Одржана трибина „Макијавели и његово добаˮ аутора Лазара Слепчева

query_builder

Трибина „Макијавели и његово добаˮ одржана је у уторак, 30. маја у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада, аутора и предавача Лазара Слепчева, политичког аналитичара и филозофа.
Тема трибине „Макијавели и његово добаˮ тиче се првенствено политичке филозофије, али је предавач Лазар Слепчев тумачио и кроз дух епохе у којој је Макијавели живео и стварао и из које нам је оставио баштину нечега што данас препознајемо као савремен принцип политике.

Ренесанса је епоха која је ослоњена на покрет хуманизма, који јој претходи, али се они свакако преплићу на одређене начине. То је епоха људског бивствовања коју је обележила живост духа из разних области из којих црпимо богате темеље модерности као и основе грађанске епохе. Ренесанса носи позив на обнову духовности антике која је оставила озбиљан историјски траг, као идеални период људског бивствовања. Колико год да се тежи враћању античких вредности, за време ренесансе, толико се током ње окреће од схоластике.
Историјски период када здрав разум ступа на сцену, као и невероватан налет слободе, који ни ригидност Католичке цркве није могла да сузбије.
Ренесанса је оставила дубок траг у домену литературе, науке, ликовне и музичке уметности, географских открића, економије, привреде и најзад саме политике.
У политици се истичу, данас свима позната имена, као што су Томазо Кампанела, Томас Мор, Хуго Гроције и Николо Макијавели.
Ово је доба у којем се јавља модел меценства, данас познатији као спонзорство. Уметници бивају под окриљем богатих појединаца друштва и самим тим стварају без егзистенцијалних грчева слободно пловећи морем стваралаштва.
Заступа се практичка филозофија – праксис, у којој Макијавели оставља неизбрисив историјски траг. Он је био политички филозоф који спроводи најозбиљније и најрадикалније промене заснивајући нови појам политике. Макијавелијева политика темељи се на реално постојећем. Аутор је познатих списа као што су Владалац и Расправа о првој декади Тита Ливија.

Макијавели одваја политику од морала, сматрајући да човек не мора бити морално исправан ако му је политика добра. Модеран политичар мора поседовати богат корпус знања из свих области, па тек онда и једнако добро знање из политике.
„Нема сумње да Макијавели без ренесансе и ренесанса без Макијавелија не би ишли једно без другог, практично морамо све то посматрати у једном комаду, као једну целину” , закључио је Слепчев на крају овог предавања.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language