У одоносима који су нам од велике важности, емоционална уцена сматра се круцијалном грешком, која у великој мери нарушава самопоуздање. Колико смо емоционално писмени и да ли смо жртва емоционалне уцене, говорило се у Културном центру, на последњој у низу трибина “Психополис”. У препуној Трибини младих, психотерапеуткиња Данијела Живанчевић, објаснила је које су то три кључне поруке љубави и наклоности, као и то колико је емоционална писменост битна у свакодневици.
Емоционална писменост, према речима Данијеле Живанчевић, подразумева заступљеност критичности, али и самокритичности и то у једнакој мери. То значи да би оно што нам не одговара требало да изјашњавамо без устручавања, како би постигли слободу духа.
– Без обзира на то у којој смо старосној доби, сваком појединцу прија када неко шаље позитивне поруке. Емоционална писменост учи нас да волимо и да прихватимо себе онакве какви јесмо. Тада се подиже ниво самопоузадња, слобода духа и говора, осећамо се емотивно и психички испуњени – нагласила је Живанчевић, објашњавајући на које би емотивне замке требало да обратимо пажњу.
Због превише давања у међуљудским односима, долазимо до превеликих очекивања. Следећи корак је разочарење, а потом и пад самопоуздања. Игнорисањем незадовољства проблем се не решава, већ у том психолошко- емотивном зачараном кругу често бивамо емотивно уцењивани. Према речима психотерапеуткиње, у односима који су нам важни, а уједно и блиски, емотивна уцена сматра се манипулацијом. То је један од најачих видова манипулације, у којем блиска особа користи наше мане и слабости како би добила оно што жели.
Како би избегли тај негативни аспекат, посетиоцима су удељени корисни савети:
-Усмерите се ка себи, упознајте себе. Носите се са својим осећањима у случају да се другој страни нешто не допада. Немојте се лако љутити. Не преузимајте туђу одговорност. Повећавајте своје самопоуздање. Улазите у конфликте, јер су они здрави и некада могу да донесу позитиван исход. – рекла је Данијела Живановић.
У другом делу трбине, посетиоци Културног центра Новог Сада, имали су прилику да поставе питања. Углавном их је интересовало како би требало да поступе у одређеним животно-емотивним ситуацијама. Трибина је доживела кулминацију, када је особа из публике, охрабрена речима психотерапеуткиње признала да је емотивни уцењивач, тражећи савет како то да промени, да би олакшала живот себи, али и њој блиским особама.
Фото: Ана Јовичић
[youtube]http://youtu.be/EcJJMOeDyUM[/youtube]
Остави коментар