Аутор: проф. Мирјана Грдинић
У поетској збирци Усправна земља, после првог циклуса песама Ходочашће, следи други песнички круг од осам песама под називом Савин извор који представља поетску антиципацију значаја и важности Светога Саве, као нашег духовног претка. Као двојник песника – ходочасника, по својој путничкој функцији Сава је, можемо слободно рећи, заправо главни јунак целе Попине књиге јер ће се он појављивати и у другим циклусима Усправне земље. Васко Попа преплиће митолошко и религијско, спајајући два упамћена лика Светог Саве – онај хагиографски и онај митолошки, из народног предања, тј. лик свеца и лик народног учитеља. Једна од песама која на најбољи начин осликава улогу и значај лика и дела Светог Саве кроз векове исказана је у песми Путовање Светога Саве.
Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече
Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева
Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује
Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе
Путује без пута
И пут се за њим рађа
Попа у лицу свог лирског јунака, „вечитог путника”, осведоченог у митолошком својству „вучјег пастира”, ствара јединствени лик путника – лучоноше. Пут, односно земља којом се Свети Сава креће, јесте мрачна, али он штапом пред собом / мрак на четверо сече, што се може тумачити као алузија на знак крста којим светац пред собом мрак „сече”, као да се ради о опипљивом, материјализованом мраку. Већ од овог стиха, може се пратити начин на који Васко Попа конструише лик Светог Саве на основу легенди о њему. Примера ради, у легенди насловљеној Свети Сава и Свети Паво, он заиста путује у мрачну земљу да са ње скине проклетство. Штап, односно штака, која симболизује просјаштво – овде Савино одрицање од земаљског богатства – уједно је и оруђе којим он ствара чуда на земљи.
У трећој строфи, Свети Сава баца са руку рукавице, које су претворене у мачкетине, на сиву војску мишева – овакав догађај је описан и у легенди Свети Сава, мачка и ријека Сава, где је светац на конаку код домаћина чији дом, ноћу, опседају мишеви. Помоливши се Богу, Свети Сава са руку баца рукавице (које су се у мачке претвориле) на мишеве, који су истребљени до јутра. Овакав тип чуда јасно повезује лик Светог Саве са старозаветним свецима – примера ради, са Мојсијем, чији се штап претварао у змију, али и у штап помоћу којег је он раздвајао море.
Постоји и легенда о Савиним веригама, која у много чему подсећа на новозаветну причу о Исусу и сиромашној удовици, где је Христос посрамио богаташе који су ниподаштавали њен прилог храму који је оставила. На сличан начин, на поклоњење Савиним моштима, долази сиромашак који није имао да остави на олтару ништа друго до вериге умотане у дроњке. Богати су избацили вериге напоље, након чега је светац учинио чудо: огласио се, наредивши да вериге буду враћене у храм и да их сви целивају. С тим у вези може се тумачити и четврта строфа песме:
Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује
Вериге су, уопште, снажно присутне у народном веровању и обичајима још из паганског времена. Касније, када су Срби примили хришћанство, остале су присутне и у обичајима везаним за Божић. На веригама које су повезивале цркве са звонарама људи су се заклињали.
Олујно време може, у складу са наведеним, да симболизују хаос, рушилачку силу која је напала земљу од старе храстовине. При чему песник алудира на древно порекло, на време старих предака, пре прихватања хришћанства, с обзиром на то да је обележава симболом храста (дрво које је за њих имало магијска, тј. идолска својства). На тај начин, Попа веригама успоставља вертикалу, између земаљског, захваћеног олујом, и небеског – окарактерисаног стајаћим, мирним звездама, тј. простору мрака супротставља простор духовне светлости, која је у знаку чистоте и ванвременог трајања, при чему су звезде насеобина предачких душа.
Даље надовезивање на „паганске” мотиве, огледа се у представљању Светог Саве као „вучјег пастира”. Сматра се, наиме, да је овај атрибут српски светитељ наследио од старих, словенских паганских божанстава, а што је још један од видова наслеђа старе вере у народним обичајима и веровањима.
Путовање Светог Саве је завршено својеврсним парадоксом: Путује без пута / и пут се за њим рађа.
