Аутор: др Александра Колаковић
Универзална изложба у Паризу 1878. године била је трећа Универзална изложба у Француској. Припремана је деветнаест месеци и одржана је у периоду од 1. маја до 31. октобра 1878. године. Изложбени простор од 75 хектара био је на Марсовом пољу и околини, која је преуређена. Изграђен је пешачки мост – тзв. Пасијев мост, а проширени су и прилази на мосту Јена како би се олакшао приступ изложбеном простору и циркулација посетилаца са обе стране реке Сене. Преуређена је и станица Марсова поља, која је проширена са четири колосека, металном конструкцијом испуњеном циглама и са великим прозорима. Преко тринаест милиона људи платило је да присуствује изложби, што је велики финансијски успех јер су трошкови које је обезбедила влада били мањи од милион фунти.
Више од половине изложбеног простора обухватале су француски изложбени простор, док је једна трећина експоната долазила из Уједињеног Краљевства, Британске Индије, Канаде, Викторија, Новог Јужног Велса, Квинсленда, Јужне Аустралије, Кејп колонија и колонија британске круне. Колоније су саме сносиле своје трошкове, а колико је значајно било представљање на Светској изложби за Велику Британију говори податак да је било под контролом Комисије на челу са принцем од Велса. Немачка је била једина велика земља која није била представљена, али је било неколико немачких слика које су биле изложене. За учешће Сједињених Америчких Држава одређено је неколико комесара, међу којима су били Пирс М. Б. Јанг, бивши конгресмен Сједињених Држава и генерал-мајор Војске Конфедерације, као и Флојд Пери Бејкер, уредник новина из Канзаса. Јапански павиљон посебно импресионира својом архитектуром, вртовима и уметничким делима.
Замисао организатора била је да се француска наука и уметност ставе у службу Треће републике. Политичке компликације су утицале да се главни радови са пажњом обављају тек шест месеци пред изложбу и стога су неке зграде и простори били делом недовршени на дан отварања. Доступни подаци указују да су главни радови вођени месец дана пред отварање и да је изложба довршена месец дана након свечаног отварања, што ипак није спречило посетиоце да се диве догађају. Трећа француска република и републикански режим, који је био на снази од септембра 1870. године, пролазили су кроз бројне изазове услед односа у републиканском табору, а такође и због постојећих монархистички опредељених група. Упоредо, био је ово период у коме се француска држава економски, друштвено и политички опорављала и од тешког националног пораза у рату са Пруском 1871. године. Сукоб концепата директне и представничке демократије, технолошки изуми и раст привреде утицали су на политички и друштвени живот Француске, а рефлектовали су се и на организацију, циљеве и резултате изложбе.
За Светску изложбу 1878. године у Паризу изграђена Палата Трокадеро, која се називала и Камена палата. Здање је настало по замисли архитекте Габријела Давиоа и инжењера Жила Бурде, док је декорацију радио Шарл Ламбер. Посебну пажњу су привлачиле куле и одаје за пријем – велика сала и концертна дворана, као и систем вентилације који је имао пет хиљада отвора за проток ваздуха. Иначе, Давио је био један од блиских сарадника барона Османа и изградио је многе зграде у Паризу, производио улични мобилијар за град Париз (киоск, клупе, канте за смеће, баштованске куће, ограде, фонтане) и утицао на урбанистички преображај града. Био је познат по аутентичним украсима и егзотичном стилу, а посебно је био под маварским утицајима, што је било приметно и код палате Трокадеро, која је постојала све до 1937. године. Аристид Каваје Кол је саградио чувене велике оргуље за Палату Трокадеро, што му је донело титулу официра Легије части, а Адолф Алфо, инжењер, уредио је и осмислио спољашњи изложбени простор. Глава Кипа слободе, завршена 30. јуна 1878. године, била је изложена у башти палате Трокадеро, док су остали делови били изложени на Марсовим пољима. Пажњу су привлачиле и Статуе континената – Европа, Азија, Океанија и Америка, а које су нашле своје место испред данашњег музеја Орсеј. За време Светске изложбе фонтану Трокадеро су окруживале животиње – носорог, коњ, слон и бик, али су и ове статуе измештене након изложбе. Носорог, коњ и слон су прво биле од 1935. до 1985. године изложене на Тргу Порт де Сен Клод у 16. арондисману, а потом су нашли своје трајно место у предворју Орсеја. Статуа бика је од 1937. године у Ниму.
Изложбена палата, позната и као Гвоздена палата, заузимала је скоро читав простор Марсових поља и све земље учеснице су у овом простору излагале своје производе индустрије и уметности. Анри де Дион, инжењер и Леополд Харди, архитекта, осмислили су простор тако да је доминирала метална конструкција, а прво почасно предворје овог простора названо је Јена, док је друго „предворје војне школе“. Свака од земаља излагача имала је фасаду која је била симбол нације и државе, а све су биле у тзв. Улици нација, док је на другој страни зграде представљена Француска, са посебним акцентом на колонијалне производе. У центру овог изложбеног простора била је ликовна уметност и посебно штанд града Париза. Упоредо са изложбом одржан је и Конгрес антрополога, приликом кога је била изложена и серија лобања убица. Интересантан је приступ и да се у Галерији рада прикаже богатство људског знања и напретка, а посетиоци су могли и да посматрају раднике како извршавају своје радне задатке. Представљени су и нови изуми из сфере забаве – паметне играчке, мали парни возови и машине и анимиране лутке.
