Трибина у КЦНС – О Кочи Поповићу кроз историјску призму

26/07/2018

Трибина „Коча Поповић – гроф комунистичке Југославије” одржана je у четвртак, 26. јула, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.

Аутор је на почетку предавања истакао да је Константин Коча Поповић рођен 14. марта 1908. године у Београду, у веома угледној београдској породици индустријалаца и трговаца. Студирао је филозофију на Сорбони, био је филозоф, песник надреалиста, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвенополитички радник СФРЈ, генерал-пуковник ЈНАјунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

 Средином 20-их година прошлог века, у Паризу је открио надреализам, дружио се са Салвадаром Далијем и Андреом Бретоном. Био је оснивач „београдске надреалистичке групе”. Неке своје песме објавио је под псеудонимом Гроф.

 Године 1933, са Ђорђем Јовановићем и Оскаром Давичом, приступио је КПЈ. Определио се за поезију социјалног реализма и комунизам, рекавши да је у Паризу доживео снажну импресију комунизмом у време када је човечанство било пред смртном опасношћу – фашизмом. Неколико година касније, храбро се борио у Шпанском грађанском рату, на свим фронтовима, укључујући и завршне борбе за ослобађање Мадрида.

     Борбу против фашизма Коча Поповић је наставио у редовима Војске Краљевине Југославије. Потом је био учесник Народноослободилачке борбе од јула 1941. године. Био је командант Космајског партизанског одреда, затим и Посавског партизанског одреда. Под његовом командом ови одреди су водили бројне битке и извојевали многе славне победе, међу којима је и битка на Неретви.

    У послератном периоду био је начелник Генералштаба ЈНА. Активну војну службу окончао је 1953. године и посветио се политици. Био је на високим политичким положајима. Из политичког живота повукао се 1972. године, после збивања у Хрватској и Србији (чистка либерала). Претходно се састао са Титом последњи пут. Након тога само два пута се појавио у јавности – 1973. на прослави три деценије од битке на Сутјесци и 1980. године на Титовој сахрани, када је био члан почасне страже.

    Године 1989. дао је оштар интервју о владавини Слободана Милошевића, назвавши га банкарским пацовом. За решење проблема на Косову и Метохији тада је предлагао формирање тзв. републике Косово.

    – Све је то заиста интересантно када не бисмо знали да су управо комунисти направили проблеме на КиМ – казао је Карановић, подсетивши да је Србија ослободила Косово и Метохију 1912. године, укључила га у српску а потом и у југословенску државу, али су 1945. комунисти, међу којима је био и Поповић, створили Аутономну Покрајину Косово, забранили повратак Срба протераних у рату, а потом подстицали насељавање албанског становништва из Албаније на КиМ.

     Године 1985. изнет је предлог да Коча Поповић буде унапређен у чин генерала армије, што је требало да буде награда  за изузетно командовање завршним операцијама у ослобађању Југославије, али је он то признање одбио.

Умро је у Београду 20. октобра 1992. године.

 

 

Коментари

Михаило Рундо Михаило Рундо

За госп. Карановића, желим да се обратим са нешто већим текстом добром предавачу и познаваоцу материје. Ја овом приликом могу само да кажем да о Кочи Поповићу доста знам ! Познавао сам сестру супруге К. Попвиће гђу Перић и са њени супругом и у њиховом сну у Београду , стан поред Ива Андрића код Пионирског парка у Београду. провео сам читав дам 1978-80! Познајем мого детаља. Такође ми је познато да је друга Кочина супруга била праунука Њошева, тачније сестра његова Анђелија(?) била је удата са сердара Андрију Перовића из Цуца(село Трешњево) а Перовићу су напустили Цуце и настанили се у близини Бања Луке! Коча НИЈЕ УЧЕСТВОВАО у Маровским преговорима, јесте стигао до Срајева и 15. марта је препознат ! (сви су путовали под лажним именима!) Коча је одустао и вратио се на Борачко језеро гдје се Тито налазио. Ђилас је касније причао да је он ишао у биоскоп у Загребу, а Владимир Велебит је тада посјетио своје родитеље у Загребу! ТАЈНА о тим преговорима је објављена у једном емигртантском листу у Америци јер је један наш радозналац прегледао њемачку војну архиву у Вашингтону и први је то објавио, а Тито је доста касније о томе говорио! Опис пробоја партизанске војске на Сутјесци је описао учесник Антоније Луле Исаковић, а јутарњи пробој је командовао ЛЕКИЋ! Али је тачно да му је идеју о пробоју дао Коча Поповић! - и још доста тога. Желио бих да ми се јави г. Карановић, мени су 85 година, па треба да пожури! Јављам се из Франкфурта, а већ сам 20 година у пензији. Љекар по струци. Поздрав читаоцима!

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања