60 година од оснивања Трибине младих – Историјат

query_builder

Културни центар Новог Сада данас

 

Делатност Културног центра Новог Сада се шири, трагајући за новим моделима презентације културне делатности, водећи рачуна, пре свега, о квалитету. Разноврсним програмима – књижевна трибина, друштвена трибина, сценски, музички, ликовни, филмски програм, издавачка делатност, фестивали, мултимедијални и интердисциплинарни пројекти – познат је по својој отворености и пријемчивости новим тенденцијама у култури. Стога је засигурно једна од водећих културних институција са слухом, креативним потенцијалом, истрајна у намери да анимира све генерације уметника, посебно млађе ствараоце, да стваралачке енергије удружи и реализује низ нових културних пројеката, акција, манифестација и фестивала. Програмска делатност Културног центра Новог Сада се реализује, у просторима Културног центра: Трибини младих (ликовни програм, књижевни програм и друге трибине, музички програм – Летња џез академија… ), великој сали Културног центра (филмски, сценски и музички програм), Ликовном салону Културног центра (изложбе ликовних уметника млађе генерације), Малом ликовном салону (изложбе ликовних уметника и ликовних уметника примењених уметности, продајна галерија). У зависности од садржаја и услова које је неопходно обезбедити за реализацију појединих програма и пројеката, Културни центар Новог Сада реализује програме и у просторима других организација и институција културе – позоришне дворане, галерије, као и у отвореним просторима – градски тргови, дворишта, Петроварадинска тврђава …

Културни центар Новог Сада одувек, а посебно у последњих неколико година, остварује динамичне међународне контакте у области културе, са институцијама и уметницима, реализујући низ занимљивих програмских програма, акција и пројеката. Културни центар Новог Сада је институција са традицијом од преко пола века.

 

Културни центар Новог Сада 1954-2014

 

Културни центар Новог Сада баштини традицију неколико институција које су у Новом Саду деловале у претходних пет деценија. Наиме, пре тачно шездесет година, у четвртак, 21. октобра 1954. године одржан је први програм Омладинске катедре при Народном универзитету. Било је то „Вече младе војвођанске поезије“ и у програму су учествовали: Мирослав Антић, Флорика Штефан, Михал Бабинка, Бранислав Купусинац, Петар Поповић и Миодраг Тодоровић. Уводно предавање „Поезија и политика“ је одржао Лазар Чурчић. Програм је водио Милета Павлов, уредник Катедре. Програм је одржан у Омладинском дому, у улици Јована Суботића бр. 3 (садашње Новосадско позориште). Прво уредништво је радило у саставу: Илија Врсајков, Бошко Петровић, Дејан Познановић, Јован Солдатовић, Лазар Чурчић, Петар Поповић и Милета Павлов, уредник. Трибина је ускоро, незванично, добила назив Трибина младих, што је и званично постала 1. септембра 1956. године. Нема ниједног значајног имена из света уметности са простора тадашње Југославије који није учествовао у програмима Трибине младих већ у првих неколико година њеног рада (Оскар Давичо, Васко Попа, Душан Матић, Бошко Петровић, Станислав Винавер, Милан Коњовић, Мирослав Чангаловић, Јован Христић, Бранко Миљковић, Милорад Мацура, Живојин Ћулум, Борислав Михајловић-Михиз, Петар Џаџић, Радомир Константиновић, Ото Бихаљи Мерин, Катарина Амброзић, Бора Ћосић, Бора Радовић, Љуба Тадић, Љубица Раваси, Марио Маскарели, Зоран Мишић, Александар Тишма… да набројимо само неке). Од 1. јануара 1978. године ова институција постаје Културни центар младих „Соња Маринковић“ (настала интеграцијом Трибине младих и Културног центра омладине „Соња Маринковић“), а касније, 1984. године, оснива се Културни центар Новог Сада такође интеграцијом КЦМ „Соња Маринковић“ и дела (ликовног) Радничког универзитета „Радивој Ћирпанов“, а издвојен је АКУД „Соња Маринковић“ у засебну целину. Од тада, значи већ 20 година, ова институција чији је оснивач Скупштина града, делује под овим именом. Набрајање имена оних који су радили и раде у овим институцијама одузело би превише простора.

Прикупљена је грађа за објављивање монографије о програмима ових институција и она већ сада (без илустрација, фотографија, докумената) заузима простор од преко 700 куцаних страница. Културни центар ће на достојан начин обележити ову значајну годишњицу из културне историје Новог Сада.

