је Исус одрастао. Црква се налази поред базилике Благовести и изграђена је 1914. године на остацима крсташке цркве и изнад система пећина. У крипти испод цркве налазе се пећине, као и базен чији је под украшен црно – белим мозаиком и сматра се да је крстионица која датира из 1. века нове ере. Црква је позната и као црква исхране и црква Јосефове столарије.

Бела џамија је најстарија џамија у Назарету. Потиче из отоманског доба и њена израдња завршена је почетком 19. века. Налази се у Харат Алгхами или „Џамијској четврти“ у центру старе пијаце. Осим што је место за богослужење муслиманских верника, он такође води образовне и културне активности. У прошлости се користила за управљање цивилним стварима, била је школа и суд.

Северозападно, на 6 km од Назарета, смештен међу брдима доње Галилеје, налазе се остаци древног града Зипори. Национални парк Зипори пружа увид у стотине година древне историје. Зипори зову и  градом мозаика, јер има велик број добро очуваних мозаика, од којих је најпознатији Мона Лиза из Галилеје. Главне атракције Зипорија су римско позориште које броји 4500 људи, затим тврђава крсташа, ритуална купатила, цркве, вила из 3.века,а ту је и синагога са својим величанственим мозаиком и мозаик Нила из петог века нове ере су такође истакнути.

Југоисточно, на 9 km од Назарета, налази се место преображења Господњег и планина Тавор. Тавор је мала планина и уздиже се на висину од 562 m. Планина је имала током векова велики стратешки значај јер се у њеном подножју налазио пут Via Maris. Планина је од велике историјске важности за регион. Први пут се помиње у Танаху, као граница три племена: Зебелун,  Исахар и Нафтали. Планина је била део ланца светионика који су били осветљени да најављују јеврејске празнике и нове месеце.

Назарет поседује добре услове за развој туризма и једно је од најпосећенијих места у Израелу, међутим и поред тога мали број туриста остаје да преноћи. Проблем у развијању туризма лежи и у напетости која произилази из политичких, националних и верских сукоба, у држави а и у самом граду.

Највећи потенцијал за развој Назарета је на првом месту верски туризам. Као кулинарски драгуљ, гастрономски туризам има велик потенцијал, а уз њега су и културни туризам, планински и излетнички. За развој туризма клима не ствара веће препреке и омогућава посећеност током целе године. Због значаја туризам за економски развој Израела, влада улаже и подстиче његов развој, што показује и брз опоравак након пандемије, као и велик промет туриста и поред политичке напетости.