Istorijat

Delatnost Kulturnog centra Novog Sada se širi, tragajući za novim modelima prezentacije kulturne delatnosti, vodeći računa, pre svega, o kvalitetu. Raznovrsnim programima – književna tribina, društvena tribina, scenski, muzički, likovni, filmski program, izdavačka delatnost, festivali, multimedijalni i interdisciplinarni projekti – poznat je po svojoj otvorenosti i prijemčivosti novim tendencijama u kulturi. Stoga je zasigurno jedna od vodećih kulturnih institucija sa sluhom, kreativnim potencijalom, istrajna u nameri da animira sve generacije umetnika, posebno mlađe stvaraoce, da stvaralačke energije udruži i realizuje niz novih kulturnih projekata, akcija, manifestacija i festivala. Programska delatnost Kulturnog centra Novog Sada se realizuje, u prostorima Kulturnog centra: Klub „Tribina mladih“ (književni program i druge tribine, muzički program, javna prezentacija radionica, Art sinema program … ), velikoj sali Kulturnog centra (filmski, scenski i muzički program), Likovnom salonu Kulturnog centra (izložbe likovnih umetnika mlađe generacije), Malom likovnom salonu (izložbe likovnih umetnika i likovnih umetnika primenjenih umetnosti, prodajna galerija). U zavisnosti od sadržaja i uslova koje je neophodno obezbediti za realizaciju pojedinih programa i projekata, Kulturni centar Novog Sada realizuje programe i u prostorima drugih organizacija i institucija kulture – pozorišne dvorane, galerije, kao i u otvorenim prostorima – gradski trgovi, dvorišta, Petrovaradinska tvrđava …

Kulturni centar Novog Sada oduvek, a posebno u poslednjih nekoliko godina, ostvaruje dinamične međunarodne kontakte u oblasti kulture, sa institucijama i umetnicima, realizujući niz zanimljivih programskih programa, akcija i projekata. Kulturni centar Novog Sada je institucija sa tradicijom od preko pola veka.

 

Kulturni centar Novog Sada baštini tradiciju nekoliko institucija koje su u Novom Sadu delovale u prethodnih pet decenija. Naime, pre tačno pedeset godina, u četvrtak, 21. oktobra 1954. godine održan je prvi program Omladinske katedre pri Narodnom univerzitetu. Bilo je to „Veče mlade vojvođanske poezije“ i u programu su učestvovali: Miroslav Antić, Florika Štefan, Mihal Babinka, Branislav Kupusinac, Petar Popović i Miodrag Todorović. Uvodno predavanje „Poezija i politika“ je održao Lazar Čurčić. Program je vodio Mileta Pavlov, urednik Katedre. Program je održan u Omladinskom domu, u ulici Jovana Subotića br. 3 (sadašnje Novosadsko pozorište). Prvo uredništvo je radilo u sastavu: Ilija Vrsajkov, Boško Petrović, Dejan Poznanović, Jovan Soldatović, Lazar Čurčić, Petar Popović i Mileta Pavlov, urednik. Tribina je uskoro, nezvanično, dobila naziv Tribina mladih, što je i zvanično postala 1. septembra 1956. godine. Nema nijednog značajnog imena iz sveta umetnosti sa prostora tadašnje Jugoslavije koji nije učestvovao u programima Tribine mladih već u prvih nekoliko godina njenog rada (Oskar Davičo, Vasko Popa, Dušan Matić, Boško Petrović, Stanislav Vinaver, Milan Konjović, Miroslav Čangalović, Jovan Hristić, Branko Miljković, Milorad Macura, Živojin Ćulum, Borislav Mihajlović-Mihiz, Petar Džadžić, Radomir Konstantinović, Oto Bihalji Merin, Katarina Ambrozić, Bora Ćosić, Bora Radović, Ljuba Tadić, Ljubica Ravasi, Mario Maskareli, Zoran Mišić, Aleksandar Tišma… da nabrojimo samo neke). Od 1. januara 1978. godine ova institucija postaje Kulturni centar mladih „Sonja Marinković“ (nastala integracijom Tribine mladih i Kulturnog centra omladine „Sonja Marinković“), a kasnije, 1984. godine, osniva se Kulturni centar Novog Sada takođe integracijom KCM „Sonja Marinković“ i dela (likovnog) Radničkog univerziteta „Radivoj Ćirpanov“, a izdvojen je AKUD „Sonja Marinković“ u zasebnu celinu. Od tada, znači već 20 godina, ova institucija čiji je osnivač Skupština grada, deluje pod ovim imenom. Nabrajanje imena onih koji su radili i rade u ovim institucijama oduzelo bi previše prostora.

Prikupljena je građa za objavljivanje monografije o programima ovih institucija i ona već sada (bez ilustracija, fotografija, dokumenata) zauzima prostor od preko 700 kucanih stranica. Kulturni centar će na dostojan način obeležiti ovu značajnu godišnjicu iz kulturne istorije Novog Sada.

 

KCNS časopis POLJA

 

Prvi broj „Polja“ objavljen je daleke 1955. sa znakom novosadske Tribine mladih i sve do kulminacije jugoslovenske krize devedesetih, s nekim manjim prekidima, pojavljivao se redovno, da bi u poslednjoj deceniji veka počeo da gasne. Nova „Polja“ zadržala su od starih, pre svega, otvorenost za nove tedencije u književnosti i teorijskoj misli. Danas, međutim, „Polja“ predstavljaju sudar različitih generacijskih i stilskih struja, na najboljim iskustvima prošlosti, ali u skladu s novim vremenom, i vizuelno i konceptualno. „Polja“ su glasilo sa izraženim osećajem za bliskost kulturnog prostora Srbije i Crne Gore, stare Jugoslavije, Srednje Evrope, dakle, književnog sveta. U novoj seriji, između ostalog, objavljeni su i tematski krugovi posvećeni novim čitanjima tradicije, savremenoj litereturi regiona, te beletristički, esejistički i teorijski tekstovi nejrelevantnijih domaćih i stranih autora.

Polja danas teže da budu u sazvučju sa savremenim dobom, ali ne kao efemerna beleška književnog trenutka, niti kao prosti snimak i presek literarne i duhovne situacije, već kao živ, kreativni, provokativni proces. Okvir časopisa je eliotovski: ne borba da neke posebne ideje prevladaju, koliko da se intelektualna delatnost održi na najvišem nivou. Ta vrsta književne i duhovne sublimacije korespondira sa onim što Konrad naziva međunarodnom intergracijom inteligencije, računajući na ljude koji se sasvim dobro osećaju u kulturi drugih naroda, koliko i u vlastitoj. Dakle, ma kako pretendovala da ocrta duhovni krug naše regije prateći njen evropski karakter, „Polja“ su pre svega novosadski časopis, u značenju koji tom određenju nalaže Odenov stih: biti lokalan a cenjen svuda.

 

KCNS – redakcija likovnog programa

 

Likovna redakcija KCNS danas raspolaže sa dva izložbena prostora, a povremene tematske izložbe priređuje i u prostoru Art kluba.

MALI LIKOVNI SALON – Programska orijentacija Malog likovnog salona se bazira na reprezentativnim izložbama umetnika koji se izražavaju u okvirima klasičnog medija slikarstva, grafike i male plastike. Akcenat kod odabira umetnika bazira se na zrelim autorskim iskazima umetnika starije i srednje generacije i mlađih umetnika autohtono trasiranih poetika i rukopisa. Dominanta u programskom odabiru je jasna i pročišćena likovnost sa izvorištima u urbanom kulturnom miljeu. Urednik galerije daje predlog umetnika koji ispunjavaju normative programske orijentacije i u dogovoru sa odgovornim urednikom likovnog programa formira program. U toku kalendarske godine predviđeno je 13 autorskih i 2 prodajne izložbe.

LIKOVNI SALON KULTURNOG CENTRA NOVOG SADA – Urednički koncept daje stratešku orijentaciju prema problemu iz samog jezika vizuelnih disciplina. Ekspozicije se baziraju na autorima srednje i mlađe generacije otvorenim ka inovativnom i spekulativnom kreativnom činu. Kao autor koncepta i akcentovanog vizuelnog temata, odgovorni urednik likovnog programa, poziva veći broj autora koji čine fundament programa, a ujedno ostavlja i mogućnost za saradnju drugim autorima da participiraju u programu, shodno projektu. U toku kalendarske godine predviđeno je 15 autorskih izložbi.

 

KCNS – redakcija govornog programa

 

Prvi program koji je organizovala redakcija Tribine mladih (Omladinske katedre), davne već, 1954. godine, bio je, ustvari, književni. Od samog početka rada ove ustanove, oko nje su se okupili mnogobrojni, i čini se, najkvalitetniji autori iz raznih oblasti.U prvoj redakciji su se nalazili Boško Petrović, slikar; Ilija Vrsajkov, muzikolog; Jovan Soldatović, vajar; Petar Popović, književnik; Lazar Čurčić, bibliotekar; Bogdanka Poznanović, multimedijalni umetnik i čuveni profesor novih medija na Likovnoj akademiji u Novom Sadu i Dejan Poznanović, prevodilac i kasnije jedan od prvih urednika časopisa „Polja“ koji je i nastao inicijativom ovih mladih ljudi.

Ideje o novom i modernom,određivale su i goste Tribine. Na čuvenim matineima poezije, nedeljom u 11 sati, učestvovali su: Oskar Davičo, Vasko Popa, Borislav Mihajlović Mihiz, Dušan Matić, Stanislav Vinaver, Petar Džadžić, Bora Radović, Jovan Hristić, Miodrag Bulatović te mladi zagrebački pisci Irena Vrkljan i Zvonimir Golob, pa mladi slovenački pisci Janko Kos, Ciril Zlobec i Kajetan Kovič. Govoreno je o literaturi samih učesnika, ali i o Rembou, Lazi Kostiću, savremenoj literaturi i poeziji (govorio Boško Petrović, tada pesnik, a potom poznati prozni pisac). Programe je posećivao veliki broj mladih pa je tako nastalo i ime TRIBINA MLADIH, koje je, uskoro, 1955. godine, postalo i zvanično. Otvoren je i Salon za izložbe, razgovaralo se o arhitekturi, muzici, pozorištu, nauci (Ajnštajn i atomska fizika, problemi nastanka čoveka), naravno i o agrarnoj reformi i o saradnji sa naprednom omladinom sveta… Osnovan je i Klub ljubitelja umetnosti. Za ovih proteklih 50 godina održano je preko 3.000, samo književnih programa i nema iole značajnog autora koji nije imao svoju prvu promociju ili održao prvo predavanje upravo na ovoj katedri.

Tribina je, svojevremeno, imala takav ugled i autoritet, da je organizovan i seminar za voditelje Tribina mladih (čak je i ime preuzeto) iz Niša, Prištine, Prijepolja, Šapca, Čačka, Zrenjanina, Bečeja, Rume, Mitrovice i drugih mesta. Nastavljajući tu tradiciju Tribine mladih Redakcija govornog programa se danas bavi organizovanjem književnih tribina i promocija, ima za cilj da književnoj publici predstavi savremena kretanja u našoj književnosti prezentujući dela najeminentnijih autora, dajući prednost nagrađenim delima, kao i mladih, još neafirmisanih pisaca. U okviru ove redakcije promovišu se i publikacije najraznovrsnijeg sadržaja. Sve promocije iako visokog estetskog kvaliteta spadaju u nekomercijalne.

