Стрес – убица нежног лица

28/03/2018

У оквиру циклуса предавања „Ја, прво лице множине”, у среду 28. марта у Клубу „Трибина младих”, проф. др Никола Чанак – доктор Ник, одржао je предавање под називом „Стрес – убица нежног лица”.

Стрес је саставни и неизбежни део живота. Да њега нема, не би било ни човековог сталног мењања кроз трајну борбу за успостављање нарушене унутрашње динамичне равнотеже, кроз мењање навика, начина реаговања и свеукупног функционисања.

Мада стрес значајно утиче на смањење квалитета живота, пословне и опште животне ефикасности и ефектности, потребно је континуирано предузимати кораке како би се његови негативни ефекти свели на минимум.

– Није поента у томе да жмурим и говорим себи како мене „то” није дотакло. Није поента ни да се тешим фразом „како је другима, мени није тако страшно”, него да спознам шта је то што ми смета и саплиће ме у животу и да предузмем неке кораке – рекао је аутор трибине.

Сви тежимо здрављу, а то не подразумева само да нисмо болесни, него да смо у равнотежи која резултира благостањем. Да бисмо то досегли, морамо да знамо да не можемо пред себе да поставимо све циљеве, него да се определимо за одређене реалне приоритете.

Физичко здравље је један од стубова живота и постајемо га свесни тек када га изгубимо, а стрес је основа сваке болести управо зато што нас меље биохемијски и покреће ланчану реакцију у организму.

– Људи позитивци, који одмахну руком на проблем јер  знају да ће проћи и смеју се аномалијама у друштву, седам пута ређе оболевају од малигнитета и 11 пута ређе су жртве алергијских болести – навео је др Чанак.

Затим је додао да је стрес скуп неспецифичних реакција којима одговарамо на поремећај унутрашње равнотеже нашег бића. Прва алармантна реакција на стрес је нека врста хаоса, попут саобраћајне незгоде, а затим следи контрашок и на крају апатија.

Ту „шљаку” треба „искиповати” помоћу дубоког дисања, опуштајући део по део тела, и физичком активношћу барем три пута недељно. Наредни начин се може назвати „разбијач брига” – када узмемо у руке папир и оловку и чим почнемо да пишемо, из десне хемисфере емоцију пребацујемо у леву хемисферу, у логику.

– Циљ је дефинисати проблем, утврдити шта је најгоре што може да нам се деси, то прихватити и онда почети радити на превенцији да се најгоре не деси – закључио је др Никола Чанак.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања