Радионица „Мали Филм“

query_builder

Eдукативни програм за децу и младе у форми филмске радионице

MALI FILM

Уколико желите да научите више о свету покретних слика, направите прве кадрове свог играног или анимираног филма. Пријавите се!

Програм реализује Културни центар Новог Сада, Филмски центар Србије и Филмкултура.

Радионице ће бити одржане у суботу и недељу 22. и 23. новембра 2014. године на Трибини младих.

 

Сатница:

предшколски узраст: 10 ч – 12 ч (са получасовном паузом за ужину)
узраст нижих разреда основне школе: 13 ч – 15.30 ч (са получасовном паузом за ужину)

 

Све информације можете добити позивом на број 062/791-315

Пријаве трају до петка (21.новембра) у 19 сати.

 

 

ФИЛМКУЛТУРА је организација посвећена едукацији у области аудиовизуелне културе и уметности, чији су циљеви образовање и стимулација критичког мишљења у оквиру истих. Посебан фокус оваквог програма је на деци и омладини, а поготово на њиховом иницијалном увођењу у културу аудиовизуелних медија. “Филмкултура” такође подстиче повезивање и усавршавање аутора и професионалаца из аудиовизуелних уметности, са посебним нагласком на филмску делатност. Идеја је да се поврати култура одласка у биоскопе и култура гледања аудиовизуелних садржаја уопште, али и да се свест публике поткрепи теоријским знањима из наведених области. “Филмкултура” кроз свој едукативни програм проналази место у посредовању између талентованих стваралаца и захтевне публике, а својом сврхом сматра креирање и обликовање овог дела културног простора.

МАЛИ ФИЛМ је едукативни програм за децу и младе, намењен узрасту од 5 до 14 година, који за циљ има популаризацију филмске уметности код најмлађе публике. Идеја “Малог филма” је да код деце пробуди креативност и радозналост, а пре свега да створи предуслов за критички однос према ономе што се конзумира. Практичне вежбе у којима деца самостално долазе до закључака су најбољи пут ка томе да она усвоје и накнадно примене стечено знање, док их наменски осмишљене игре подстичу на активно учешће у стварању нечега о чему знају само из положаја гледаоца.

Будући да је данашња омладина више него икад подложна свакодневном утицају различитих медија, неопходно је објаснити им шта то гледају и зашто је то баш тако. Од њих се овде очекује да почну да размишљају о различитим појавама које можда узимају здраво за готово, што ће постепено довести до инстинктивног реаговања на форму и квалитет одређеног садржаја.

Кроз интерактивне радионице, које резултирају кратким анимираним или играним филмовима чији су аутори управо учесници, овај програм децу “увлачи“ у свет покретних слика. Пролазећи кроз поједностављене процесе којима се баве и филмски радници, деца су у стању да боље разумеју филмску уметност и, надамо се, развијају љубав према њој.

Главна идеја целокупног пројекта јесте да се деци да прилика за креативно изражавање, као и да се покрене дијалог у ком има места за њихова мишљења и недoумице. Деца се овде уче да примећују одређене ствари, а затим и да се запитају шта према њима осећају.

 

ИНСТРУКТОРИ

У улози предавача и инструктора налазе се млади аутори и професионалци из области кинематографије, окупљени из редова и око организације “Филмкултура”, међу којима су:

 

Стефан Арсенијевић

Андријана Стојковић

Вања Ковачевић

Јелена Станковић

Марија Стојановић

Маша Сеничић

Милан Стојановић

Драган Петровић

и други.

 

ОПИС ПРОГРАМА

Радионице су прилагођене узрасту, те се учесници деле у две групе:

– предшколски узраст (5 – 6 година)

– узраст нижих разреда основне школе (7 – 10 година)

 

Радионица за предшколски узраст (5 – 6 година)

Састоји се из два дела:

  1. део – измишљање приче, ликова и простора

Са задатим почетком приче, на пример „била једном једна/један…“, свако дете ће имати прилику да предложи наставак у једној реченици. Уз помоћ аниматора који воде радионицу и њихових потпитања и сугестијa, прича би напослетку требало да добије све потребне ликове, мотивације и локације. Важност разумевања тога шта чини причу превазилази њену функцију у писању сценарија, односно прављењу филма, и налази примену у готово свим креативним радњама. Разговор о причи доводи и до схватања појма целине, што такође доприноси постизању дисциплине у току самог стваралачког процеса. У овој игри, као и у том процесу, прича је готова оног тренутка када постане заокружена и има јасан почетак, средину и крај. Онда када су карактери и главни ток радње успостављени, деца добијају задатак да од картона направе ликове, и затим се, техником колажа, позабаве и њиховим костимом. Потом ће деца заједно, користећи сличан поступак и материјале различитих текстура, на великом папиру измаштати и детаљно направити места на којима се радња приче догађа.

2. део – анимирање приче, ликова и простора

Први корак је упознавање деце са неким од оптичких играчака као што су ‘зоeтроп’, ‘тауматроп’ и ‘фантасмаскоп’, што се ради да би се на забаван и пластичан начин деци открили ocнoвe кинecтeзиje имеханизми по којима филм функционише; разумевање тога шта је филм почиње од разумевања конкретних физичких процеса који до њега доводе. Деци се даје задатак да појединачно направе неколико цртежа који симулирају кретање неког од једноставнијих актера или предмета из приче, да би се затим од тих цртежа формирала нека од мање захтевних играчака (попут ‘тауматропа). Уколико је група напреднија и заинтересована, постоји могућност и да свако дете добије задатак да, уз помоћ аниматора, направи низ цртежа предмета или ситуација који припадају причи, а који би се накнадно спојили у «анимирану књижицу» (такозвани flip book). Ове књижице, или пак ‘тауматропе’, деца ће моћи да понесу са собом као производ радионице.

Радионица за ниже раздреде основне школе (7 – 10 година)

Састоји се из два дела:

1. део – измишљање приче, ликова и простора

По истом принципу по ком функционише и радионица запредшколски узраст, и овде свако дете добија могућност да измисли део приче. Имајући конкретну и заокружену причу, деца бивају подељена у групе у којима осмишљавају и затим цртају задати лик. Свако дете у групи добија задатак да на основу заједнички успостављених карактеристика нацрта неки део тела (на пример главу или ноге), али је свако од њих и дужан да након завршетка свог дела посла папир савије тако да остали не виде оно што је претходно нацртано. Сличан принцип се примењује и на просторе. У тренутку када деца добију јасну слику о томе како ликови и простори треба да изгледају, почиње прављење једноставних костима које ће деца носити, као и осмишљавање неке незахтевне сценографије и реквизите. Ово се ради уз помоћ материјала попут папира, картона и текстила, као и свих других доступних употребљивих предмета – сламчица, дугмића и слично. Након тога се са децом снимају још и звучни ефекти који би били подлога осмишљеној причи, а то се постиже кроз игру у којој деца наизменично симулирају, опонашају и погађају одређене звукове. Овде се на практичан начин учесници терају на размишљање о начинима за постизање појединих ефеката, као и на интуитивно преиспитивање њихове адекватности у одређеним сценама.

2. део – анимирање приче, ликова и простора

Упознавање деце са основама анимације кроз неколико пажљиво одабраних примера. Деца подељена у групе ће уз инструкције нацртати неколико једноставнијих цртежа који се односе на смишљену причу, те ће онда цртеже и анимирати. На готову анимацију додају се потом претходно снимљени звучни ефекти која су деца сама предложила и одглумила. Анимације ће се склапати на лицу места уз помоћ вођа радионице, а тако ће деца моћи и да их понесу са собом као завршне радове.

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language