Autor: Dr Jelena Todorović Lazić
Estonija ima bogate šumske i vodene resurse i velike rezerve fosilnih goriva (uljnih škriljaca) na maloj teritoriji. Do danas su ekološke politike i investicije u životnu sredinu dale dobre rezultate. Zavisnost od uljnih škriljaca čini estonsku privredu veoma energetski i ugljenično intenzivnom, sa niskom produktivnošću materijala, što vrši pritisak na životnu sredinu, posebno na severoistoku zemlje. Estonija ima višak kapaciteta za spaljivanje, a njene stope reciklaže komunalnog otpada su i dalje niske.
Koji su to glavni izazovi sa kojima se Estonija suočava u oblasti zaštite životne sredine? Najpre, u segmentu upravljanja otpadom: Estonija je 2020. godine reciklirala samo 28,9% svog komunalnog otpada, ne ispunivši cilj EU za reciklažu komunalnog otpada od 50% za 2020. godinu. Netačna transpozicija i primena Direktive o staništima i Direktive o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu utiče na životnu sredinu, posebno u pogledu aktivnosti seče šuma na lokacijama u okviru mreže Natura 2000. Sledeći izazov je u vezi sa zamenom fosilnih goriva (uljnih škriljaca) i drugih izvora emisije obnovljivim energetskim rešenjima u cilju rešavanja emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Kada je reč o oblastima u kojima je Estonija napredovala, treba pomenuti da je ova država u oblasti kružne ekonomije zabeležila povećanje stope kružne upotrebe materijala na 17,3% u 2020. godini – iznad proseka EU od 12,8%. Estonija je sada na putu da odvoji stvaranje otpada od ekonomskog rasta. Pored toga, sa 22% površina pod organskom poljoprivredom, Estonija je među liderima EU druga posle Austrije. Konačno, emisije ključnih zagađivača vazduha su značajno smanjene.
Treba pomenuti i primere najbolje prakse koji nam dolaze iz Estonije – obavezala se da će postepeno izbaciti uljne škriljce u proizvodnji električne energije do 2035. godine. Takođe, uključila je obnovu 10.000 hektara barskih staništa u nacionalni plan zaštite prirode. Na kraju tu je i jedinstveni režim izdavanja ekoloških dozvola koji pojednostavljuje i usklađuje mnoge ekološke dozvole.
U prethodnim Izveštajima o sprovođenju politike zaštite životne sredine u državama članicama EU glavni izazovi u primeni ekološke politike i ekoloških zakona EU za Estoniju bili su:
1. smanjenje intenziteta korišćenja resursa za poboljšanje otpornosti industrije;
2. stvaranje većeg kapaciteta u reciklaži kako bi se nadoknadio višak kapaciteta u spaljivanju i mehaničkom biološkom tretmanu otpada.
Estonija je sada na putu da odvoji stvaranje komunalnog otpada od ekonomskog rasta i ostvarila je stalan napredak tokom protekle decenije u povećanju stope reciklaže. Međutim, sa samo 28,9% komunalnog otpada recikliranog 2020. godine, Estonija je i dalje daleko ispod proseka EU i treba da napreduje brže da bi postigla ciljeve za 2025. godinu.
Stopa kružne (sekundarne) upotrebe materijala u Estoniji bila je 11,8% 2016. a 17,3% 2020. godine, što je znatno iznad proseka EU od 12,8%, što pokazuje snažan porast upotrebe sekundarnog materijala u poslednjih nekoliko godina. Sa 0,63 evra proizvedenih po kilogramu materijala koji se potroši 2020. godine, produktivnost resursa u Estoniji je znatno ispod proseka EU od 2,09 evra po kg.
Strategija kružne ekonomije nosi naziv „Bela knjiga o estonskoj kružnoj ekonomiji i akcioni plan“. Strategija predstavlja deo Plana razvoja životne sredine. Ministar životne sredine je formirao savetodavnu grupu na nivou zamenika generalnog sekretara koju čine sva ministarstva kao i Kancelarija Vlade i koja će savetovati ministra za zaštitu životne sredine u procesu razvoja mera politike u okviru Bele knjige o kružnoj ekonomiji. Prelazak na kružnu ekonomiju se navodi kao jedan od prioritetnih reformi u novom holističkom nacionalnom strateškom dokumentu „Estonija 2035“ koji je parlament usvojio 2021. godine.
