Трибина „Аграрни социјализам Светозара Марковића”

20/09/2018

Tрибина „Аграрни социјализам Светозара Марковића” одржана је у четвртак, 20. септембра, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Љубиша Деспотовић.

Као један од ретких европски образованих социјалистa свога времена у Србији када је 90 одсто људи било неписмено, Светозар Марковић (Зајечар, 1846 – Трст, 1875) добро је познавао не само стање у социјалистичком и радничком покрету свога времена него и економске прилике у капиталистичком окружењу, па и суштину самог модерног капиталистичког друштва.

Марковић је имао и блиске контакте са људима из „леве лепезе” социјалистичких, социјалних и политичких идеја и идеологија: Продоном, Бакуњином, Чернишевским, Фојербахом, Марксом и другима.

– Суштина Марковићевог идеолошког учења био је аграрни социјализам уз схватање да се марксизам не може и не сме слепо преносити на Србију, јер је она кроз форму аутономне кнежевине средином 19. века почела да гради прве облике државности, бирократског апарата, трговачког и образовног слоја војске и индустрије – објаснио је Деспотовић.

Под утицајима социјалистичких и народњачких идеја, Марковић је изградио идеолошки оквир аграрног социјализма, уз ослонац на руски модел, који је требало да послужи као идеолошка и политичка одбрана од претеће модернизације и европеизације, која је угрожавала управо оне вредности које је он желео да сачува и унапреди у својој визији друштва социјалне правде.

– Те вредности биле су задруга, колективна својина, самоуправа, народна општина и друге традиционалне институције, које је сматрао више него важним за опстанак затечене социјалне структуре, у којој су преовладавали сељачки посед, традиционални и патријархални идентитет уз доминацију колективизма и егалитаризма – рекао је Деспотовић.

Одговор српског човека био је негативан на ову идеју Светозара Марковића о повратку задругарству и структури друштва сличној у време турске окупације.

Као паметан и образован човек, Марковић је видео да се Запад развија на основу технике и технологије и схватао је да уситњен сеоски посед без машина не може да се развија нити да опстане. Иако се залагао за прескакање капиталистичке фазе развоја, с циљем да се прескочи у социјализам аграрног типа, сматрао је да су нам за то потребне машине и технологије са Запада.

– Марковић, међутим, није видео једну веома важну ствар, а то је да је и та технологија, такође, производ капиталистичког духа и да не можете узети само машине, инсталирати их у задруге и сматрати посао завршеним. И када сте их узели, морате да се прилагодите начину производње и капиталистичком систему – закључио је Деспотовић на крају предавања.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања