АЛЕКСАНДАР ЖИКИЋ: „МЕСТО У МЕЋАВИ“

query_builder
  • Датум: 03/02/2015, 19 часова
  • Траје до: 03/02/2015
  • Локација: Трибина младих

*ПРИЧА О МИЛАНУ МЛАДЕНОВИЋУ
(Лагуна, Београд, 2014)

У разговору учествују:
Горан Тарлаћ, Милан Берар
Витомир Симурдић
Александар Жикић

Књига ће се продавати са специјалним попустом!!!
Биће емитована музика и нови документарни материјал!!!

Мамула

О књизи

Место у мећави осликава најизражајнији портрет једног рок уметника у домаћој публицистици, на суптилан начин тумачећи околности из којих је изникао мит о Милану Младеновићу, гитаристи, певачу и вођи Екатарине Велике.
Миланов значај за српску и југословенску рок сцену не може се преценити – баш као што се не може преценити његов удео у животима свих који су га познавали, као ни утицај који је остварио на генерације поклоника. Стварајући у турбулентном и несигурном времену, није пронашао заклоњено место у мећави која је беснела око њега.
Заједно са једном комплетном поставом ЕКВ отишао је са сцене и из физичког живота поражавајуће прерано, остављајући за собом ретку врсту наслеђа која се заснива колико на особености уметничког израза толико и на етичкој непоткупљивости ствараоца.
Место у мећави истинита је прича о таквом ствараоцу, атмосфери у којој су настајале необично значајне песме, бенду изузетних музичара трагичне судбине – прича потресна али лишена патетике, лирска и драматична у исто време, поткрепљена аутентичним сведочанствима и посебно одабраним ауторским фотографијама Небојше Бабића.

Ја Милана нисам никада волео ни зато сто је био добар човек, или гитариста, или талентован песник, или креативан уметник. Нити сам га волео због било којих његових својстава, или особина. Нити што ми је нешто у животу учинио. Волео сам га и волим га само зато што он јесте. И што је једини Милан који је икада постојао.
Душан Дејановић, бубњар Катарине ИИ

О аутору

Александар Жикић рођен је 1959. у Ваљеву. Први текст изашао му је у магазину Џубокс. Објавио је више од хиљаду текстова у већини релевантних југословенских и српских листова, углавном из области рокенрола и поп културе. Као новинар деловао је у свим медијима. Са групом С.Т.Р.А.Х. снимио је ЕП Месец. Аутор је драма Елвира је кул!, Овердоуз и Плес авети и књига Фатални рингишпил – Хроника београдског рокенрола и Wхискy: Ватра из воде. Члан је Теннессее Сqуире Ассоциатион и почасни грађанин покрајине Мур, Тенеси, САД. Магистрирао је сведенборгијанску теологију на Ацадемy оф тхе Неw Цхурцх Тхеологицал Сцхоол у Брин Етину (Филаделфија), Пенсилванија, САД. Члан је прогресивног америцана бенда Тхе ЛВЦЗ. Тренутно живи и ради у Београду.

Реч аутора
Окружени баналношћу и ношени избезумљујућом борбом за опстанак, најчешће нисмо у стању да препознамо и зауставимо у времену ствари које су заиста важне. Кари¬јера Милана Младеновића и Екатарине Велике усамљен је и јединствен пример правовременог – мада не баш у идеалном тајмингу – откривања истинске вредности. Из залихе тог позитивног ексцеса окружење југословенске рок сцене моћи ће још дуго да црпи драгоцене делиће достојанства.
Обликујући ову биографску причу о Милану Младеновићу, кога сам необично волео и ценио, желео сам да избегнем све што би могло нарушити ону врсту приватности до које је њему увек било стало. Желео сам, пре свега, да напишем књигу која би могла обрадовати самог Милана и оне који су га познавали много боље од мене.
Многи људи помогли су да Место у мећави изгледа овако. Сви се они с лакоћом препознају у књизи и сигуран сам да неће замерити што ту посебну врсту саучесништва не желим да реметим набрајањем имена. Желим, зато, да ову прилику искористим да им још једном најискреније захвалим и изразим жаљење што је активно присуство неких људи у књизи било онемогућено стицајем околности. Посебну захвалност дугујем Небојши Бабићу, чији изузетни сет фотографија обезбеђује непроцењиво употпуњење овом издању.
У књизи се помињу имена многих, генерацијски блиских Милану, који више нису са нама, а заувек су уграђени у најплеменитије делове историје рокенрола на овом тлу. Због тога је, поред Милана, Место у мећави посвећено и Бранку Куштрину, Ивици Вдовићу, Горану Чавајди, Ненаду Новаковићу, Душану Герзићу, Бојану Пећару, Душану Дејановићу, Бранку Вукојевићу, Митру Суботићу и Мар-‘ гити Стефановић. Надам се – никоме више, за још много година за нас.

У Београду, 2014………………………………………………………А. Ж.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language