Одржана трибина „Иран након Хамнеија“

query_builder

Одржана трибина „Иран након Хамнеија“

Tрибина „Иран након Хамнеија“ одржана је у уторак 29. августа у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.

На почетку трибине, Старовић је нагласио да се последњих година у Ирану дешавају динамичне промене на унутрашњем, али и на спољно-политичком плану. Потом је аутор трибине дао неколико фактографских података о овој исламској, западноазијској држави огромних демографских потенцијала. Иран, наиме, има 80 милиона становника од којих је више од половине млађе од 35 година. Демографске процене говоре да ће ова земља за двадесетак година премашити и 100 милиона житеља.
Иран има богату историју, али и економске,спољно-политичке, безбедносне и сигурносне потенцијале што ову земљу чини силом првог реда у њеном региону.
-Свеукупно гледајући, на међународном плану, припада групи јаких држава, одмах иза највећих светских супер сила, мада је његово окружење на неки начин неповољно. Окружује га неколико снажних држава – са северне стране дели га само Азербејџан и Каспијско језеро од Русије, са друге стране Персијског залива је Саудијска Арабија, на западу је суочен са Израелом, док на истоку има, такође, нуклеарну силу Пакистан – оценио је Старовић.
Супротно увреженом мишљењу, истакао је даље Старовић, етничка структура Ирана је, при том, веома разноврсна: доминантна нација, Персијанци, чине тек око 60 процената становништва, Азера има око 20 одсто, а ту је још читав низ припадника других нација. Иран представља центар Шиитског света на планети, а поготово у региону Персијског залива, јер овде живи 90 одсто припадника шиитско-исламске веросиповести.
-Економска снага ове државе састоји се у томе што контролише 10 процената укупних планетарних резерви нафте. Геополитички положај Ирана је такав да практично заједно са државом Оман контролише пролаз кроз Ормуски теснац, једно од уских грла у глобалној светској трговини. Овуда пролази 35 процената светског промета нафте воденим путем.
Говорећи о политичком историјату Ирана, Старовић је подсетио на 1907. годину, када је на основу споразума између руске царевине и Британаца дошло до поделе зоне утицаја у још увек формално независном Ирану. Наредни значајан историјски догађај збио се 1920. године, а реч је о војном пучу који је предводио Мохамед Реза Кан који се после неколико година прогласио краљем и оснивачем династије Пахлави.
Он је у наредном периоду, по угледу на оца турске нације Кемала Ататурка, покушавао да спроведе обимне друштвене и државне реформе, брзу модернизацију државе. У Другом светском рату, Иран је покушавао да буде неутралан, али 1941. године СССР и Велика Британија поново цепају територију Ирана на два дела, те ова држава постаје веома важан коридор за снабдевање Совјетског Савеза од стране западних савезника, поготово у контексту веома важних битака на Кавказу.

Да би ојачали своју стратегију, савезници су 1941. године иницирали да Мохамед реза Пахлави, син краља, са власти збаци свог оца и уз помоћ савезника прогласи себе краљем. Његова владавина трајала је 38 година.
Године 1979. избила је Иранска револуција која је ову државу из краљевине, под вођством шаха Мохамеда Резе Пахлавија, трансформисала у исламску републику под ајатолахом Хомеинијем, вођом те револуције. Већ 1980. године, после копнено-ваздушне инвазије ирачких снага на Иран, започео је рат између војних снага Исламске Републике Ирана и Ирака који је трајао од септембра 1980. до августа 1988. године што га чини најдужим конвенционалним ратом у 20. веку.
У данашњем Ирану актуелно је питање ко би могао да буде нови вођа, пошто је ранији председник, човек са највећим ауторитетом у табору реформиста, Акбар Хашеми Рафсанџани (83) умро јануара ове године. Његова смрт довела је у ситуацију реформисте да могу да рачунају само на постојећег председника Хасана Руханија.
– Звучи помало апсурдно на први поглед, али ја бих веће шансе за изборно место врховног вође дао Ибрахиму Реисију, који је у мају изгубио председничке изборе са 38 процената гласова. Он је и убачен у ту трку да стекне препознатљивост у јавности и да постане озбиљан канидат за нове, важније изборе – прогнозирао је на крају трибине Старовић.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language