Одржан округли сто на тему „Турска криза – узроци и последице“

query_builder

У Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада у суботу 17. септембра одржан је округли сто на тему „Турска криза – узроци и последице“. О кризи која има далекосежне последице говорили су историчар Немања Старовић, политички аналитичар Бранко Радун и публициста Милорад Вукашиновић.

img_2462
Историчар Немања Старовић описао је политичке, социјалне и демографске прилике у Турској, за коју је рекао да  представља „силу 21. века“. Турска као економски моћна држава са скоро 80 милиона становника, са армијом која броји 650 хиљада чланова и спада у другу силу НАТО алијансе је битан чинилац светске политике. Старовић је нагласио да је један од кључних проблема Турске подељено друштво, у ком је најизраженија етничка подељеност, а из те поделе произилази и политичко размимоилажење. Немања Старовић је истакао да је „Курдски ребус“ фактор консолидације или уништења Турске и изазов са којим се суочава Ердоган и читава владајућа структура држaве.

Немања Старовић, историчар

Немања Старовић, историчар

-Потенцијали Турске, након Ердогановог доласка од 2002. године су велики. Може се рећи да она тренутно представља силу 21.века у економском, политичком и војном смислу. Оно што Турску чини занимљивом државом, јесте да је на много основа подељено друштво, како политички, економски, тако и верски – рекао је Старовић објашњавајући како је Ердоган који је већ 14 година на власти у првој етапи своје политичке каријере између осталог посветио и плану да војску држи под контролом. Он је такође додао да се Турска нашла у троуглу моћи, између Ердогана са једне, Гулана са друге и Турске армије са треће стране, а који одређује политичку динамику у последњих 15. година.

Бранко Радун, историчар и политички аналитичар, нагласио је да се интелектуална и политичка елита у Србији недовољно бави дешавањима у Турској, а која су од великог значаја за читав регион. Он је описао политички развој Реџепа Тајипа Ердогана и његов пут од градоначелника Истанбула до најмоћнијег човека у држави. Радун је нагласио да уколико Турска жели да постане јака регионална сила, она мора да се ослободи војног притиска.

-Ердоган је још од ’94. године као градоначелник Истанбула постао веома популаран политичар. План му је био да модернизује град, што је и урадио али је остао веран исламској заједници. Тада су за њега гласали и исламисти и они који то нису. Тако је Ердоган створио економску елиту која га и дан данас подржава, а од Истанбула па сада и целе Турске створио предузетничку нацију – рекао је Радун.

Публициста Милорад Вукашиновић рекао је да је Турска активан чинилац међународне политике од 90-их година прошлог века, односно од краја Хладног рата. Он је објаснио каква је улога турске државе била у догађајима који се везују за „Арапско пролеће“ и да је кључни спољнополитички тренутак био интервенција турске војске у Сирији

– Дешавања у Турској само још један је показатељ да ера глобализације намеће потребу да се савремене појаве и улога недржавних фактора анализирају из више углова – рекао је Вукашиновић.

Учесници округлог стола сложили су се да је важно бавити се овом темом јер дешавања и прилике у Турској не само да утичу на унутрашњу политику, већ имају далекосежне спољне последице.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=qN2EgQdJhCE[/youtube]

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language