КЦНС часопис ПОЉА

Први број „Поља“ објављен је далеке 1955. са знаком новосадске Трибине младих и све до кулминације југословенске кризе деведесетих, с неким мањим прекидима, појављивао се редовно, да би у последњој деценији века почео да гасне. Нова „Поља“ задржала су од старих, пре свега, отвореност за нове теденције у књижевности и теоријској мисли. Данас, међутим, „Поља“ представљају судар различитих генерацијских и стилских струја, на најбољим искуствима прошлости, али у складу с новим временом, и визуелно и концептуално. „Поља“ су гласило са израженим осећајем за блискост културног простора Србије и Црне Горе, старе Југославије, Средње Европе, дакле, књижевног света. У новој серији, између осталог, објављени су и тематски кругови посвећени новим читањима традиције, савременој литеретури региона, те белетристички, есејистички и теоријски текстови нејрелевантнијих домаћих и страних аутора.

Поља данас теже да буду у сазвучју са савременим добом, али не као ефемерна белешка књижевног тренутка, нити као прости снимак и пресек литерарне и духовне ситуације, већ као жив, креативни, провокативни процес. Оквир часописа је елиотовски: не борба да неке посебне идеје превладају, колико да се интелектуална делатност одржи на највишем нивоу. Та врста књижевне и духовне сублимације кореспондира са оним што Конрад назива међународном интерграцијом интелигенције, рачунајући на људе који се сасвим добро осећају у култури других народа, колико и у властитој. Дакле, ма како претендовала да оцрта духовни круг наше регије пратећи њен европски карактер, „Поља“ су пре свега новосадски часопис, у значењу који том одређењу налаже Оденов стих: бити локалан а цењен свуда.

КЦНС – редакција ликовног програма

Ликовна редакција КЦНС данас располаже са два изложбена простора, а повремене тематске изложбе приређује и у простору Трибине младих.

МАЛИ ЛИКОВНИ САЛОН – Програмска оријентација Малог ликовног салона се базира на репрезентативним изложбама уметника који се изражавају у оквирима класичног медија сликарства, графике и мале пластике. Акценат код одабира уметника базира се на зрелим ауторским исказима уметника старије и средње генерације и млађих уметника аутохтоно трасираних поетика и рукописа. Доминанта у програмском одабиру је јасна и прочишћена ликовност са извориштима у урбаном културном миљеу. Уредник галерије даје предлог уметника који испуњавају нормативе програмске оријентације и у договору са одговорним уредником ликовног програма формира програм. У току календарске године предвиђено је 13 ауторских и 2 продајне изложбе.

ЛИКОВНИ САЛОН КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА НОВОГ САДА – Уреднички концепт даје стратешку оријентацију према проблему из самог језика визуелних дисциплина. Експозиције се базирају на ауторима средње и млађе генерације отвореним ка иновативном и спекулативном креативном чину. Као аутор концепта и акцентованог визуелног темата, одговорни уредник ликовног програма, позива већи број аутора који чине фундамент програма, а уједно оставља и могућност за сарадњу другим ауторима да партиципирају у програму, сходно пројекту. У току календарске године предвиђено је 15 ауторских изложби.

КЦНС – редакција говорног програма

Први програм који је организовала редакција Трибине младих (Омладинске катедре), давне већ, 1954. године, био је, уствари, књижевни. Од самог почетка рада ове установе, око ње су се окупили многобројни, и чини се, најквалитетнији аутори из разних области.У првој редакцији су се налазили Бошко Петровић, сликар; Илија Врсајков, музиколог; Јован Солдатовић, вајар; Петар Поповић, књижевник; Лазар Чурчић, библиотекар; Богданка Познановић, мултимедијални уметник и чувени професор нових медија на Ликовној академији у Новом Саду и Дејан Познановић, преводилац и касније један од првих уредника часописа „Поља“ који је и настао иницијативом ових младих људи.

Идеје о новом и модерном,одређивале су и госте Трибине. На чувеним матинеима поезије, недељом у 11 сати, учествовали су: Оскар Давичо, Васко Попа, Борислав Михајловић Михиз, Душан Матић, Станислав Винавер, Петар Џаџић, Бора Радовић, Јован Христић, Миодраг Булатовић те млади загребачки писци Ирена Вркљан и Звонимир Голоб, па млади словеначки писци Јанко Кос, Цирил Злобец и Кајетан Кович. Говорено је о литератури самих учесника, али и о Рембоу, Лази Костићу, савременој литератури и поезији (говорио Бошко Петровић, тада песник, а потом познати прозни писац). Програме је посећивао велики број младих па је тако настало и име ТРИБИНА МЛАДИХ, које је, ускоро, 1955. године, постало и званично. Отворен је и Салон за изложбе, разговарало се о архитектури, музици, позоришту, науци (Ајнштајн и атомска физика, проблеми настанка човека), наравно и о аграрној реформи и о сарадњи са напредном омладином света… Основан је и Клуб љубитеља уметности. За ових протеклих 50 година одржано је преко 3.000, само књижевних програма и нема иоле значајног аутора који није имао своју прву промоцију или одржао прво предавање управо на овој катедри.

Трибина је, својевремено, имала такав углед и ауторитет, да је организован и семинар за водитеље Трибина младих (чак је и име преузето) из Ниша, Приштине, Пријепоља, Шапца, Чачка, Зрењанина, Бечеја, Руме, Митровице и других места. Настављајући ту традицију Трибине младих Редакција говорног програма се данас бави организовањем књижевних трибина и промоција, има за циљ да књижевној публици представи савремена кретања у нашој књижевности презентујући дела најеминентнијих аутора, дајући предност награђеним делима, као и младих, још неафирмисаних писаца. У оквиру ове редакције промовишу се и публикације најразноврснијег садржаја. Све промоције иако високог естетског квалитета спадају у некомерцијалне.

КЦНС – редакција музичког програма

Од оснивања Трибине младих, међу првим програмима, било је и програма који су посвећени музици. Почело се едукативним програмима, трибинама о музичким жанровима, композиторима чија су имена заступљена у свим музичким енциклопедијама и уџбеницима, слушали су се музички примери. Године 1957.  забележена је прва сарадња ТМ и Музичке школе „Исидор Бајић“, а студенти музичке уметности су 1959. године, у организацији ТМ одржали концерт за ученике Музичке школе „Исидор Бајић“. Већ од 1961. године, посвећивала се посебна пажња, поред озбиљне и јазз музици. Шездесетих година класична гитара је била веома популарна, организовани су концерти, а 1964.  године организовано је и прво вече посвећено електронској музици, а организовани су и први јазз концерти (Мали састав РНС). Било је и програма у коме су песници говорили своју поезију, али су сами те вечери одабирали и музику која ће се слушати. Неки од њих су тада желели своју поезију да представе компјутерском музиком. Раних 70-тих било је одржано и предавање о употреби електричних справа у модерној музици, на примеру групе „Пинк Флојд“. Од 1974. године, па надаље, ТМ је била организатор многих, за то време, и за земљу у којој смо живели, најзначајнијих великих концерата, како домаћих тако и иностраних, у то време популарних рок група. У ТМ је прорадила дискотека под именом ПИПИНГ (диск џокеј Божидар Милојковић, пре њега и други, Били, на пример). Тако се тај простор зове и данас. Центар за специјалне делатности, нешто као посебна, специјална редакција, – организовао је концерте о којима се и данас говори (Нирвана, Локомотив ГТ, Опус, Тајм, Смак, Месиџ, Тајгер Б Смит …, Бум Фест… ). ТМ је тада окупила велику групу младих певача и музичара, инструменталиста, формирана је група „ИН СПЕ“ (инострани хитови, црначка духовна музика, вишегласно певање, рок постав, а могло је и уз пратњу клавира, наступи у Граду, по радним акцијама, на фестивалима, „Омладина 76“, Суботица).

ТМ се спојила са Културним центром омладине и студената „Соња Маринковић“ . Програми су одржавани на улицама, трговима, у полујавним просторима, у двориштима Змај Јовине улице, Дунавској улици, Дунавском парку, на Базену, на Кеју, на Петроварадинској тврђави. Било је много концерата, „Млади за младе“, „Џез метроном“, „Блуз клуб“, „Концерт за град и реку“, … Називе тих циклуса негујемо и до данас – „Нови звучни простори“, „Џез метроном“, Новосадски џез фестивал траје већ пет година, након дуге паузе од десет и успелог покушаја Културног центра да пред његово оснивање уприличи две манифестације под називом „Џезтајмфест“. Није било тешко, јер смо некада имали и „Дане џеза у Новом Саду“. У зачетку била је то тек смотра, да би прерасла у истоимени фестивал интернационалног карактера. И Културни центар (тада Културни центар младих „Соња Маринковић“) је био један од суорганизатора, поред Музичке омладине Новог Сада и Војводине, РТВ Нови Сад, „Војводина концерта“… Музичка омладина је постала носилац тог посла, а остали су пружали подршку, колико год је било потребно. Поучен тим искуством, Културни центар Новог Сада, као професионална, градска установа култре, окупила је пре шест година готово све џез музичаре и неке од оних људи који су радили на „Данима џеза“ и циљ је постигнут. Установљен је НОВОСАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ, интернационалног карактера, у сагласности са временом и потребама, нарочито са могућностима, јер су амбиције далеко изнад могућности, које, поштено је рећи, нису мале, иако нису довољне. Данас Редакција музичког програма употпуњава слику музичких догађаја у Граду, поред Музичке омладине Новог Сада, СНП-а, РНС-а, Академије уметности у Новом Саду, Музичке школе „Исидор Бајић“ и других организатора концерата, манифестација и фестивала.

КЦНС – редакција сценског програма

Редакција сценског програма Културног ценра Новог Сада своју богату и разуђену програмску делатност заснива на неколико основних програмских целина: фестивалску, продукциону и презентациону. У оквиру фестивалске целине издвајају се: МАЛО ПОЗОРЈЕ – На овом фестивалу, основаном 1974. године, гостовало је мноштво алтернативних трупа, студентских академских позоришта, „померених“ представа класичног репертоарског театра као и најбољи представници аматерског театра. Поетичка позадина овог фестивала је меандрирала као и сами њени артефакти. Тако је од идеје да оно није фестивал, него акција, истаживање временом постало место где се афирмишу нови позоришни језици и експерименти. Током његовог двадесетогодишњег деловања одиграно је преко 130 представа, које су биле дело више од осамдесет трупа.

ИНФАНТ – Инфант је настао као активан одговор на нестанак југословенског фестивала Мало позорје из жеље да се, у времену неподесном за културу и комуникацију, отвори сасвим нови простор за размену културних вредности са светом, да оној малој, али значајној стваралачкој енергији младих, обезбедимо адекватан контекст. У оквиру његових десет издања реализовано је преко 350 различитих програма из следећих земаља: Словенија (25) Македонија (4) Мађарска (12) Русија (3) Грчка (9) Велика Британија (12) Италија (16) Шпанија (8) Швајцарска (2) САД (14) Немачка (4) Словачка (2) Бугарска (9) Литванија (1) Пољска (3) Чешка (1) Аустрија (9) Данска (5) Шведска (2) Аргентина (3) БиХ (4) Грузија (2) Израел (1) Холандија (5) Бразил (3) Хрватска (13) Србија и Црна Гора (174) ФЕСТИВАЛСКЕ ПРОДУКЦИЈЕ – Поред ових програма реализоване су и домаће и међународне продукције: Документи времена, Испод неба, Соба моје мајке, То беше душа рудник чудесан, Предео сећања.

ФЕСТИВАЛСКЕ ПРОДУКЦИЈЕ – Неухватљиви систем глуме, Уроборос, Шехерезада, Микроорганизми, Хасанагиница, Краљ Лир… ПОРТРЕТИ ГЛУМАЦА И ДРАМСКИХ ПИСАЦА – Стеван Шалајић, Иван Хајтл, Љубица Радаковић, Мира Бањац, Бранислав Лечић, Борис Исаковић, Иван В. Лалић, Душан Ковачевић, Синиша Ковачевић, Вељко Радовић… ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ – Стратегије новог театра, 1997; Стратегије новог театра, 1998; Стратегије новог театра, 2000; Ка другачијем театру, 2003.

Поред овог програма реализовано је мноштво радионица, предавања, презентација рада савремених уметника, копродукција са трупама из Новог Сада: Театром Брод, Портал театром, Хуман театром, КПМ Огледалом, Маријаном Прпа Финк. Неке од наших копродукција гостовале су на фестивалима у Енглеској, Немачкој, Босни и Хецеговини, Хрватској, итд.

КЦНС – редакција филмског програма

Смисао и целовитост филмског програма, који је већ деценијама самосвојан, неиздвојив и препознатљив сегмент културе Новог Сада, досезани су амбициозно и стручно припреманим и реализованим програмима и тематским целинама који су садржином, формом и актуелношћу интригантни посетиоцу за одлуку о сопственом естетском доживљају филма или као могућности да нешто сазна и прокоментарише у непосредном сусрету са компетентним саговорницима из свих грана кинематографије. Са друге стране, овај програм, његови пројекти и сарадници ће, у склопу ланца дигиталних биоскопа „Премијера – Еуросинемас“ са избореним статусом угледне сале, све више постајати вишеслојна потпора развоју свих сегмената кинематографије као „посттранзициони пројекат“ и субјекат признат од компетентних асоцијација ЕУ и угледних филмских компанија. Будући да то струковне и друге битне околности непобитно условљавају, подстицаће се стварање специјалистичке дистрибутивне мреже отворене форме у широј регији, те сродне асоцијације за куповину и пласман уметнички вредних филмова са свих континената, а поступно и припрема и реализација одговарајуће филмске продукције и копродукција. Дугогодишњим стрпљивим стручним радом и досегнутим резултатима, филмски програм Културног центра Новог Сада је изборио значајан углед у сопственој средини, са референцама које се осећају и далеко ван државних граница, будући својеврсни центар филма који активно креира исијавање стварне филмске културе, где је, с обзиром и на истински угледна имена из света филма који су протеклих деценија били актери и учесници његових филмских програма, велика част промовисати своје остварење, било да је у питању филм, књига или идеја. Као такав, са стаменим културолошким коренима будући увек окренут будућности, без обзира на цену, нити је био, нити као такав може бити подложан јефтином компромису површности, нити „некултуролошким“ утицајима, ма од кога и ма како они долазили.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language