KCNS – redakcija muzičkog programa

 

Od osnivanja Tribine mladih, među prvim programima, bilo je i programa koji su posvećeni muzici. Počelo se edukativnim programima, tribinama o muzičkim žanrovima, kompozitorima čija su imena zastupljena u svim muzičkim enciklopedijama i udžbenicima, slušali su se muzički primeri. Godine 1957.  zabeležena je prva saradnja TM i Muzičke škole „Isidor Bajić“, a studenti muzičke umetnosti su 1959. godine, u organizaciji TM održali koncert za učenike Muzičke škole „Isidor Bajić“. Već od 1961. godine, posvećivala se posebna pažnja, pored ozbiljne i jazz muzici. Šezdesetih godina klasična gitara je bila veoma popularna, organizovani su koncerti, a 1964.  godine organizovano je i prvo veče posvećeno elektronskoj muzici, a organizovani su i prvi jazz koncerti (Mali sastav RNS). Bilo je i programa u kome su pesnici govorili svoju poeziju, ali su sami te večeri odabirali i muziku koja će se slušati. Neki od njih su tada želeli svoju poeziju da predstave kompjuterskom muzikom. Ranih 70-tih bilo je održano i predavanje o upotrebi električnih sprava u modernoj muzici, na primeru grupe „Pink Flojd“. Od 1974. godine, pa nadalje, TM je bila organizator mnogih, za to vreme, i za zemlju u kojoj smo živeli, najznačajnijih velikih koncerata, kako domaćih tako i inostranih, u to vreme popularnih rok grupa. U TM je proradila diskoteka pod imenom PIPING (disk džokej Božidar Milojković, pre njega i drugi, Bili, na primer). Tako se taj prostor zove i danas. Centar za specijalne delatnosti, nešto kao posebna, specijalna redakcija, – organizovao je koncerte o kojima se i danas govori (Nirvana, Lokomotiv GT, Opus, Tajm, Smak, Mesidž, Tajger B Smit …, Bum Fest… ). TM je tada okupila veliku grupu mladih pevača i muzičara, instrumentalista, formirana je grupa „IN SPE“ (inostrani hitovi, crnačka duhovna muzika, višeglasno pevanje, rok postav, a moglo je i uz pratnju klavira, nastupi u Gradu, po radnim akcijama, na festivalima, „Omladina 76“, Subotica).

TM se spojila sa Kulturnim centrom omladine i studenata „Sonja Marinković“ . Programi su održavani na ulicama, trgovima, u polujavnim prostorima, u dvorištima Zmaj Jovine ulice, Dunavskoj ulici, Dunavskom parku, na Bazenu, na Keju, na Petrovaradinskoj tvrđavi. Bilo je mnogo koncerata, „Mladi za mlade“, „Džez metronom“, „Bluz klub“, „Koncert za grad i reku“, … Nazive tih ciklusa negujemo i do danas – „Novi zvučni prostori“, „Džez metronom“, Novosadski džez festival traje već pet godina, nakon duge pauze od deset i uspelog pokušaja Kulturnog centra da pred njegovo osnivanje upriliči dve manifestacije pod nazivom „Džeztajmfest“. Nije bilo teško, jer smo nekada imali i „Dane džeza u Novom Sadu“. U začetku bila je to tek smotra, da bi prerasla u istoimeni festival internacionalnog karaktera. I Kulturni centar (tada Kulturni centar mladih „Sonja Marinković“) je bio jedan od suorganizatora, pored Muzičke omladine Novog Sada i Vojvodine, RTV Novi Sad, „Vojvodina koncerta“… Muzička omladina je postala nosilac tog posla, a ostali su pružali podršku, koliko god je bilo potrebno. Poučen tim iskustvom, Kulturni centar Novog Sada, kao profesionalna, gradska ustanova kultre, okupila je pre šest godina gotovo sve džez muzičare i neke od onih ljudi koji su radili na „Danima džeza“ i cilj je postignut. Ustanovljen je NOVOSADSKI DŽEZ FESTIVAL, internacionalnog karaktera, u saglasnosti sa vremenom i potrebama, naročito sa mogućnostima, jer su ambicije daleko iznad mogućnosti, koje, pošteno je reći, nisu male, iako nisu dovoljne. Danas Redakcija muzičkog programa upotpunjava sliku muzičkih događaja u Gradu, pored Muzičke omladine Novog Sada, SNP-a, RNS-a, Akademije umetnosti u Novom Sadu, Muzičke škole „Isidor Bajić“ i drugih organizatora koncerata, manifestacija i festivala.

KCNS – redakcija scenskog programa

 

Redakcija scenskog programa Kulturnog cenra Novog Sada svoju bogatu i razuđenu programsku delatnost zasniva na nekoliko osnovnih programskih celina: festivalsku, produkcionu i prezentacionu. U okviru festivalske celine izdvajaju se: MALO POZORJE – Na ovom festivalu, osnovanom 1974. godine, gostovalo je mnoštvo alternativnih trupa, studentskih akademskih pozorišta, „pomerenih“ predstava klasičnog repertoarskog teatra kao i najbolji predstavnici amaterskog teatra. Poetička pozadina ovog festivala je meandrirala kao i sami njeni artefakti. Tako je od ideje da ono nije festival, nego akcija, istaživanje vremenom postalo mesto gde se afirmišu novi pozorišni jezici i eksperimenti. Tokom njegovog dvadesetogodišnjeg delovanja odigrano je preko 130 predstava, koje su bile delo više od osamdeset trupa.

INFANT – Infant je nastao kao aktivan odgovor na nestanak jugoslovenskog festivala Malo pozorje iz želje da se, u vremenu nepodesnom za kulturu i komunikaciju, otvori sasvim novi prostor za razmenu kulturnih vrednosti sa svetom, da onoj maloj, ali značajnoj stvaralačkoj energiji mladih, obezbedimo adekvatan kontekst. U okviru njegovih deset izdanja realizovano je preko 350 različitih programa iz sledećih zemalja: Slovenija (25) Makedonija (4) Mađarska (12) Rusija (3) Grčka (9) Velika Britanija (12) Italija (16) Španija (8) Švajcarska (2) SAD (14) Nemačka (4) Slovačka (2) Bugarska (9) Litvanija (1) Poljska (3) Češka (1) Austrija (9) Danska (5) Švedska (2) Argentina (3) BiH (4) Gruzija (2) Izrael (1) Holandija (5) Brazil (3) Hrvatska (13) Srbija i Crna Gora (174) FESTIVALSKE PRODUKCIJE – Pored ovih programa realizovane su i domaće i međunarodne produkcije: Dokumenti vremena, Ispod neba, Soba moje majke, To beše duša rudnik čudesan, Predeo sećanja.

FESTIVALSKE PRODUKCIJE – Neuhvatljivi sistem glume, Uroboros, Šeherezada, Mikroorganizmi, Hasanaginica, Kralj Lir… PORTRETI GLUMACA I DRAMSKIH PISACA – Stevan Šalajić, Ivan Hajtl, Ljubica Radaković, Mira Banjac, Branislav Lečić, Boris Isaković, Ivan V. Lalić, Dušan Kovačević, Siniša Kovačević, Veljko Radović… IZDAVAČKA DELATNOST – Strategije novog teatra, 1997; Strategije novog teatra, 1998; Strategije novog teatra, 2000; Ka drugačijem teatru, 2003.

Pored ovog programa realizovano je mnoštvo radionica, predavanja, prezentacija rada savremenih umetnika, koprodukcija sa trupama iz Novog Sada: Teatrom Brod, Portal teatrom, Human teatrom, KPM Ogledalom, Marijanom Prpa Fink. Neke od naših koprodukcija gostovale su na festivalima u Engleskoj, Nemačkoj, Bosni i Hecegovini, Hrvatskoj, itd.

