Трибина др Тодоровић Лазић о евроскептицизму изазвала будну пажњу Новосађана

11/12/2018

Tрибина „Евроскептицизам у Француској и Србији – сличности и разлике“, одржана је у уторак 11. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.

Ауторка је на почетку трибине истакла да евроскептицизам у Француској бележи очигледан раст последњих деценија. Постепено је одиграо значајну улогу у француској унутрашњој политици, нарочито у годинама које су уследиле након референдума.

– У једном моменту, после Брегзита, а уочи председничких избора у Француској 2017. године, европска јавност је имала утисак да је ниво сумње Француске према ЕУ увећан до те мере да је постао легитимна претња њеној будућности у ЕУ – рекла је Тодоровић Лазић.

Француска је, поред Немачке, била иницијатор за оснивање Европске заједнице за угаљ и челик 1951. године. Идеја је била да се стварањем заједничког тржишта за индустрију угља и челика онемогући сваки потенцијални рат. Мада је један од оснивача, Француска је била прилично скептична према европским интеграцијама од тренутка када је званично настала Европска унија 1992. године. Била је једна од три државе чланице које су одржале референдум о Мастрихтском уговору који је једва прошао са 50,8 процената. Један од основних разлога што је толики проценат Француза гласао против био је поменути уговор. Референдум о Мастрихтском уговору први је знак евроскептицизма у Француској.

– С друге стране, евроскептицизам који можемо препознати у ставовима грађана Србије има вишеструке узроке. На првом месту је стратегија према државама кандидатима која се базира на условљавању. Како за остале државе Западног Балкана, тако и за Србију, европска перспектива се тренутно налази на дугачком штапу – рекла је Тодоровић Лазић.

Истраживање јавног мњења Министарства за европске интеграције из децембра 2017. године показује да би улазак Србије у ЕУ на потенцијалном референдуму подржало 52% грађана, 24% би гласало против, 12% не би гласало, а 12% не зна одговор.

Доживљај и интерпретација феномена евроскептицизма разликује се из визуре држава чланица и држава кандидата – Француске и Србије. У случају Француске, евроскептицизам је повезан са историјским развојем ЕУ и продубљивањем интеграције која води до већег отпора Француза. У другом случају, евроскептицизам код кандидата је вишеструко комплекснији.

У земљама у транзицији које су скоро постале чланице (или су у току преговори о чланству као што је то у вези са Србијом), проблем је настао неговањем тзв. „популарног“ евроскептицизма који је изазван претприступном стратегијом, али и вишедеценијским условљавањем од кога су се грађани Србије уморили.

Када је реч о сличностима, заједничко је то што ће од будућег изгледа транформисане ЕУ зависити какав ће бити даљи тренд евроскептицизма у обе државе.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања