Трибина „Савка Суботић, хероина еманципације жене у српском грађанству Војводине XIX и XX столећа“

11/06/2016

У клубу „Трибина младих“ у четвртак 16. јуна у 17 часова биће одржана трибина под називом „Савка Суботић, хероина еманципације жене у српском грађанству Војводине XIX и XX столећа“. Аутори и предавачи су мср Љиљана Драгосављевић Савин и мср Срђан Граовац.

У столећу националног „ризорђемента“ српског етноса, насталог или условљеног генезом грађанског друштва у енсу српског етничког колективитета, друштвени живот жене као појединца био је условљен културним наслеђем предромантичарске епохе, као и карактеристикама менталног склопа већег дела становништва ондашње Јужне Угарске и уопште Хабзбуршке монархије XIX века. Српско грађанско друштво представљало је сегмент ширег спектра појаве грађанских друштава на пространствима европског континента, па су и размере његових политичких, привредних и културолошких достигнућа биле апсолутно компатибилне са већим делом аспеката генезе „новог света“, рођеног у тзв. „најдужем веку“ људске цивилизације. У поменутом спектру, положај жене био је заснован на предрасудама у менталним схватањима о предодређености појединца непроменљивим константама усуда живота, а којима нит есенције „везе“ најстарија Мојра, злокобна Клота. Идеолошко-теоретску основу ових теза проналазимо у опстојавању вишевековне идеје о подређености „главног заточника прародитељског греха“, односно зачетнице „женског рода“ Еве, наспрам „на кривом трагу заведеног“ мушког аспекта „човечанске несавршености“, тј. Адама. У периодизацији, поменута предрасуда добијала је потребне одлике у складу са идеолошким и духовним приликама датог времена и простора у којима се човек у различитим епохама налазио, али са одсуством суштинске промене овог погрешног и бескорисног односа друштва према улози тзв. „слабијег пола“ у развоју човечанства. У српским срединама Хабзбуршке монархије и то у условима националне и грађанске еманципације етноса, први и најважнији глас о потреби афирмације улоге жене у животу заједнице, подигла је Савка Суботић, због чега је и стекла оправдани епитет херионе еманципације жене у српском друштву. Попут Клоте, Савка је извезла прву и најважнију нит на тканини новог односа друштва према жени, као субјекту истог. Поред чињенице да је у протеклих век и по често било говора о Савки, нарочито у погледу приказа њене уметничке делатности, социополитички и карактерни профил ове познате „Новосаткиње“ остао је у приличној мери непотпун, што ће аутори на предстојећој трибини, макар и делимично, покушати да отклоне.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања