Радикалски дисиденти у Војводини до 1918. године

21/12/2017

Трибина „Радикалски дисиденти у Војводини до 1918.“  одржана је у четвртак, 21. децембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

Крајем 19. и почетком 20. века, међу Србима у Војводини доминантну политичку улогу играју радикали. Противно устаљеном мишљењу о радикалској монолитности, њихово политичко деловање прати издвајање различитих фракција, попут „Стражара“ и,„Српстваша“.,Наиме,,новосадски политички листови „Стража“ и „Српство“,настали су управо из радикалског миљеа, а њихов настанак је директно проузрокован неслагањима са уређивачком политиком листа „Застава“ и политичким деловањем Радикалне странке.

Аутор трибине је подсетио да је новосадски лист „Стража“ покренуо пензионисани подофицир аустроугарске војске и инжењер, Стеван Крунослав Јовић, незадовољан односима у радикалној странци у Војводини чији је био члан.

– Јовић се доказао као добар новинар, спреман да полемише и сучељава мишљења без страха. Његови чланци поприлично су заинтересовали тадашње читаоце који су били заинтригирани разним политичким сплеткама и таблоидним етикетирањем неистомишљеника – рекао је Савин.

Стеван Јовић је имао опречно мишљење о неким политичким питањима, што је претило да изазове значајнији идеолошки раздор у странци. Замерено му је што је износио разне породичне тајне и друге интриге појединих радикала, те дозволио да се поједини радикали међусобно обрачунавају путем штампе.

Последњи број „Страже“ излази 18. јануара 1896. године, у коме је Јовић наговестио свој одлазак у Србију, у Београд, у којем се бавио инжењерским послом.

Фото: Милица Стојанац

У наставку трибине, Савин је казао да је први број новосадског младорадикалског листа „Српство“ угледао светлост дана 16. марта 1910. године. Његов власник био је др Миладин Свињарев, а први уредник Ђорђе Поповић. Око овог листа била је окупљена група млађих школованијих радикала који су били дубоко разочарани Јашом Томићем и тадашњим радикалским руководством.

– Српстваши су идеолошки били радикали, пре свега леви радикали блиски социјалистима. Залагали су се за опште бирачко право и право на тајно гласање. Захтевали су коренито побољшање материјалног стања најширих слојева друштва. Огромну пажњу посветили су здравственој еманципацији становништва, пре свега кроз едукативне текстове др Миладина Свињарева – објаснио је Савин.

Међутим, по избијању Првог балканског рата, „Српство“ мења свој курс и у потпуности стаје на страну Краљевине Србије. Др Миладин Свињарев одлази као добровољац у рат, где ће касније бити одликован орденом Светог Саве.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања