ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ ИСПИСАНО ЗЛАТНИМ СЛОВИМА ИСТОРИЈЕ!

26/11/2018

 Tрибина „Присаједињење из 1918. године – будућност Војводине“ одржана је у понедељак, 26. новембра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.

На почетку трибине, Карановић је казао да је присаједињење Срема, Бачке, Баната и Барање матици Србији, проглашено 25. новембра 1918, грандиозан успех вишестолетне државотворне мисли пречанских Срба и других националних заједница у северној српској покрајини који се одржао и после   стотину година, а данас представља трајну и неопозиву категорију савремене политичке збиље.

     – Јуче смо сви имали прилику да видимо да су Град Нови Сад, АП Војводина и Република Србија, на достојанствен начин, достојан свих грађана као и великана српске прошлости од пре једног века, обележили тај датум – рекао је аутор трибине.

Присаједињење је, рекао је у наставку аутор, вишеслојан историјски догађај који се није десио случајно. Срби који су живели на просторима данашње Војводине нису случајно затражили Војводовину, засебну политичку територију која ће имати одређени степен аутономије у односу на тадашње туђинске власти краљевине Угарске и Хабзбуршке монархије.

– Срби који су дошли преко Саве и Дунава на данашње просторе Војводине, као и они који су се ту затекли, вековима су неговали снажну државотворну мисао и свест о етничкој, духовној и културолошкој самобитности. То је била одлика изграђених европских народа да имају свест о сопственом постојању и самобитности – објаснио је Карановић.

Преко црквених народних сабора, од којих је  најзначајнија била Мајска скупштина у Сремским Карловцима  1848. године, Срби су упорно тражили своју политичку аутономију којом ће им бити загарантована национална права. Српско Војводство је проглашено, али никада у пракси није заживело.

Године 1918, када се распала Аустроугарска, Срби, али и  Буњевци, Словаци и остали Словени, на Великој народној скупштини у Новом Саду, која је радила у демократском духу, донели су одлуку да се присаједине Краљевини Србији.

У комунистичком периоду, Буњевцима је 1945. године наметнуто да се изјашњавају као Хрвати, а Уставом из 1974. године Војводина је добила статус федералне јединице. Циљ је био одвојити ту покрајину од Србије.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања