Промоција двотомног зборника радова

query_builder

Промоција двотомног зборника радова под називом „Сарајевски дуги пуцњи 1914.“ биће одржана на „Трибини младих“ у Културном центру Новог Сада у петак 16. децембра у 16 часова.

О делу ће говорити: приређивач и аутор проф. др Вахидин Прељевић, аутор мр Ирма Дураковић, аутор мр Насер Шечеровић и модератор и аутор проф. Др Борис Кршев.
Двотомни зборник радова под називом „Сарајевски дуги пуцњи 1914.“ настао је као резултат међународне интердисциплинарне научне конференције одржане 24-28. јуна 2014. у Сарајеву, као заједнички пројект Универзитета у Сарајеву – Филозофског факултета, Trinity College из Даблина, University Service (WUS) из Граца и других научних и културних међонародних асоцијација – све под покровитељством Европске уније. Пројектом су руководили проф. др Вахидин Прељевић и проф. др Clemens Ruthner.

На конференцији је учествовало преко 50 стручњака из различитих научних области из 16 земаља (Аустрија, Белгија, БиХ, Чешка, Хрватска, Ирска, Италија, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Румунија, Русија, САД, Србија и Швајцарска).

Идеја организатора је била да се догађај – који је променио ток историје, после сто година од његовог одјека, не сагледа само кроз призму како је утицао на историографију, социологију или политикологију, него и кроз ехо који је имао на пољу књижевности, архитектуре, економије, културе, филма, уметности, етнологије и теологије. Отуда је у наслову конференције употребљен израз „дуги пуцњи“, а на његове последице покушало је да дá одговоре 40 аутора.

Атентат на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда од 28. јуна 1914. требао је да послужи као casus belli за објаву „малог рата“ Србији, али се убрзо претворио у Велики (светски) рат, с несагледивим последицама. Како би створили свеобухватну слику овог догађаја, организатори конференције и приређивачи зборника одлучили су се за структурални модел састављен из три корака:

1) описати и реконструирати сам атентат – у мери у којој је то, након бројних књига на ову тему, још увек могуће иновативно;
2) анализирати неке од бројних наратива (у медијима, књижевности, историографији, филму) који су настајали под утицајем атентата, и
3) истражити начин на који су ти наративи кориштени у конструкцији политике сећања група, регија, држава и нација.
Циљ конференције, као и зборника радова, био је да се што објективније и критичкије прикаже 1914. и превазиђу све досадашње евентуалне несугласице које су постојала око „Сарајевског атентата“ – догађаја који је променио ток историје.

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language