„ŽIVOT NOVOSAĐANKE ILEANE ČURE“ – IZLOŽBA

22/01/2015

Fotografije uspomena kao svedoci istorije

 Click here to read this text in English

  Izložba „Život Novosađanke Ileane Čure“, u okviru programa obeležavanja sećanja na žrtve Novosadske racije pod nazivom „Ledena tišina govori“, otvorena je u Likovnom salonu KCNS. Postavka predstavlja prikaz fotografija na kojima su uspomene i autentični predmeti jedne od preživelih svedoka tragičnih dešavanja Novosadske racije Ileane Čure. Izložbu su otvorile savetnica direktora Kulturnog centra Novog Sada Aleksandra Mandarić i autorka radionice „Sećanja Ileane Čure“ Gordana Todorić.

  Sugrađani koji budu posetili izložbu moći će da vide fotografije, koje su, zapravo, kratak prikaz životnih uspomena i kratko podsećanje na uzbudljiv i sadržajan život gospođe Čure, koja je samo spletom srećnih okolnosti preživela Novosadsku raciju.

-Ovde su izložene fotografije koje obeležavaju čitav život gospođe Ileane, a prošle godine sam imala priliku i da je upoznam. Najjači utisak u toku našeg razgovora i druženja za mene je bio njen duh. Žena koja je sve to preživela i ostala svedok tih događaja u sebi nosi veliku ljubav i radost i puna je života. Tek danas sam videla fotografiju fotelje u kojoj je ona provela tu noć 1942. godine, i ona je i dan danas u njenom stanu, Ileana sedi u njoj i priča o svom životu. Ta fotelja, jedna naizgled obična stvar, zapravo je svedok istorije-istakla je Aleksandra Mandarić.

  Gordana Todorić je rekla da nju interesuje značenje, šta za nas danas znači ova postavka, i šta bi mogla da znači u budućnosti, jer ti delovi privatne foto arhive sugrađanke Ileane Čure u ambijentu galerije postaju, na neki način, jedan deo buduće istorije Novog Sada.

-Spremnošću da svoje intimno, svoje „ja“, ugradi u to naše „mi“, sadašnje i buduće, profesorka Čura nas je podsetila da je to naše „mi“ već jednom u prošlosti građeno ličnim doprinosima Mihaila Polita Desančića, Savke Subotić, Milorada Sazdanića i drugih njenih rođaka. To pulsiranje između „ja“ i „mi“, koje drugačije možemo nazvati saživot, građanska svest, odgovornost prema drugima ili na neki drugi način, zapravo je ono što čini esenciju jednog grada. Ako išta treba da naučimo iz života profesorke Čure, onda je to njena odluka da se u toj interakciji „ja“ i „mi“, ona opredeli za humanost. Ta reč nije moderna, uz zloubotrebe dobija ironijski prizvuk, ali ako smo se odlučili da tumačimo nasleđe, a postavljanje ovakve izložbe je upravo to, tada nam samoregulativnost autopoetične memorije post kanonske kulture, kako kaže Jan Asman, omogućava i da u rečima čovek, humanost, humanizam reaktualizujemo one aspekte značenja koji bi, ukoliko nam je ostalo još nešto vere u jezik, doprineli da grad čiju buduću istoriju i ovog trenutka oblikujemo, više nikada ne bude poprište onakvih događaja zbog kojih je Ileana Čura noć između 23. i 24. januara 1942. godine provela u toj zelenoj fotelji čekajući majku u salonu, u kome je samo nekoliko godina ranije gost bio i nobelovac Rabindranat Tagora-dodala je Todorić .

Izložba traje do 25. januara.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=lhyfoEUNZ-I[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=O7FbLkJ2kVg[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=QBHXwfak8Rg[/youtube]

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja