Autor: dr Jelena Todorović Lazić
Poljska je bogata prirodnim bogatstvima i pruža prirodna staništa za mnoge retke biljne i životinjske vrste. Stoga je ključno da zemlja zaštiti svoje ekološke resurse koji će obezbediti solidnu osnovu za njen ekonomski rast u narednim godinama. Fondovi EU pružaju značajnu podršku za to. EU politika zaštite životne sredine je zaista dala rezultate, ali je potrebno uraditi još dosta toga da bi se postigla puna usklađenost sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine.
Koji su to glavni izazovi sa kojima se Poljska suočava prema poslednjem Izveštaju o sprovođenju politike zaštite životne sredine u državama članicama EU? Najpre, ostvaren je samo ograničen napredak u pogledu kvaliteta vazduha, što i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost pošto su poljski gradovi među najzagađenijim u Evropi. Zatim, evidentan je određeni napredak u podsticanju odvojenog prikupljanja komunalnog otpada. Međutim, potrebna su hitna ulaganja da bi se ispunili ciljevi za reciklažu komunalnog otpada za 2025. od 55%, i konačno, nepotpuno sprovođenje Direktive o prečišćavanju gradskih otpadnih voda.
Treba pomenuti i primere dobre prakse koji dolaze iz Poljske politike zaštite životne sredine. Prvi primer je razvoj platforme za trgovinu sekundarnim sirovinama koja uključuje organe vlasti, istraživačke institucije i Varšavsku berzu. Drugi primer nam govori o tome da je Poljska najveći izvoznik električnih autobusa u EU. Treći primer odnosi se na program LIFE koji se široko koristi u Poljskoj – na primer, projekat Kampions WetLIFE o močvarama i projekat LIFE Apollo 2020 za očuvanje leptira Apolo u Poljskoj koji se sprovodi zajedno sa Češkom i Austrijom.
U prethodnim Izveštajima o sprovođenju EU politike zaštite životne sredine, glavni izazovi identifikovani u vezi sa sprovođenjem politike i zakona EU u oblasti životne sredine u Poljskoj bili su:
- da se poprave praznine u procesu proglašenja Natura 2000 područja i poboljša upravljanje Natura 2000 lokacijama koje se preklapaju sa šumskim oblastima;
- da se poboljša kvalitet vazduha, posebno da se smanji emisija čestica (PM2,5 i PM10), azotnih oksida i benzo(a)pirena;
- da se poboljša upravljanje životnom sredinom: transparentnost, angažovanje građana, poštovanje i sprovođenje propisa, kao i administrativni kapacitet i koordinacija.
Cirkularna (sekundarna) upotreba materijala u Poljskoj bila je 10,2% 2016, a 9,9% 2020. godine. Kao što se vidi, došlo je do pada u upotrebi sekundarnog materijala tokom poslednjih godina, a jaz između učinka Poljske i proseka EU od 12,8% se povećao. Poljska je 2020. godine proizvela 0,793 evra po kilogramu sekundarnog materijala, što je znatno ispod proseka EU od 2,09 evra po kilogramu za produktivnost resursa. Poljski savet ministara usvojio je „Mapu puta za transformaciju u cirkularnu ekonomiju”, 10. septembra 2019. godine. Mapa puta sadrži skup alata koji idu korak dalje od čisto zakonodavnih instrumenata, a imaju za cilj stvaranje uslova za primenu novog ekonomskog modela u Poljskoj. Predložene radnje obuhvataju uglavnom analitičke i konceptualne mere, ali i informativne, promotivne i koordinacione aktivnosti u oblastma nadležnosti pojedinih ministarstava. Mapa puta sadrži vremenski okvir za implementaciju. U 2021. godini, Poljska je zauzela 26. mesto na Tabeli rezultata za eko-inovacije za 2021. sa ukupnim rezultatom od 63, što ukazuje na potrebu zemlje da pojača svoje aktivnosti na polju ekoloških inovacija.
Nakon opadajućeg trenda, proizvodnja komunalnog otpada u Poljskoj je počela da raste poslednjih godina, dostigavši 336 kg po glavi stanovnika 2020. godine. Međutim, ova vrednost je i dalje znatno ispod proseka EU od 501 kg po glavi stanovnika. Nakon smanjenja u prvoj polovini prošle decenije, stopa odlaganja otpada na deponije u Poljskoj je ponovo porasla u poslednje 3 godine, dostigavši 43% u 2020. (što je daleko iznad proseka EU od 24%). To znači da deponije, a zatim i spaljivanje (23%) ostaju dominantni oblici tretmana otpada.
Dok je u prvoj polovini prošle decenije Poljska ostvarila spor, ali stabilan napredak u povećanju stope reciklaže i preusmeravanju komunalnog otpada sa deponija, situacija je stagnirala tokom poslednje 3 godine. Podaci pokazuju da se 39% komunalnog otpada reciklira što je ispod proseka EU od skoro 48%.
Komisija je pozvala Poljsku da poštuje pravila EU o deponijama tako što će obezbediti konačno zatvaranje i sanaciju pet opštinskih deponija koje nisu u skladu sa pravilima. U izveštaju Komisije o ranom upozoravanju Poljska je navedena kao jedna od zemalja u riziku da propusti cilj EU za 2020. o recikliranju 50% komunalnog otpada.
U prethodnom Izveštaju o sprovođenju politike zaštite životne sredine EU za 2019. Poljskoj je savetovano da sprovede pet prioritetnih akcija u oblasti otpada. Nije bilo napretka u izgradnji dodatne infrastrukture za spaljivanje otpada i boljem sprovođenju zakona o otpadu. Međutim, Poljska je ostvarila značajan napredak u finansijskim podsticajima za razvijanje boljeg selektivnog sakupljanja otpada od strane domaćinstava. Takođe, ostvaren je ograničen napredak u poboljšanju funkcionisanja šema proširene odgovornosti proizvođača.
Poljska je pripremila svoju prvu strategiju o biodiverzitetu 2003. godine, 2015. napravljena je ažurirana strategija – „Program očuvanja i održivog korišćenja biodiverziteta” sa ciljem da se više doprinese ciljevima EU u pogledu biodiverziteta (uključujući postizanje povoljnog statusa očuvanja za najmanje 10% staništa i 10% vrsta). Nacionalna strategija očuvanja močvarnih staništa izrađena je 2006. godine, u skladu sa zahtevima Ramsarske konvencije. Do 2021. godine, 19,6% teritorije Poljske bilo je pokriveno Natura 2000 područjima (prosek u EU 18,5%), sa posebnim zaštićenim područjima (SPA) klasifikovanim prema Direktivi o pticama koje pokrivaju 15,5% (EU prosek 12,8%) i posebnim područjima očuvanja (SAC) prema Direktivi o staništima koja zauzimaju 11% teritorije Poljske (prosek u EU 14,2%).
Što se tiče očuvanja prirode, postignut je značajan napredak u izradi planova za upravljanje Natura 2000 lokacijama. Međutim, određivanje lokacija u mreži Natura 2000 još nije završeno. Poljska treba da pojača svoje napore da finalizira proces određivanja, usvoji planove upravljanja za preostale lokacije i dodeli dovoljno resursa za upravljanje lokacijama. Ovo su ključni zahtevi za zaštitu biodiverziteta širom EU. Evropski zeleni dogovor i Evropska strategija za biodiverzitet do 2030. naglašavaju važnost za EU da zaustavi gubitak biodiverziteta očuvanjem prirodnih lokaliteta i vraćanjem oštećenih ekosistema u dobar ekološki status.
Ostvaren je određeni napredak u pogledu kvaliteta vazduha, što i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost, s obzirom da su poljski gradovi među najzagađenijim u Evropi zbog prekoračenja sitnih čestica i benzo(a)pirena. Najnovije dostupne godišnje procene Evropske agencije za životnu sredinu ukazuju na oko 39.300 prevremenih smrti koje se mogu pripisati koncentraciji finih čestica, 1 370 preranih smrti zbog koncentracije ozona i 1 190 prevremenih smrti zbog koncentracije azot-dioksida.
Emisije nekoliko zagađivača vazduha značajno su smanjene u Poljskoj poslednjih godina. Prema najnovijim projekcijama, dostavljenim u skladu sa članom 10 stav (2) Direktive o nacionalnim obavezama za smanjenje emisija, Poljska očekuje da će ispuniti svoje obaveze smanjenja emisija za SO2, NH3 i PM2,5 za period od 2020. do 2029. godine i za većinu zagađivača od 2030, pa nadalje.
U 2020. godini, nivoi koji prelaze granične vrednosti utvrđene Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha registrovani su za azot-dioksid (NO2) u dve zone kvaliteta vazduha (od 45) i za čestice PM10 i PM2,5 u 16 i 2 zone respektivno. Štaviše, u 3 zone kvaliteta vazduha nisu ispunjene ciljne vrednosti koncentracije ozona.
Uporna kršenja uslova za kvalitet vazduha, koja imaju ozbiljne negativne efekte na zdravlje i životnu sredinu, prati Evropska komisija kroz procedure za kršenje (uglavnom prekoračenja za čestice PM10 i NO2). Sud pravde Evropske unije doneo je presudu o prekoračenju graničnih vrednosti PM10 (C-336/16; Komisija protiv Poljske), potvrđujući neusaglašenost Poljske sa Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha. Nakon toga, Komisija je odlučila da pošalje službeno obaveštenje Poljskoj zbog nepoštovanja obaveza prema Direktivi o kvalitetu ambijentalnog vazduha i pomenutoj presudi. Fokusirajući se na neuspeh Poljske da izvrši presudu Suda, Komisija nastoji da osigura da će Poljska preduzeti odlučne mere za rešavanje tog problema. Komisija priznaje da je postignut određeni napredak, međutim, i dalje je zabrinuta tempom promena, posebno u pogledu zamene zastarelih kotlova na čvrsta goriva koja se koriste za grejanje u individualnim domaćinstvima i merama koje pokrivaju sektor saobraćaja.
Komisija je, takođe, preduzela pravne mere protiv Poljske u vezi sa prekoračenjem vrednosti za NO2. Potpuna primena standarda kvaliteta vazduha sadržanih u zakonodavstvu EU ključna je za efikasnu zaštitu zdravlja ljudi i očuvanje prirodne sredine.
Na osnovu izveštavanja i podataka objavljenih 2020. godine, 31,2% svih površinskih vodnih tela u Poljskoj ima dobar ekološki status, a 59% ima dobar hemijski status (sa 14,7% nepoznato). Što se tiče podzemnih voda, 7,9% nije uspelo da postigne dobar hemijski status, a 7,3% je u lošem kvantitativnom stanju.
Kvalitet vode za piće u Poljskoj nije naveden kao područje zabrinutosti. Kada je reč o vodama za kupanje – 2020. godine 22,1% voda za kupanje je bilo odličnog kvaliteta i 32,1% najmanje dovoljnog kvaliteta, dok 66,6% nije klasifikovano. Poljska je jedna od država članica koja se suočava sa najvećim izazovima u borbi protiv zagađenja voda nutrijentima iz poljoprivrede. Što se tiče kvaliteta vode i upravljanja vodama, Poljska je pokazala značajno smanjenje (53%) u ispuštanju teških metala i ukupnog organskog ugljenika (13%) u vodu. Da bi prevazišla nestašicu vode i sušu, Poljska je razvila rešenja za podsticanje povećanog zadržavanja vode, kako u gradovima tako i u ruralnim oblastima.
Poljska je tokom godina nailazila na poteškoće u ispunjavanju svojih obaveza prema Direktivi o prečišćavanju gradskih otpadnih voda. Prema poslednjim dostupnim podacima, stopa usklađenosti u Poljskoj je 87%, što je više od proseka EU od 76%. Međutim, u pogledu količine gradske otpadne vode koju još treba prikupiti ili prečistiti u skladu sa zahtevima Direktive, potrebni su dalji napori.
Sve poljske aglomeracije trebalo je da budu u skladu sa zahtevima Direktive do 31. decembra 2015. godine. Ipak, do danas, 1 123 aglomeracije još uvek nemaju usklađen sistem za prikupljanje gradskih otpadnih voda. Štaviše, u 1 232 aglomeracije, gradska otpadna voda koja ulazi u sisteme sakupljanja ne podleže odgovarajućem tretmanu pre ispuštanja. Konačno, u 415 aglomeracija, Poljska nije obezbedila da gradska otpadna voda koja ulazi u sisteme sakupljanja i ispušta se u osetljiva područja, podleže strožem tretmanu.
U obrazloženom mišljenju poslatom u maju 2020. godine, Komisija je pozvala Poljsku da osigura da se gradska otpadna voda adekvatno sakuplja i tretira, onako kako to zahteva pomenuta Direktiva o prečišćavanju gradskih otpadnih voda. Ukoliko Poljska ne preduzme odgovarajuće mere, Komisija može odlučiti da predmet uputi Sudu pravde EU.
Poljska je 2019. godine podnela svoj integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) za period 2021–2030. Pored toga, 2021. godine usvojila je svoju nacionalnu energetsku strategiju koja gleda unapred do 2040. godine. Ona daje indikativni cilj smanjenja ukupne emisije gasova staklene bašte od 30% do 2030. u poređenju sa 1990. godinom.
Uprkos nekim poboljšanjima u vezi sa pristupom pravosuđu prema Direktivi o proceni uticaja na životnu sredinu, pristup sudovima od strane zainteresovane javnosti još uvek treba da se poboljša, a javnost treba da bude bolje informisana o svojim pravima na pristup pravdi. Međudržavni spor između Poljske i Češke oko produženja koncesije za eksploataciju rudnika uglja Turov okončan je sporazumom između dve zemlje. Međutim, spor je takođe ukazao na odbijanje Poljske da ispoštuje privremene naloge Suda pravde Evropske unije što je dovelo do novčanih kazni.
Finansiranje EU nastavlja da pruža značajnu podršku za sprovođenje mera koje propisuje politika zaštite životne sredine – Poljska treba da dobije 72 milijarde evra iz kohezione politike (Evropski fond za regionalni razvoj – ERDF i Evropski socijalni fond – ESF) u periodu 2021–2027.
Ukupna ulaganja Poljske u zaštitu životne sredine iznosila su 1,24% njenog BDP-a u periodu 2014–2020, (prosek u EU 0,7%). Ukupne potrebe za ulaganjem u životnu sredinu u narednom periodu procenjuju se na najmanje 1,98% poljskog BDP-a godišnje. Ovo ukazuje na manjak ulaganja u životnu sredinu od preko 0,74% BDP-a koji treba da se reši fokusiranjem na prioritete za implementaciju politike zaštite životne sredine u zemlji.
Ostavi komentar