САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊОШКОЛСКИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ (I ДЕО: РЕПУБЛИКА СРПСКА)

Аутор: Мср Владимир Папић

Компликована административна подела Босне и Херцеговине на „Републику Српску, Дистрикт Брчко и Федерацију БиХ (бошњачко–хрватску), састављену опет од десет кантона (шест с бошњачком већином, два с хрватском и два тзв. мјешовита)” довела је до тога да „практично, независно једно од других, образовањем у БиХ управљају: у Републици Српској Министарство просвјете (и културе), у сваком од десет кантона кантонално министарство образовања (и науке, или и знаности, културе и шпорта, и сл.), у Дистрикту Брчко владино Одјељење за образовање” (Veličković 2015: 7–8). Таква подела утицала је и на уџбеничку политику сваког од ентитета, односно кантона. Стога ће предмет анализе позиције савремене књижевности у наставним програмима и уџбеницима у овом делу истраживања бити фокусиран на наставне програме и уџбенике у Републици Српској – који су униформни за целу територију ентитета и према којима су приређени уџбеници објављени у државном Заводу за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево.

Наставни планови и програми за гимназије у Републици Српској су од њеног стварања сродни програмима који су прописани у Србији. Програм из 1993. допуњен је делима Ивана Тургењева, Гистава Флобера, Јанка Веселиновића, Светолика Ранковића, Милутина Ускоковића, Данка Поповића, Томаса Мана и Хермана Хесеа, али суштинских разлика у њиховој концепцији нема (Програм 1993). У актуелним гимназијским програмима (објављиваним у периоду 2011–2014)[1] разлике су још мање и најприсутније у избору алтернативног дела истог аутора који је уврштен и у програм у Србији. Са изменама у наставном програму и јачањем културних и научних институција Републике Српске, дошло је до стварања првог комплета читанки од првог до четвртог разреда гимназије, чији су аутори искључиво са територије Републике Српске – професори Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци и Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

У наставном програму за први разред гимназије, односно Читанци Данијела Дојчиновића и Валентине Милекић Ковачић (2020), савремена књижевност присутна је у одељцима „Увод у проучавање књижевног дјела” и „Лектира”. Прва целина подразумева читање и интерпретацију Андрићеве приче „Аска и вук” и беседе приликом добијања Нобелове награде („О причи и причању”), као и дела Десанке Максимовић („Стрепња”) и Данила Киша (Рани јади); док се као обавезна лектира чита роман Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, али и даје могућност избора између једног од двају савремених романа блиских ученичком сензибилитету – Ловац у житу Џ. Д. Селинџера или Белешке једне Ане Мома Капора. Иако тренутно важећа читанка за први разред гимназије не садржи одломак из Капоровог романа, она је допуњена књижевним делима Васка Попе („Косово поље”) и Ива Андрића („Мостови”), која програм не подразумева.

Гимназијалци ће у другом и трећем разреду такође читати дела савремене књижевности – Беснило Борислава Пекића или Ситничарницу „Код срећне руке” Горана Петровића у другом, односно романе Старац и море Ернеста Хемингвеја и 1984. Џорџа Орвела у трећем разреду. Садржај наставног програма за четврти разред гимназије се у највећој мери ослања на гимназијске наставне програме прописане у Србији пре 2020. године. Сачињавају га дела канонских аутора српске књижевности – Миодрага Павловића, Десанке Максимовић, Васка Попе, Борислава Пекића, Ива Андрића, Исидоре Секулић, Стевана Раичковића, Бранка Миљковића, Бранка Ћопића, Данила Киша, Меше Селимовића, Добрице Ћосића, Владана Деснице, Милорада Павића, Матије Бећковића и Душана Ковачевића. Светска књижевност је представљена на сличан начин: делима Борхеса, Камија, Булгакова, Бекета и песника ХХ века (Превер, Пастернак, Ахматова, Цветајева, Бродски, Сајферт); док је Ранко Маринковић заступљен као представник савремене хрватске књижевности. У односу на тада важеће наставне програме у Србији, гимназијски програм у Републици Српској сачињавала су и дела Мака Диздара (Камени спавач), Меше Селимовића (Тврђава), Данка Поповића (Књига о Милутину), Умберта Ека (Име руже), Хермана Хесеа (Степски вук), роман Владимира Тасића (Киша и хартија) или Горана Петровића (Опсада цркве Светог Спаса), као и избор из дела Љубомира Симовића, Бранимира Шћепановића, Миодрага Булатовића, Рајка Петрова Нога, Ђорђа Сладоја и других савремених писаца. У Читанци за 4. разред гимназије Жељке Пржуљ и Маријане Митрић (2018) у овај избор улазе романи Ходочашће Арсенија Његована Борислава Пекића и Црвени петао лети према небу Миодрага Булатовића, као и поезија Бећковића („Вера Павладољска”, „Богородица Тројеручица”), Симовића („Чизме”, „Видик у Аушвицу”, „Десет обраћања Богородици Тројеручици”), Нога (избор из књиге Не тикај у ме) и Сладоја (избор из Огледалца српског). Највећа разлика између наставних програма Србије и Српске огледа се у допунама наставног програма за четврти разред гимназије, у који је накнадно уврштено поглавље „I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима, геноцид и превенција геноцида”, чији је циљ развијање културе сећања међу ученицима српске националности у овом ентитету. У ову целину су уврштена дела посвећена сећању на Први светски рат (Светозар и Владимир Ћоровић), док о Другом светском рату говоре поезија и проза Мирослава Максимовића, Бора Капетановића, Јована Бабића, Филипа Давида и Петра Матовића.

Наставни програми за средње стручне школе су доскора били део реформских програма средњег стручног образовања, које је финансирала Европска унија. Њихова тежња је изједначавање курикулума на нивоу читаве Босне и Херцеговине, те је списак дела предвиђених у настави Српског / Хрватског / Босанског језика и књижевности врло сличан. Још једна карактеристика ових програма јесте подела наставе матерњег језика и књижевности на три целине – наставу језика, наставу књижевности и наставу чији је циљ развијање вештина пословне комуникације. Цео први разред посвећен је теорији књижевности, док се књижевна периодизација следи у другом, трећем и четвртом разреду. Канонска дела светске и јужнословенских књижевности у поглављима која следе књижевну периодизацију најчешће прате гимназијски програм, док је списак дела која се читају у првом разреду знатно слободнији и шири (посебно у погледу жанровских примера преузетих из савремене књижевности).

Наставни програми за први разред средњих стручних школа у Републици Српској прописују читање и интерпретацију дела светске и српске књижевности, махом ХIХ и ХХ века. Ове програме прате две Читанке за први разред средњих стручних школа, које потписују професорке београдске Филолошке гимназије – Катарина Вучић и Мирјана Стакић Савковић (читанка за трогодишње школе је објављена 2022, а за четворогодишње 2023. године). Између осталог, у програму за први разред четворогодишњих школа заступљена је поезија Војислава Илића, Лазе Костића, Алексе Шантића, Јована Дучића, Десанке Максимовић („Сребрне плесачице”, „Чежња”, „Балканац”), проза Ива Андрића („Злостављање”, „Бифе Титаник”, „Зеко”, „Аска и вук”), Ранка Павловића („Библиотекар и књига”), Бранка Ћопића (Башта сљезове боје), Гроздане Олујић („О капљици и цвету”), Ернеста Хемингвеја (Старац и море), Оскара Вајлда (Слика Доријана Греја), Мома Капора (Белешке једне Ане), као и драма Душана Ковачевића (Балкански шпијун или Маратонци трче почасни круг). У оквирима домаће лектире наставник бира четири од осам понуђених наслова, од којих три припадају савременој књижевности – Животињска фарма Џорџа Орвела, Зна ли ко енглески Драгана Тепавчевића и Босански џелат Ранка Рисојевића (једино дело које није заступљено у одобреним уџбеницима за средње стручне школе). Наставни програми за трогодишње стручне школе у највећој мери прате избор аутора прописаних текстова, док су сами наслови нешто другачији – на пример, уместо бајке „О капљици и цвету” ученици трогодишњих школа читају „Маслачак” Гроздане Олујић. Програм за трогодишње стручне школе подразумева и читање Књиге о Милутину Данка Поповића, избора из приповедака Ива Андрића, као и избора из поезије песника са подручја Републике Српске (у одобреној читанци за први разред присутне су песме Ранка Рисојевића („Стриц Млађен прерађује веранду”), Ђорђа Сладоја („Коњски пут”), као и антологијска песма Рајка Петрова Нога – „Нек пада снијег, Господе”).

