Трибина „Чекајући договор века: нова фаза израелско-палестинског конфликта“

Трибина „Чекајући договор века: нова фаза израелско-палестинског конфликта“, одржана је у среду 29. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.

Администрација америчког председника Доналда Трампа најавила је да ће током јуна обелоданити садржај тзв. „договора века“ за решавање израелско-палестинског конфликта.

Старовић се на почетку предавања укратко осврнуо на историју израелског сукоба који заправо представља конфликт два народа због једне земље. Овај конфликт додатно компликују веома удаљени ставови двеју страна.

С једне стране, Израелци (Јевреји) сматрају да је простор Палестине њихова стара отаџбина из које су протерани у првом веку нове ере и да имају пуно право да се врате на своју земљу коју су пре две хиљаде година већински насeљавали.

С друге стране, Палестинци сматрају да успостављање  Израела 1948. године и процес насељавања циониста представља отимање њихове земље на којој су живели вековима. Тврдње о доминацији Јевреја у старом веку доживљавају као западни план европских сила и САД које желе да, на рачун Арапа, компензују Јеврејима страшне злочине и Холокауст који су доживели у Другом светском рату.

Од краја 19. и почетком 20. века на подручје Палестине насељавали су се Јевреји, али тај процес насељавања постаје интензивнији после доласка нациста на власт у Немачкој. Доселило се на стотине хиљада Јевреја, што је изазвало велико незадовољство Арапа и резултирало све чешћим сукобима.

После Другог светског рата ситуација постаје неодржива и Британци 1947. године доносе одлуку да се повуку из Палестине, а проблем се препушта Уједињеним нацијама у чијој комисији су тада учествовали и представници Југославије. Објављен је план поделе на две државе – у једној ће већину чинити Јевреји, у другој Арапи, а град Јерусалим стављен је под међународну управу.

На крају рата 1949. године Израел је заузео практично читаву територију са изузетком појаса Газе, а подручје Западне обале анектирао је Јордан 1950. године. У рату 1967. године Израел је окупирао читаву Западну обалу, појас Газе, Голанску висораван и Синајско полуострво.

Прво проглашење независне Палестине 1988. године  признало је пуно држава, укључујући и СФРЈ. Године 1993. закључен је Споразум из Осла који је предвиђао постепено формирање палестинске државе у неколико зона. У неким од тих зона Палестинци би вршили цивилну, а Израел војну власт, а у другим зонама било би обрнуто. Укупно у 61 одсто територије Западне обале пуну цивилну и војну власт задржао би Израел. Ни тај споразум није донео коначан мир.

„Споразум века“ који Американци најављују за јун, предвиђа потписивање тројног споразума између државе Израел, Палестинске ослободилачке организације и Хамаса. Биће формирана палестинска држава под именом Нова Палестина на подручју Западне обале и Газе са изузетком јеврејских насеља. Израел ће постепено, у року од три године, ослобађати палестинске затворенике. Јерусалим неће бити подељен и биће престоница и Израела и Нове Палестине.

– Слутим да ће, с обзиром на дубину конфликта, овакав план бити тешко прихватљив за обе стране. С друге стране, америчкој администрацији веома је стало да за тај план добије подршку што већег дела арапског света – закључио је Старовић.