Autor: dr Aleksandar Raković, istoričar
Foto: UNS
U drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori (2. april 2023) Jakov Milatović je do nogu potukao Mila Đukanovića. Valjda bi trebalo da je ovim okončana srbofobija koju je Đukanović od 1997. ustrojio kao državni projekat Crne Gore i sprovodio je tokom decenija kada je ova državica bila njegov lični feud i antidržava Republici Srbiji i Kraljevini Crnoj Gori.
Milatović pobedu ne bi ostvario bez glasova srpskog naroda u Crnoj Gori. Time je zaokružen pobednički ciklus Srba u Crnoj Gori koji je započet 30. avgusta 2020. a nastavljen nizom pobeda na lokalnim izborima tokom 2021. i 2022. kada je Demokratska partija socijalista izgubila vlast u skoro svim gradovima.
Iako bi bilo logično očekivati da će srpsko pitanje u Crnoj Gori biti rešavano na pravedniji način, ipak je prerano za optimizam. Već postoji negativno iskustvo sa Zdravkom Krivokapićem jer je 2020. poziciju premijera Crne Gore zloupotrebio protiv Demokratskog fronta koji ga je dobronamerno stavio na prvo mesto liste pobedničke koalicije „Za budućnost Crne Gore“.
S te pozicije na listi ove srpske koalicije Krivokapić je izabran za predsednika Vlade Crne Gore, a nijedno srpsko pitanje nije u njegovo vreme do kraja rešeno – čak ni crkveno. Naime, iako su u korist Srpske pravoslavne crkve izmenjeni članovi Zakona o slobodi vjeroispovijesti, Krivokapić nije hteo da potpiše već usaglašeni tekst Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. On je čak četiri puta slao raznorazne druge verzije da zbuni Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve.
Treba imati u vidu da je u Krivokapićevoj pratnji – kada je 27. maja 2021. došao u Beograd da odbije potpisivanje Temeljnog ugovora s patrijarhom srpskim Porfirijem – bio i tadašnji ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović. Iako Milatovićeva ministarska pozicija nije imala baš nikakve veze s crkvenim pitanjem, njegovo prisustvo u Beogradu očigledno je trebalo da pruži podršku Krivokapiću.
Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom potpisao je 3. avgusta 2022. u ime Vlade Crne Gore premijer Dritan Abazović. Pritom, Abazović je rekao patrijarhu srpskom Porfiriju da će potpisati Temeljni ugovor čak i ako nakon toga bude izglasano nepoverenje njegovoj vladi. Za razliku od Krivokapića, Abazović se pokazao kao osoba koja drži do reči. Vlada Crne Gore je Temeljnim ugovorom priznala istorijski kontinuitet i pravni legitimitet Srpskoj pravoslavnoj crkvi u trajanju od osamsto godina. Abazovićeva vlada je pala, ali Temeljni ugovor ostaje na snazi i može se menjati samo u slučaju obostrane saglasnosti potpisnica.
Novi kontekst, nakon predsedničkih izbora, ne može se sagledavati bez uzimanja u obzir činjenice da je Milatović bio Krivokapićev izbor za ministra u Vladi Crne Gore. Baš tada se Milatović prvi put pojavio u javnosti kao potpuni novajlija. Dakle, on takođe dolazi na funkcionersko mesto na talasu pobede Demokratskog fronta 30. avgusta 2020.
Ako se Milatović opredeli da u Krivokapiću traži uzora, postoji bojazan da bi u odnosu prema srpskom pitanju u Crnoj Gori, ali i prema Srbiji i Republici Srpskoj, mogao da bude puki nastavljač Krivokapićeve loše politike koja je srpskim interesima zabijala nož u leđa – i kada je reč o priznanju tzv. Kosova i kada je reč o stigmatizovanju Srba u okviru narativa da je u Srebrenici počinjen genocid. Takva bojazan već nam se ukazuje pred očima.
S tim u vezi treba posmatrati Milatovićeve prve izjave nakon pobede na predsedničkim izborima. Naime, Milatović je postao svetski rekorder u iskazivanju lojalnosti Briselu i Vašingtonu preko napada na srpsku državu. Milatoviću je trebalo samo tri do pet dana da prizna tzv. Kosovo, kaže da je u Srebrenici počinjen genocid i podrži NATO u koji je Crna Gora uvučena protiv volje svojih građana.
Milatović je 5. aprila 2023. u intervjuu za hrvatsku Televiziju Nova rekao da je Kosovo međunarodno priznata zemlja i da je to situacija koja je završena što se tiče Crne Gore. Međutim, to što je rekao nije tačno. Naime, tzv. Kosovo nije priznato u Ujedinjenim nacijama, a jednostranu secesiju tzv. Kosova od Republike Srbije ne priznaje natpolovična većina država u svetu.
U istom intervjuu za ovu hrvatsku televiziju Milatović je kazao da će njegova prva zvanična poseta biti poseta Briselu a potom LJubljani, te da bi tek posle mogao da se odazove pozivu Aleksandra Vučića i poseti Beograd. Milatović je poručio i kako očekuje snažnu podršku Hrvatske i Slovenije na putu ka Evropskoj uniji. Naglasio je i da će Crna Gora s njim na čelu „postati još kredibilniji partner“ u NATO alijansi.
Dalje, Milatović je u intervjuu za sarajevsku Al DŽaziru 7. aprila 2023. izjavio da se u Srebrenici dogodio genocid, da je međunarodni sud tu bio vrlo jasan, te da je njegova „pozicija u tom smislu vrlo jasna, a crnogorski parlament je takođe doneo jednu rezoluciju kada je u pitanju Srebrenica“. I u tom intervjuu Milatović je potvrdio da ne spori činjenicu da je Kosovo nezavisna država, još jednom je najavio da će jačati poziciju Crne Gore u NATO paktu i podvukao je da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu.
U razgovoru za Obzor, nedeljno izdanje zagrebačkog Večernjeg lista, Milatović je 10. aprila 2023. rekao kako u Crnoj Gori „nitko nije za povratak zajednice sa Srbijom“. Ovaj iskaz je neistina koju je Milatović izgovorio jer je, prema istraživanju CEDEM-a (2022), oko 23,5% građana Crne Gore za ujedinjenje sa Srbijom – ili u unitarnu državu ili u federalnu državu, i to u vreme kada o toj temi ne postoji ni kampanja ni diskusija.
Dakle, novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović sklon je da preko zagrebačkih i sarajevskih medija šalje poruke koje stoje nasuprot nacionalnim interesima srpskog naroda i srpske države. Samim tim, ove Milatovićeve poruke su i protiv težnji srpskog naroda u Crnoj Gori koji je za njega i glasao.
Tek treba da vidimo šta znači kada Milatović za beogradsku opozicionu štampu kaže da je Srbija za Crnu Goru „više od ekonomije“ (Nedeljnik, 13. april 2023) i „bolje je biti deo Otvorenog nego zatvorenog Balkana“ (NIN, 20. april 2023). Od reči do dela dug je put. Nadamo se da nije reč o bacanju prašine u oči. Uostalom, prijateljski potezi (videćemo da li i bratski?) prema Srbiji zavisiće tek od naredne vlasti kada je upostavi „Evropa sad“.
Ako sve ovo uzmemo u obzir, bilo bi logično da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ne žuri sa zvaničnim pozivom Milatoviću da poseti Srbiju. U pravu je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kada kaže da je Milatović svojom izjavom o „genocidu u Srebrenici“ uvredio Srbe i Republiku Srpsku. Ništa se neće dogoditi ako bi Vučićev poziv Milatoviću usledio za godinu dana pa i više.
To ne znači da bi Milatović bio uskraćen za priliku da i ranije poseti Beograd ako bi se u glavnom gradu Srbije održao neki regionalni susret na nivou predsednika ili predsednika vlada.
Dakle, Milatovićevi dalji potezi biće još jasniji kada „Evropa sad“ nakon sledećih parlamentarnih izbora (11. juna 2023) preuzme vlast u Crnoj Gori. Ukoliko „Evropa sad“, Demokratska Crna Gora, URA i manjinske stranke budu imale natpolovičnu većinu za formiranje naredne vlasti, sasvim je moguće da Demokratski front ne bude pozvan da na ministarskom nivou učestvuje u budućoj vladi Crne Gore.
Izostankom Demokratskog fronta i predstavnika srpskog naroda naredna vlada Crne Gore bi najizvesnije mogla da zanemaruje srpsko pitanje i relativizuje srpski identitet Crne Gore. Takva antisrpska politika bila bi po srpstvo jednako opasna kao i srbofobija koju je sprovodila Demokratska partija socijalista. Naime, svaka relativizacija vodi ka negaciji, pa bi i relativizacija srpskog identiteta Crne Gore vodila u negaciju Srba kao jedine istorijske nacije u Crnoj Gori.
Kako bi razumeo šta je srpsko pitanje u Crnoj Gori, Milatović bi trebalo da ima u vidu da su Srbi stvorili Crnu Goru kao nacionalnu državu srpskog naroda. Stoga Srbi u Crnoj Gori ne smeju biti samo glasačka mašinerija i ulični borci, da ih upotrebljava kako ko stigne, a posle da ih se odriče i na njih više ne osvrće.
Pored toga, Milatović bi morao da zna da bi za rešavanje srpskog pitanja u Crnoj Gori bilo važno da srpski jezik ponovo bude službeni, da se u državnu upotrebu vrate istorijski srpski simboli Kraljevine Crne Gore i da se u poredak Srpske pravoslavne crkve ne sme zadirati.
Milatović i Evropa će imati istorijsku šansu da ponovo učine bratskim odnose Crne Gore sa Srbijom i Republikom Srpskom. To bi bila dobra prilika da Milatović u praksi iskaže zahvalnost koju je verbalno već dao Demokratskom frontu i srpskom narodu za borbu protiv Mila Đukanovića i njegovog segregacionističkog režima. Srbi će ostati i opstati, a NATO je prolazan.
Ostavi komentar