На овај начин, Свети Сава је представљен не само као вучји пастир, већ и као предводник српског народа, чији је највећи светац и духовни отац. Сама чињеница да Сава путује без пута вођен срцем, својим унутрашњим, духовним очима, снагом своје нове вере. Он је тај који иде беспућем, склања коров, мрак безверја и први отвара пут свом народу (пут се за њим рађа). Песник јасно поручује да сврха Савиног путовања и јесте откривање пута духовности (вере), којим ће други за њим поћи, како би се у свом постојању утемељио.
Попа у песми гради једну хоризонталу – пут, тј. беспуће којим се светац креће, и једну вертикалу – која повезује земаљско са небеским, а која је омогућена управо деловањем Светог Саве који знаком крста растерује мрак, који тера мишју пошаст. Он посредством вере, смирује „олују” која пустоши земљу. У чину прања шапа вучјем стаду, да на њему не остану трагови „мрачне земље”, огледа се Савина брига за српски народ који, идући за њим излази из „мрачне”, олујом и мишевима захваћене земље, што се метафорички може тумачити као излаз из паганске таме спрам светлости хришћанства.
Вучји чопор, наспрам стада оваца, и Свети Сава, као вучји пастир, заправо симболизују снагу појединаца повезаних у заједницу, што се може довести у везу са основама православног учења које инсистира на снази колектива. Пастир, на тај начин, не постаје заштитник беспомоћног стада од звери, већ вођа снажног чопора, којег изводи на пут светлости из простора језе, којег окупља и својом жртвом, дакле, својим путовањем кроз беспуће, потпомогнут само снагом вере (која и своја магијска својства има у виду Савиног штапа) и снагом љубави изводи из оних простора који, у песми Хиландар, опасује хиљаде магли и у којима прети страдање.
Приметне су паралеле између ликова Светога Саве и Мојсија, односно Исуса Христа. Наиме, и старозаветни пророк и новозаветни месија, могу се посматрати као избавитељи јеврејског народа; уколико се лику Светога Саве придају њихова својства, Васко Попа у Светом Сави и његовом учењу – светосављу види пут избављења српског народа. Свети Сава нам је подарио и оставио у аманет просторе који без његовог деловања не би ни постојали, јер он је кроз те просторе путовао без пута, али чистотом своје душе и снагом своје вере и љубави за свој род доживео је да пут се за њим рађа. На нама је да следимо његов пут и да никада не дозволимо да тај пут прекрије коров и да на њега падне прашина заборава, јер као народ изгубићемо свој идентитет и одрећи се свог духовног пастира. Како Иван В. Лалић каже: „Свети Сава је, као и праслике у сећању, изван времена; он живи без година без смрти / окружен својим вуковима; он те вукове поји густим каменим млеком и кује им нову кичму од младога гвожђа. Он је персонификација неке неуништиве енергије заједничког памћења и препознавања у том заједничком памћењу; као такав, он је ванвременски, ванисторијски заточеник могућности настављања једног напора у било којој тачки, заданој и познатој: он путује без пута / и пут се за њим рађа. У песничком циклусу „Савин извор” Васко Попа огледа Светог Саву у извору где он види своју вучју главу / и на челу исписан знак / новог обећаног сазвежђа – у овим стиховима осликава се песникова креација, насталу у најдубљем складу са једном поетиком која жели да оствари венчање нове осећајности са најстаријом мудрошћу и да се та мудрост из сећања не избрише.
ЛИТЕРАТУРА:
- Васко Попа, Градац, часопис за књижевност, уметност и културу, број 128, 129, 130, Дом културе Чачак и Уметничко друштво „Градацˮ, 1998.
- Јовановић, А. (1993). Песници и преци, Српска књижевна задруга, Београд
- Лалић, В. И. (1998). Усправна земља у вучјем сазвежђу, у: Васко Попа, Градац, часопис за књижевност, уметност и културу, број 128, 129, 130, Дом културе Чачак и Уметничко друштво „Градацˮ, стр. 40–43
- Попа, В. (1998). „Усправна земљаˮ у: Изабране песме, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, стр.139–161.
- Тематски зборник Поетски светови Васка Попе, 2024, Матица српска, Нови Сад
Коментари
Kada je profesor inspirativan, kao što je to Mirjana Grdinić, svako delo je poezija. Počastvovana sam što poznajem.
Остави коментар