KCNS – redakcija filmskog programa

 

Smisao i celovitost filmskog programa, koji je već decenijama samosvojan, neizdvojiv i prepoznatljiv segment kulture Novog Sada, dosezani su ambiciozno i stručno pripremanim i realizovanim programima i tematskim celinama koji su sadržinom, formom i aktuelnošću intrigantni posetiocu za odluku o sopstvenom estetskom doživljaju filma ili kao mogućnosti da nešto sazna i prokomentariše u neposrednom susretu sa kompetentnim sagovornicima iz svih grana kinematografije. Sa druge strane, ovaj program, njegovi projekti i saradnici će, u sklopu lanca digitalnih bioskopa „Premijera – Eurocinemas“ sa izborenim statusom ugledne sale, sve više postajati višeslojna potpora razvoju svih segmenata kinematografije kao „posttranzicioni projekat“ i subjekat priznat od kompetentnih asocijacija EU i uglednih filmskih kompanija. Budući da to strukovne i druge bitne okolnosti nepobitno uslovljavaju, podsticaće se stvaranje specijalističke distributivne mreže otvorene forme u široj regiji, te srodne asocijacije za kupovinu i plasman umetnički vrednih filmova sa svih kontinenata, a postupno i priprema i realizacija odgovarajuće filmske produkcije i koprodukcija. Dugogodišnjim strpljivim stručnim radom i dosegnutim rezultatima, filmski program Kulturnog centra Novog Sada je izborio značajan ugled u sopstvenoj sredini, sa referencama koje se osećaju i daleko van državnih granica, budući svojevrsni centar filma koji aktivno kreira isijavanje stvarne filmske kulture, gde je, s obzirom i na istinski ugledna imena iz sveta filma koji su proteklih decenija bili akteri i učesnici njegovih filmskih programa, velika čast promovisati svoje ostvarenje, bilo da je u pitanju film, knjiga ili ideja. Kao takav, sa stamenim kulturološkim korenima budući uvek okrenut budućnosti, bez obzira na cenu, niti je bio, niti kao takav može biti podložan jeftinom kompromisu površnosti, niti „nekulturološkim“ uticajima, ma od koga i ma kako oni dolazili.

Delatnosti:

A.1. FILMSKE MANIFESTACIJE

A.1.a. FILM 200_ (izbor povodom održavanja FEST-a)

A.1.b. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA EURONS FILM 200_

A.1.c. BEOGRADSKI FESTIVAL DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA (izbor iz domaće i međunarodne selekcije)

A.1.d. FESTIVALI I MANIFESTACIJE HUMANITARNOG, EKOLOŠKOG, ETNOLOŠKOG, SPORTSKOG I TURISTIČKOG FILMA

A.1.e. MANIFESTACIJE I FESTIVALI NEPROFESIONALNOG I AMATERSKOG FILMA

A.1.f. MEĐUNARODNI FESTIVAL AUTORSKOG FILMA „POGLED U SVET“

A.1.g. REGIONALNI FESTIVAL FILMA NOVE TEHNOLOGIJE (u radu)

A.2. ART SINEMA PROGRAM

A.3. PROMOCIJA I EKSPLOATACIJA NOVIH FILMOVA

A.4. KULTURNO-PROSVETNA DELATNOST NA FILMU

A.5. MEĐUNARODNA FILMSKA RAZMENA I SARADNJA

A.6. ORGANIZOVANO ŠIRENJE I POPULARISANJE FILMSKE KULTURE

A.7. SARADNJA SA VOJSKOM SRBIJE I CRNE GORE

A.8. LETNJI ART-KINEMATOGRAF

A.9. LETEĆI KINEMATOGRAF

A.10. KINOFIKACIJA B. FILMSKA TRIBINA C. FILMSKA PRODUKCIJA D. FILMSKA DISTRIBUCIJA