ДР ВОЈИСЛАВ СУБОТИЋ – УТЕМЕЉИВАЧ СРПСКЕ ХИРУРГИЈЕ

query_builder

ДР ВОЈИСЛАВ СУБОТИЋ – УТЕМЕЉИВАЧ СРПСКЕ ХИРУРГИЈЕ

Аутор: Јованка Симић, новинар

         portret-dr-vojislav-subotic

Чудесна је биографија др Војислава Суботића (1859 — 1923) родом Новосађанина и водећег хирурга у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Поживео је 64 године, ишколовао се у Бечу и Паризу, конструисао шину за имобилизацију поломљене бутне кости и унео новине у „подвезивању“ крвног суда. Био је један од оснивача Медицинског факултета у Београду и  шеф хируршког одељења Опште државне болнице у Београду. Објавио је низ радова из области абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

Његово име је у огромној  мери повезано је са оснивањем и афирмацијом  оперативне медицине у Србији те га с правом називају  оцем практичне хирургије у Србији. Уз све наведено, био је и  лекар – добровољац у неколико ратова,почевши од Српско-турског, па све до Првог светског рата.

Суботић је рођен у Новом Саду 1859.године као други син   српског стихотворца  и политичара Јована Суботића (аутора епова „Краљ Дечански“, „Немања“ и „Милош Обилић“)и његове супруге Савке, рођене Полит-Десанчић, прве председнице Српског женског савеза. Имао је Војислав  још три брата: Дејана, Бранислава и Озрена и сестру Верицу.

    Основну школу завршио је у Загребу, гимназијско образовање  започео је у Сремским Карловцима, а окончао у Новом Саду. Имао је само 17 година када је студије медицине у Бечу прекинуо  да би за време Српско-турског рата 1876. године учествовао  као добровољац у борбама на Дрини. Студије  је потом наставио Паризу, а већ као 22-годишњак у Бечу, где је био професор хирургије, промовисан је 1881. године у доктора медицине.

            Самосталну праксу  почео је у земунској болници 1884. године. Основао је прво хируршко одељење  те болнице. На позив Српског санитета, иако млад хирург, отворио је прво хируршко одељење у Београду 1889.  у тадашњој Палилулској болници.Млади и амбициозни др Суботић  унео је  многе иновације   у медицинску праксу: увео је општу анестезију, успешно је изводио медицинске захвате и међу првима у свету обавио операцију цисте на панкреасу. У време рата са Бугарима и у Балканском рату,као грађански а не војни хирург, стекао је завидно знање и вештине у збрињавању рањеника.

            У Балканским ратовима 1912. и 1913. године збрињавао је др Суботић многобројне пацијенте са повређеним крвним судовима. Био је један од првих хирурга у свету, који је применио методу репарације крвног суда. За почетак 20. века био је то велики успех медицине, те не чуди да је његов рад на ту тему објавио и еминентни британски „Ланцет“. И Рудолф Матанас, највећи васкуларни хирург тога времена, одао је признање др Суботићу.

            Током  Првог светског рата, као резервни санитетски пуковник, др Суботић је радио у Београду, а потом у Нишу. Не желећи да падне у ропство непријатеља,а упркос слабом личном здравственом стању због стенокардичних напада, евакуисао се преко Албаније.Потом је отишао у Париз и Лондон, где је радио (1916—1918) у интералијалној комисији као српски  делегат, користећи своја широка познанства у иностраним лекарским круговима. У Лондону је одржао чувено предавање „О епидемији пегавца у Србији 1914—1915. године.

bolnica-u-dragomancima

Болница у Драгоманцима

            Управо ратно лекарско ратно искуство помогло му је да осмисли патент – шину за шину за имобилизацију бутне кости –  који је приказао у Париској академији медицине 1916. године.Ова иновација обезбедила му је чланство у Француском  хируршком друштву.

            Почетком 1918.године др Суботић се вратио на Крф у жељи да помогне српским војницима У Солуну му је понуђено хируршко одељење у болници престолонаследника Александра.Али, доктор  није желео да прихвати миран и безопасан рад. Изабрао је Другу армију којом је командовао легендарни војвода Степа Степановић.

Стигавши на фронт, тражио је да обиђе ровове, у којима су наши војници  без одмора и замене били  од 1916. године до пробоја.

            – Наши људи су тако скромни у свом херојству да немамо ни довољно начина, ни довољно моћи да им учинимо што више услуга – рекао је тада др Суботић, дивећи се јунаштву и издржљивости солунаца.

            Искуство др Суботића и његови савети често су били спасоносни за бројне српске  рањенике.Пошто је прокрстарио солунским фронтом, заједно са својим ученицима и колегама  радио је у Пољској хирушкој болници у Драгоманцима.

            Болница у Драгоманцима саграђена је по његовој идеји.По завршетку војних операција добила је велику похвалу војводе Степановића. Осим што је био одличан хирург, др Суботић је  био и одличан посматрач, систематичан и студиозан научни радник. Стекао је глас изванредног ратног хирурга.Био је покретач и носилац епохе савремене српске хирургије.Прочуо се и ван граница Српства, па је   у то време изабран за члана Друштва ратних хирурга САД и Енглеске.

             Др Суботић је поставио и темеље прве  литературе  о области хирургије у Србији.У периоду 1886—1925 објавио је 36 стручних научних радова, од којих  је 20 заступљено  у домаћој стручној литератури. Његов први рад „Хирургија, цртице из Бугарско-српског рата“ из 1886. године , описује обраду 350 рањеника са антисептичким методама, које су у то време конзервативни лекари оспоравали.

            Био је суоснивач Медицинског факутлета у Београду и његов први продекан 1920.године,а наредне године изабран је за декана. За допринос медицинској науци и хируршкој пракси проф. др Војислав Суботић је за живота добио највиша  признања код нас и у иностранству.Био је члан  француског, немачког и Међународног хируршког друштва,затим  Пештанског лекарског друштва, као и члан члан Париске академије медицине.Највећом наградом он је,међутим,   сматрао љубав и поштовање својих студената и колега. Упокојио се  1923.године  у Београду.

            Заоставштина породице Суботић поклоњена је Музеју града Београда 1975. године. Састоји се од 56 предмета и породичних албума и докумената  везаних већином за др Војислава Суботића, његовог старијег брата генерала Дејана и њиховог оца   и књижевника др Јована Суботића .

ЛИТЕРАТУРА

  • Милоје Сарић, „Живот и дело српских научника“(Београд, САНУ)
  • Легат Јована Суботића,Музеј града Београда

ФОТО:

  • Портрет др Војислава Суботића
  • Медицинско особље болнице у Драгоманцима код Битоља

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language