Карактеристика Светске изложбе 1878. године јесте да је успешно спојило техничке изуме и уметност. Посебна атракција била је минијатурна железничка пруга изграђена испод Палате индустрије и Палате Трокадеро. Ипак, највећи инжењерски подвиг на Светској изложби 1878. године биле су четири гигантске хидрауличне пумпе које су извлачиле воду Сене кроз лавиринт цеви од ливеног гвожђа и олова до свих делова изложбеног простора, као и врха брда Трокадеро у торњеве Палате где је покретала лифтове. Брзину којом су се лифтови кретали очитавали су водомери, што је шокирало посетиоце. Декор баште једним делом био је отворен према небу, а други део под земљом, користећи простор и изглед старих каменолома, и стога успешно је имитирао унутрашњост пећине. Акваријум је изграђен на напуштеном месту старих каменолома за изградњу. Чињеница је да су француски инжењери успешно повезали Сену са лифтовима, фонтанама, акваријумом и климатизацију, што је до тада било готово немогуће замислити. Ово је отварало простор да се верује да је напредак у сфери хидротехнике који показује Француска пут за успехе и у колонијама. За Трећу републику колонијална освајања су била један од примарних задатака и у овоме се видело и могуће решење за Суецки канал.
Атракција изложбе је гондола „генијалног Анрија“ – балон који превози 40 до 50 путника на висини од 500 метара За два месеца ову атракцију је користило 35.000 особа. На другој страни, захваљујући машини која производи гас надувавани су бројни слободни балони који су омогућили успоне у групама. Произвођачи шампањца се такмиче у излагању својих производа, при чему је пажњу посетилаца привукло изложено буре вина капацитета 75 хиљада боца, произвођача Мерсијер. Иако се, поред политичког и економског значаја, може приметити значај индустрије забаве, ипак је Светска изложба много више од свега тога што се могло видети на први поглед и стога је и уписана у историју. Изложба ликовне уметности и нових машина била је веома разнолика, атракције су остале упамћене, али су трајне вредности остале.
Изложба награђује најбоље медаљама (златне, сребрне и бронзане) за уметности, занате и достигнућа индустрије. Поред универзалних вредности које су биле одређујући критеријум, значај за добијање медаље имало је и истицање вредности Треће Републике Француске. Међу награђенима су били Емил Бешар, Жул Пол Лобниц, Франсоа Лаказ Поусо (добија златну медаљу у категорији ферментисаних пића за свој рум), док се легије части додељују Бенжамену Пежоу, произвођачу шиваће машине и Антоану Ламију за његове креације од свилених тканина. У категорији уметности Хенрих Семирадски добија „Велику златну медаљу“ за слику „Светла хришћанства или Неронове бакље“, док „златну медаљу“ добија Ханс Макарт за слику Свечани улазак Карла V у Антверпен.
Многе зграде и статуе су направљене од јефтиног материјала (од јуте, гипса и цемента) и биле су привременог карактера. У оквирима изложбе, поред награда, одржани су пратећи догађаји и представљени изуми који су имали трајни допринос. У току изложбе одржано је више светски важних изума, састанака и конференција. Међу бројним изумима који су били изложени био је и телефон Александра Грејема Бела. Дуж Авеније Опера и на Тргу Опера постављено је електрично лучно осветљење. Томас Едисон је изложио мегафон и фонограф. Конгрес о заштити књижевне имовине, којим је руководио Виктор Иго. Овај догађај био је кључна полазна тачка у формулисању међународних закона о ауторским правима. Међународни конгрес за побољшање стања слепих људи омогућио је усвајања Брајевог писма. Ово су поред медаља највећи траг о светском значају догађаја.
Светска изложба у Паризу 1878. године имала је значај за Трећу француску републику, не само у контексту промоције њених вредности већ је била и кохезивни фактор за француску нацију. Паралелно, Светска изложба била је и прворазредни светски догађај, те и пожељно место за све друге државе. На организовање изложбе су се рефлектовале све противречности не само француског друштва и политичког система већ и међународних односа и економске моћи држава. Дух времена је такође једна од карактеристика изложби, стога можемо увидети колико су колоније биле важне, као и развој науке и технике, као и како су промене у овим сферама утицале на однос између великих сила и њихове унутрашње прилике. За Француску је било битно да се нови режим учврсти на власти и да докаже своју посвећеност напретку земље, а посебно подршци њеним империјалним амбицијама. Упоредо, овом изложбом и државницима у другим државама, постало је јасно колика је моћ одржавања изложби оваквог карактера и стога је кренула и борба где ће се наредне изложбе одржати. Париз ће још дуго времена држати монопол над организовањем манифестације, а данашњи Париз и Француска су сведоци непролазних вредности које су ове манифестације донеле.
Остави коментар