Estonija nema posebnu sektorsku strategiju za plastiku; taj sektor se trenutno rešava samo kroz Direktivu o jednokratnoj upotrebi plastike. Takođe, nema ni specifičnu sektorsku strategiju za tekstil. Strategija o izgradnji, međutim, postoji. Godine 2021. usvojen je dugoročni pogled na „Izgradnju 2035“. Kroz sedam koraka, fokus je na identifikaciji najboljih razvoja za građevinski sektor.
U Estoniji su 2020. sprovedene 8323 javne nabavke. Vrednost javnih nabavki iznosila je 3,7 milijardi evra, što čini 14% BDP-a i 32% državnog budžeta. Zvanična statistika pokazuje da samo 4,5% od ukupnog broja nabavki i 17% ukupnih troškova nabavke čine zelene javne nabavke (ZJN).
Od 1. januara 2022. uvedeni su obavezni kriterijumi ZJN za sektor nameštaja, za proizvode i usluge čišćenja, fotokopirni, grafički papir i računare i monitore. ZJN se periodično prate preko zvanične elektronske veb stranice javnih nabavki (E Procurement Estonia).
Estonija je jedna od država članica sa najnižom proizvodnjom komunalnog otpada po glavi stanovnika, sa 383 kg/stanovniku 2020. godine, što je znatno ispod proseka EU od 505 kg/stanovniku. NJena ukupna proizvodnja otpada je samo neznatno porasla između 2010. i 2018. i čak se smanjila u 2019. Estonski plan za prevenciju otpada, koji se primenjuje od 2014. godine, mogao bi delimično da objasni pozitivan trend ukupne proizvodnje otpada primećen od 2014. godine. Međutim, izražena je zabrinutost zbog nepostojanja jedinstvenog sistema za upravljanje podacima na lokalnom nivou.
Estonija se udaljila od velikog oslanjanja na tretman komunalnog otpada spaljivanjem, što je činilo 45% tretmana otpada 2019. godine.
Estonija je ostvarila spor, ali stabilan napredak tokom protekle decenije u povećanju stope reciklaže, ali sa samo 29% recikliranog komunalnog otpada u 2020. godini, ona ostaje znatno ispod proseka EU od 48%.
U izveštaju Komisije o ranom upozoravanju za 2018. Estonija je navedena kao jedna od zemalja u riziku da ne ispuni cilj EU za 2020. da reciklira 50% komunalnog otpada. U izveštaju su navedene ključne prioritetne mere koje Estonija treba da preduzme da bi postigla cilj recikliranja otpada za 2025. godinu.
Estonija je produžila trenutni plan upravljanja otpadom (2014–2020) do kraja 2022. i usvojila novi ažurirani plan upravljanja otpadom (2022–2028).
Estonija je imala koristi od projekta Instrumenti tehničke podrške 20EE03 finansiranog iz Programa podrške strukturnim reformama 2020. za analizu sistema otpada u Estoniji. U okviru ovog projekta, Svetska banka je procenila estonski sistem upravljanja komunalnim otpadom, analizirala opcije i predložila akcioni plan i preporuke o tome kako poboljšati njegovu efikasnost. Projekat je završen u oktobru 2021. godine i uključen je u novi plan upravljanja otpadom.
Očekuje se da će udaljavanje od vađenja i korišćenja uljnih škriljaca doneti višestruke koristi za životnu sredinu u smislu smanjene količine otpada i zagađenja, poboljšanje produktivnosti resursa i manjeg pritiska na vodne resurse. Ova tranzicija će biti ključna za postizanje cilja klimatske neutralnosti. Potrebna su poboljšanja u sektoru promene korišćenja zemljišta i šumarstva (LULUCF) – šestostruko smanjenje LULUCF ponora ugljenika do 2030. je projektovano u estonskom nacionalnom sektoru za energiju i klimu.
Ako se uopšteno posmatra stanje biodiverziteta, Estonija emituje mešovitu sliku. To je druga najbolja država članica u EU po udelu vrsta i staništa zaštićenih EU u dobrom statusu očuvanja, a njeno prihvatanje organske poljoprivrede od 22% nije daleko od cilja EU za 2030. godinu od 25%. Istovremeno, većina njenih blatnih, šumskih i poluprirodnih travnjačkih staništa ostaje u nepovoljnom statusu. Za mrežu Natura 2000, Estonija je označila sva područja od značaja za zajednicu kao posebna područja očuvanja, ali i dalje treba da uspostavi specifične ciljeve očuvanja i mere za ispunjavanje svojih obaveza prema Direktivi o staništima. Estonija treba da poboljša upravljanje poluprirodnim travnjacima i šumama i poboljša zahteve zaštite i procene prema članu 6 Direktive o staništima izmenama i dopunama Zakona o očuvanju prirode. Estonija je jedan od pionira obnove močvara. Stručnost Estonije u promovisanju obnove biće veoma dragocena prema budućem Zakonu o obnovi prirode, pokazujući da obnovljena močvarna područja mogu doneti višestruke koristi i koegzistirati sa uspešnim poljoprivrednim praksama. Novi estonski plan razvoja očuvanja prirode koji će biti završen do kraja 2022. godine, bio bi odličan alat za uključivanje ciljeva iz Zakona o obnovi prirode – posebno u vezi sa obnavljanjem tresetišta, travnjaka i šuma.
