Српска Војводина и политика Светозара Милетића

27/02/2018

Трибина „Српска Војводина и политика Светозара Милетића” одржана је у уторак 27. фебруара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

На почетку предавања аутор је скренуо пажњу на 1526. годину и Мохачку битку у којој Османска империја односи велику победу над мађарским снагама. После тога, Турци ће готово 200 наредних година доминирати тим простором, првенствено Jужном Угарском и пределима Баната, Бачке и делом данашње Румуније.

Током Великог бечког рата, Аустрија се пробија на Балкан, а од балканских народа придружују јој се само Срби са патријархом Арсенијем Чарнојевићем на челу. Тад почиње прича о обнови српске државности у оквиру Хабзбуршког царства. Међутим, услед напада Француске на Аустрију, Аустријанци су принуђени на повлачење са Балкана, а Турци поново надиру – рат траје девет година.

Срби су за своје војничке заслуге очекивали одређене привилегије од аустријског цара, па су 1690. године добили прва колективна права међу којима је право на избор патријарха и војводе. На Мајској скупштини држаној од 13. до 15. маја 1848. године у Сремским Карловцима, проглашена је Српска Војводина, која се састојала од Баната, Бачке, Срема и Барање. Тадашњи карловачки митрополит Јосиф Рајачић проглашен је за патријарха, Стеван Шупљикац изабран је за првог војводу, а формирана је и влада Српске Војводине.

Светозар Милетић је био један од најистакнутијих учесника ове скупштине. Изабран је у Главни одбор Српског покрета на чијем челу је био митрополит Стефан Стратимировић.

Милетићева мисија била је да у Београду од кнеза Александра Карађорђевића задобије подршку за борбу Срба на подручју данашње Војводине, али није наишао на разумевање. Касније, када је Српски покрет попримио велике размере, придружили су му се добровољци из Кнежевине Србије предвођени Стеваном Книћанином.

Заједно са Јованом Суботићем, Милетић је у Загребу покушао да обезбеди подршку за Српски покрет, али се вратио разочаран схвативши да нико неће „изгурати” Српску Војводину до краја и да је то можда био превелик залогај за Србе у том тренутку. После тога је отишао у Мошорин и био пасиван до краја лета 1849. године.

Када је Мађарска револуција угушена, аустријске власти су у новембру 1849. године укинуле Српску Војводину уводећи привремену војну управу генерала Фердинанда Мајерхофера, а на њеном подручју формирале су нову круновину под називом Војводство Србија и Тамишки Банат.

За Србе је то било велико разочарање. Један од првих отрежњујућих гласова стигао је од Милетића 1861. године. У свом Туциданском тексту, Милетић каже да се испоставило да су Срби монета за поткусуривање Беча са Будимпештом, те да треба да се окрену Мађарима и од њих траже признавање Војводине. Исте године Милетић је постао градоначелник Новог Сада – уз Србе су га подржали и мађарски либерали.

– Уочи избора за Угарски сабор, Милетић је окупио језгро либералних грађана, с којима је успео да добије чак 12 посланика у Угарском сабору, мада су Срби чинили свега 2,5 % становништва у Угарској – закључио је Савин.

https://youtu.be/jo1gDZwDd_U

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања