ГЕОМУЗИКОЛОГИЈА – ЈЕДАН ОДГОВОР НА ПОЛИТИЧКУ СТВАРНОСТ

query_builder
ГЕОМУЗИКОЛОГИЈА – ЈЕДАН ОДГОВОР НА ПОЛИТИЧКУ СТВАРНОСТ

Аутор: др Дарко Гавриловић

„Музика није само хоби којим се бавимо на крају радног дана нити аспект масовне забаве и потрошње. Она је и начин на који видимо свет и како себе у тај свет смештамо” (џон ловеринг) „музика је огледало друштва” (Жак Атали)

  • Геомузикологија – нова дисциплина (утицај географског урбаног окружења и политичке стварности на музичко стваралаштво)
  • Обухвата теме (патриотизам, политика, идентитет, етницитет, компонента геополитике)
  • Утицај урбане географије и друштвено-политичких услова на уметничко стваралаштво (нпр. Афроамериканци, Жак Брел, ирска фолк музика и абориџински рок)
  • Оснивачи, Питер Неш и Џорџ Карни (стил, структура, речи, извођач, догађаји, медији, етницитет, инструментализација, индустрија, центри)
picture1

Leigh Michael Harrison: “Factory Music: How the Industrial Geography and Working-Class Environment of Post-War, Birmingham Fostered the Birth of Heavy Metal”

ХЕВИ МЕТАЛ – Данас – глобални покрет
Бирмингем, Енглеска – крај шездесетих
Радничка класа, индустријски центри Енглеске
Блек Сабат и Џудас Прист – индустријски центар и наслеђе радничке класе утицали на текст и музику. Толико се брзо раширио да се до данас није изучавао утицај Бирмингема као његовог центра и као место настанка.

Бирмингем – центар индустрије од 17. века, челичане везане за ратну индустрију стварају од њега најбитнију мету за Луфтвафе.

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ
Социјално и физичко окружење – агресивна омладина
После Другог светског рата, омладина се ослобађа веза са Протестантским црквама
Развија се потрошачко друштво (пабови, клубови)
Инспирација за стваралаштво: звукови индустрије и свакодневни живот радника (бес због маргинализације).

picture2

Вест Мидланд – од 17. века индустријски центар, познатији као “Црна земља” (Бирмингем, Вест Бромвич, Вулверхемптон).

  • Како се мењала урбана географија града – након рата 51 000 кућа је била погођена. До 1960, 38 000 кућа је предвиђено за рушење. 1948, Бирмингем – 81 000 кућа без купатила, 35 000 без тоалета, 29 000 кућа је имало заједничке зидове.
  • Железница је пресецала град, а гробље је било уз фабрике.
  • Висок ниво загађења (Слично социјалистичким земљама).
  • Од 1960. године граде се предграђа у која се сели старија популација, док млади остају у граду тражећи нове културне обрасце сличније сопственим потребама.

Од 1945. до 1950. – опао је број младих у црквама на ¼, а до 1960., на још мањи број, мада се црква борила стварајући сопствене омладинске организације.

Томе допринели мобилност, конзумеризам, култура забаве, од 50-их пабови (Fullers own pub) који примају искључиво посетиоце од 16 до 25 година, јефтинија и масовна производња аутомобила и мотора.  Америчка музичка култура д.п.60-их (утопијске теме везане за љубав, хармонију, мир – мировни покрет, хипи покрет)

Музичари из Бирмингема су до краја 60-их напустили културне обрасце из САД-а и почели да трагају за сопственим изразом.

Августа 1969. године основан је Блек Сабат. Социо-економска дисконекција хипи покрета и потреба средње класе довела је до потребе да говоре о темама везаним за сопствене проблеме
Теме – инспирисане бесом изазваним социо-економским проблемима (Ози Озборн)
Ози – писац стихова уз Теренс Батлера – тешко породично наслеђе фабричких радника, велике породице, градска сиротиња, живео у кући без тоалета, делио кревет са још њих петоро. Детињство – 1 пар ципела, 1 панталоне, 1 јакна, није имао ни за доњи веш, отац алкохоличар.

picture5

Ози Озборн: “Ако се осврнемо уназад, то је било време цвећа, мира, слободне љубави и звона. Али то није био случај у одвратном индустријском Бирмингему. 1968, је и даље била у знаку моћи љубави. То је за нас било срање, јер смо живели у смрдљивом граду – котларници. Били смо због тога љути и помислили смо – хајде да уплашимо људе. Ми смо ствари учинили онаквима какве јесу – реалност. Нисмо имали шта да изгубимо, јер у супротном чекао нас је рад у фабрици.”

