У клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада представљена су два романа – „Ми избрисани“ Слободана Владушића и „Пешчана хроника“ Павла Зелића.
Слободан Владушић (1973, Суботица), писац и есејиста, доцент је на Одсеку за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, и главни уредник часописа „Летопис Матице српске“. За свој први роман „Forward“ добио је награде „Борислав Пекић“ и „Златни сунцокрет“, а за најбољу књижевну критику је лауреате награде „Милан Богдановић“. Пре две године добио је и награду „Исидора Секулић“ за студију „Црњански, Мегалополис“.
– Књига “Ми избрисани” доноси јединствену атмосферу сајбер-мистике и америчког филма црног таласа. Ради се о тајанственој црној хроници, чији се елементи дешавају паралелно у сајбер-стварности, дакле, на интернету и у такозваном реалном свету. Роман је по мом мишљењу интересантан и лако се чита, истакао је Владушић на промоцији.
„Пешчана хроника“ Павла Зелића говори о највећој радној акцији на изградњи Новог Београда и натприродном догађају, који ће се распетљавати следећих пола века и решити у време бомбардовања Југославије.
– Гледао сам да овим романом сачувам од заборава неке од тих прича с радних акција, које се више не описују на адекватан начин у нашој књижевности, али такође и да пружим одговор на питање колико је тај друштвени и социјални покрет значио, рекао је аутор романа “Пешчана хроника”.
Павле Зелић је рођен 1979. године у Београду, а по занимању је дипломирани фармацеут. Објављивао приче у „Политици“, „Градини“, „Улазници“ и другим књижевним и популарним часописима, као и у антологијама у земљи и региону. Пише филмску и књижевну критику и есеје за штампане и онлајн часописе.
Уредник је збирке прича еротске фантастике Угриз страсти , а као једном од победника на конкурсу Матице српске за едицију Прва књига, 2009. године објављена му је збирка прича Последња велика авантура. Пише и сценарија за стрипове, а пре две године објавио је графичку новелу Дружина Дарданели, коју је илустровао Драган Пауновић.
Остави коментар