Dodatni ciljevi postavljeni u estonskom planu razvoja očuvanja prirode su striktna zaštita najmanje 10% šuma, obnavljanje 10000 ha barskih staništa i 45000 ha poluprirodnih travnjaka. Okvir prioritetnih akcija (PAF) 2021–2027. predviđa finansiranje za poboljšanje upravljanja sa 60000 ha poluprirodnih travnjaka do 2028. godine. Estonija namerava da usvoji planove upravljanja zaštićenim staništima (vlažne šume, suve šume, kamenita staništa, reke, jezera, dine, obalna staništa, morska staništa). Nacionalni akcioni plan za sva šumska staništa biće pripremljen u okviru integrisanog projekta LIFE (koji će biti završen do 2029. godine).
Estonija ima 60 tipova staništa i 95 vrsta obuhvaćenih Direktivom o staništima. Zemlja ima populaciju od 75 taksona ptica navedenih u Aneksu I Direktive o pticama. Do 2021. godine 17,9% nacionalnog kopnenog područja Estonije bilo je pokriveno mrežom Natura 2000 (pokrivenost EU 18,5%), sa posebnim zaštićenim područjima (SPA) klasifikovanim prema Direktivi o pticama od 13,7% (EU pokrivenost 12,8%) i posebnim područjima očuvanja prema Direktivi o staništima koja pokrivaju 17,2% teritorije Estonije (pokrivenost EU 14,2%). Najnovija procena mreže Natura 2000 pokazuje da je određivanje lokacija završeno.
U junu 2021. Komisija je pokrenula postupak za kršenje zakona koji izaziva zabrinutost zbog netačne transpozicije i loše primene Direktive o staništima i Direktive o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, u delu gde se odnosi na odgovarajuću proceduru procene aktivnosti seče u Natura 2000 područjima kao primer dobre prakse, uključujući i obnovu 10000 ha barskih staništa. Program obnove je realizovan iz različitih izvora finansiranja, od kojih su najistaknutiji Kohezioni fond EU i LIFE projekat „Očuvanje i obnova staništa blata“. Program je pomogao da se zaustavi degradacija močvara pogođenih odvodnjavanjem i obnovila neka nekadašnja mesta vađenja treseta.
Kvalitet vazduha u Estoniji je generalno dobar sa izuzecima. Najnovije dostupne godišnje procene Evropske agencije za životnu sredinu ukazuju na oko 500 prevremenih smrti koje se mogu pripisati koncentraciji finih čestica i 30 prevremenih smrti zbog koncentracije ozona. Što se tiče zagađenja vazduha, iako su se emisije ključnih zagađivača vazduha značajno smanjile tokom poslednjih godina, Estonija bi trebalo da nastavi da se bavi emisijama usled korišćenja fosilnih goriva i drugih izvora emisije, zamenjujući ih čistijim rešenjima.
Emisije ključnih zagađivača vazduha značajno su smanjene u Estoniji tokom poslednjih godina. Predviđa se da će Estonija ispuniti obaveze smanjenja emisija za sve zagađivače vazduha obuhvaćene Direktivom za period od 2020. do 2029. i za period nakon 2030. godine. Za 2020. godinu nisu registrovana prekoračenja iznad graničnih vrednosti utvrđenih Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha.
Što se tiče održivog upravljanja vodama, Estonija pokazuje veoma visoku usklađenost sa Direktivom o vodi za piće i Direktivom o prečišćavanju gradskih otpadnih voda, osim za pitanja koja se odnose na upotrebu pojedinačnih ili drugih odgovarajućih sistema u slabo naseljenim područjima. Što se tiče Direktive o nitratima, Estonija treba da smanji i spreči eutrofikaciju unutrašnjih i morskih površinskih voda gde je poljoprivredni pritisak značajan. Akutni problem eutrofikacije koji pogađa 97% Baltičkog mora je zajednički problem sa susednim državama. Procenjuje se da je značajan deo voda u regionu ispod dobrog eutrofikacionog statusa.