Важеће читанке за трећи и четврти разред средњих стручних школа (ауторки Жељке Пржуљ и Маријане Митрић), прате претходно прописане наставне програме, који су у међувремену иновирани. Стога је Читанка за 4. разред средњих техничких школа (2020) заснована на програму који садржи поетска дела Миодрага Павловића, Васка Попе, Десанке Максимовић, Жака Превера, Мака Диздара, Бранка Миљковића, Весне Парун, Стевана Раичковића, Душка Трифуновића, Добрице Ерића, као и популарну песму савременог кантаутора или групе (у уџбенику је заступљена песма „Погледај дом свој, анђеле” Боре Ђорђевића). Поред романа Злочин и казна Ф. М. Достојевског, ученици читају и прозу Камија, Деснице, Андрића, Крлеже (Повратак Филипа Латиновића, који је у гимназији смештен у 3. разред), Селимовића, Хесеа (Степски вук или Демијан) и Паула Коеља (Алхемичар или неки други популарни роман), дела која тематизују Први и Други светски рат, односно драме Душана Ковачевића или Борислава Михајловића Михиза (Бановић Страхиња).

У односу на наставни програм по ком су писани уџбеници за трећи и четврти разред средњих стручних школа, Републички педагошки завод Републике Српске иновирао је наставне садржаје. У „Списку литературе и извора за реализацију НПП из предмета Српски језик за 3. разред средњих умјетничких и музичких школа” наилазимо и на „Плаву гробницу” Ивана В. Лалића, шири избор из дела Исидоре Секулић, поезију Аполинера, Бена, Тракла, Неруде, Тагоре и Цветајеве, као и Драинца, Дединца, Матића, Вуча и Давича; док се у избору домаће лектире налазе и Ибзенова Луткина кућа, Госпођа Даловеј Вирџиније Вулф и Фицџералдов роман Велики Гетсби.

„Списак литературе и извора за реализацију НПП из предмета српски језик за 4. разред средњих стручних и техничких школа” обухвата и „Неповратну песму” Мирослава Антића, „Очију твојих да јесте” Драгана Марковића, песме Душка Трифуновића, Добрице Ерића, Матије Бећковића, Ђорђа Сладоја, Боре Ђорђевића и Милице Бакрач, док се међу остварењима савремене прозе налазе и романи Употреба човека Александра Тишме, Књига о Милутину Данка Поповића, Читач Бернхарда Шлинка, Орвелова Животињска фарма или 1984, Сатови у мајчиној соби Тање Ступар Трифуновић, као и Путовање у путопис Виде Огњеновић, односно драма Професионалац Душана Ковачевића.

Анализа актуелних наставних програма у Републици Српској нам показује да савремена књижевност у њима у највећој мери остаје на трагу садржаја прописаних наставним програмима у Србији, понекад предухитривши њихове измене (уврштавањем дела Умберта Ека, Бранимира Шћепановића, Горана Петровића или Владимира Тасића), док у неким случајевима обухвата дела аутора, али и теме којима наставни програми у Србији још увек не посвећују пажњу (попут посебне целине посвећене Првом и Другом светском рату, односно опусима Михиза, Миодрага Булатовића, Рајка Петрова Нога, Мома Капора или Данка Поповића).

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:

1. Veličković, N. (2015). Školokrečina: nacionalizam u bošnjačkim, hrvatskim i srpskim čitankama. Sarajevo: Mas Media – Fond za otvoreno društvo BiH.
2. Дојчиновић, Д., Милекић Ковачић, В. (2020). Читанка за 1. разред гимназије. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Вучић, К., Стакић Савковић, М. (2023). Читанка за 1. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
4. Митрић М., Пржуљ, Ж. (2020). Читанка за 4. разред средњих техничких школа. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
5. Пржуљ, Ж., Митрић, М. (2018). Читанка за 4. разред гимназије. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
6. Програм (1993). Наставни план и програм за гимназију. Пале: Република Српска Министарство образовања, науке и културе.
7. Стакић Савковић, М., Вучић, К. (2022). Читанка за 1. разред средњих стручних школа за трогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

[1] Актуелни наставни планови и програми за гимназије и средње стручне школе у Републици Српској доступни су на веб страници Републичког педагошког завода РС: https://www.rpz-rs.org/.