picture6

Песме инспирисане ратом попут “Wар Пигс” ЛП “Параноид”(рат, апокалиптичан крај, класни сукоб, модернизација која одбацује оне који се не повинују)

“На пољима тела горе/као што ратне машине се врте горе-доле.Смрт и мржња по људском роду рује/ испране мозгове њихове трује. Политичари су се сакрили/а рат су започели. Зашто нису у бој отишли/па, тај задатак оставили су сиротињи”. Присутан је ескапизам као бег од окружења. Гитарски риф (Томи Ајоми)– подсећа на машину која покреће целу песму. Радио у аутомобилској индустрији. Албуми су се 1970-их највише продавали на индустријском северу Енглеске.

Чланови одрасли у индустријском окружењу Астона где су се мешале стамбене јединице са индустријским постројењима.

 Козли, Дадли, четири периода индустријског развоја: 1804., неколико рудника и слабо развијен инд. крај, 1882., развој челичана и цементара. 1921., развој се наставља, а 1949., куће су окружене индустријским постројењима, цементарама и хемијском индустријом.  “Због тога је наш крај добио име “Црна земља”, Кенет Даунинг, гитариста.

Музика је била директно инспирисана крајоликом и звуковима индустрије бирмингемске области у садејству са бесом омладине без будућности Инспирисало песму “Breaking the Law”, LP British Steel.

picture10ROCK AROUND THE BLOCK – Лењинизам против Ленонизма

Долазак Никите Хрушчова на власт
1953-1964 – први секретар Комунистичке партије СССР
1958-1964 – премијер
1956 – одбацио култ личности

  • Поново успоставити владавину закона
  • Елиминисао супарништво страначких и државних службеника.
  • Напори за дестаљинизацију успели само на разоткривању намештених судских процеса и изнуђених признања чланова комунистичке странке.
  • Никада није повукао питање одговорности за погубљења и утамничења милиона обичних људи.

Одговор милионима оних који су знали шта се дешава, а ћутали су „Копачи“. „Где су данас убице и мучитељи? Нестадоше, ни један не стаса који тлачи Они што ћуте, немо су блато и тврде – тишина је злато“.

Рок музика је почела да се развија од шездесетих (златно доба од 80-их – перестројка). До шездесетих музика се делила на оно што објављује државна кућа Мелодија и “све остало” (бардови – В. Висоцки и Б. Окуџава). Бардови-акустичне гитаре и субверзивне речи. Песме често потискиване од стране власти – екстремно популарне.

picture13

Владимир Висоцки

Владимир Висоцки је рођен у Москви. Отац му је био Јевреј, официр, а мајка преводилац са немачког језика
Године 1964, је на позив свог блиског пријатеља и ментора, режисера Јуриј Љубимовова прешао у позориште Тагањка. У том позоришту, Висоцки је први пут дошао на насловне стране својим наступима у главним улогама у Шекспировом Хамлету и Брехтовом Животу Галилејевом.
Таганка театар је у то време често било предмет државног прогона због политичке нелојалности што је надахнуло Висоцког да себе у интервјуима зове “прљавим Жидом” (жид пархатый).

 

 

Антисемити

А зашто да спадам у банду и луде. Кад је боље да – антисемита будем! Њих, истина, може и закон да гони. Али њих подржавају милиони… Па њихов је Кеплер – ког измучи Стаљин, Па затим –мој уважени Чарли Чаплин… А исти ми алкос и пријатељ рече Јевреји да пију крв хришћанске деце. И једном у пивници веле ми момци да бога су разапели – незнабошци.

Главнина његових песама из тог периода није добила службено признање од државне дискографске куће која је тада имала монопол на издавање плоча.

Постао је препознатљив по свом јединственом начину певања и стиховима који су хумористичким уличним жаргоном коментарисали социјалне и политичке промене.

Његове стихове слушали су милиони совјетских грађана у свим деловима државе.

Када је умро 1980., хиљаде Руса је напустило спортска дешавања на Олимпијским играма у Москви и отишло на његову сахрану (око милион присутних).

Литература:

Attali, Jacques, 1985, Noise: the political economy of music University of Minnesota Press: Minneapolis

Carney, George O., 1987a, „T for Texas, T for Tennessee: The origins of American country music notables‟ in Carney (ed.) The Sounds of People and Places, Boston: University Press of America

Collins, Richard, 2005, Brelscapes: Representations of landscape in the lyrics of Jacques Brel‟ in Chimera 20

O‟Flynn, John, 2009, The Irishness of Irish music, Aldershot: Ashgate Publishing Ltd.

 

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language