Na osnovu podataka objavljenih 2020. godine, u Estoniji 60,1% svih površinskih vodnih tela dostižu dobar ekološki status (sa nepoznatim statusom 0,1%) i samo 9,7% ima dobar hemijski status (sa nepoznatim 88,3%). Što se tiče podzemnih voda, 20,5% nije postiglo dobar hemijski status, a 2,6% je u lošem kvantitativnom stanju. Kvalitet vode za piće u Estoniji nije naveden kao područje zabrinutosti.
U 2020. godini, od 64 estonskih kupališta, 62,5% je bilo odličnog kvaliteta. Postoji dobro razvijena mreža stanica za praćenje, a kvalitet podzemnih voda je generalno dobar. Međutim, veliki broj površinskih voda je eutrofnih, u zonama osetljivim na nitrate i van njih, i za unutrašnje i za morske vode. Estonija je jedna od sedam država članica koje imaju žarišta u kojima bi trebalo hitno smanjiti zagađenje nitratima.
U Estoniji je stopa usklađenosti sa Direktivom o prečišćavanju gradskih otpadnih voda (UVVTD) 99% što je više od proseka EU 2018. godine. Estonija je ispunila ciljeve za sakupljanje gradskih otpadnih voda i biološki tretman gradskih otpadnih voda. Potrebni su dalji napori da se obezbedi biološki tretman azotom i fosforom. Estonija ponovo koristi 91,9% mulja otpadnih voda u poljoprivredi, a preostalih 8,1% odlaže na deponije. Glavni izvori zagađivanja priobalnih voda su difuzno zagađenje (poljoprivreda, šumarstvo, prekogranični uticaj sa otvorenog mora) i tačkasti izvori.
Estonija ima integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period 2021–2030. Ona pravi dugoročne energetske i klimatske planove koji su u skladu sa Strategijom za niske emisije ugljenika do 2050. Dugoročni cilj Estonije je da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine za 80% u poređenju sa nivoima emisije iz 1990. godine. Kako se zemlja bude kretala ka ovom cilju, emisije će biti smanjene za oko 70% do 2030. i za 72% do 2040. u poređenju sa nivoima emisije iz 1990. godine.
U maju 2022. godine, Vlada je usvojila strategiju „Estonija 2035“ koja postavlja pet dugoročnih strateških ciljeva, uključujući klimatsku neutralnost do 2050. godine. Estonija je i dalje privreda sa intenzivnom emisijom gasova se efektom staklene bašte zbog oslanjanja na uljne škriljce. Na dobrom je putu ka značajnom smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, dok su u određenim sektorima potrebni dodatni napori.
U svom RRP-u, Estonija izdvaja preko 42% budžeta za klimatske mere, uključujući ulaganja u proizvodnju čiste energije, energetsku efikasnost i održivi transport.
Nacionalna strategija prilagođavanja klimatskim promenama usvojena je u aprilu 2017. godine kako bi se povećala spremnost i kapacitet države, regionalnog i lokalnog nivoa da se prilagode efektima klimatskih promena.
Između 1990. i 2020. godine, emisije gasova sa efektom staklene bašte u Estoniji smanjene su za 65%. Međutim, važno je raditi i dalje na rešenjima za obnovljivu energiju kako bi se još više smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Finansiranje EU nastavlja da pruža podršku u oblasti životne sredine, a Estonija bi trebalo da dobije preko 969,3 miliona evra iz svog RRP-a (2021–2026) u vidu grantova i 2,2 milijarde evra iz kohezione politike EU (2021–2027). Finansiranje investicija za životnu sredinu u Estoniji iznosilo je 1,25% BDP-a godišnje u periodu 2014–2020, pri čemu je više od dve trećine dolazilo iz nacionalnih izvora. Utvrđeno je da su potrebe za ulaganjima u životnu sredinu u narednom periodu (gde je dostupna analiza na nivou zemlje) u sličnom rasponu (1,13% BDP-a Estonije), što sugeriše da bi većina potreba za ulaganjem u životnu sredinu bila zadovoljena. Ipak, investicione potrebe za zaštitu voda, šira održivost životne sredine, veća kružnost, istraživanje i razvoj fokusiran na pitanja vezana za životnu sredinu, kao i obnovu prirode, mogu izazvati dodatne potrebe za finansiranjem.
Ostavi komentar