Приређена занимљива трибина „Анксиозна цивилизација“

17/12/2018

Трибина „Анксиозна цивилизација“, одржана је у понедељак 17. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. О овој теми говорили су: Жељко Ињац – главни уредник сајта Видовдан, Предраг Филиповић – медијски инжењер и Филип Ђорђевић – психолошки саветник.

Један од круцијалних услова да би се људи изборили са неким конкретним проблемом јесте свест да имају проблем, затим, да знају шта је и како се он назива. И поред тога што готово у свакодневном говору чујемо речанксиозност“, ми у принципу не знамо шта то суштински значи.

– Теорије којима данас научници покушавају да објасне ишчезавање старих цивилизација као што су Вавилон, Римско царство, Инке и Маје, крећу од тога да су те цивилизације угашене у катастрофама или су, пак, достигле свој врхунац после кога нису могле да наставе даље – рекао је Ињац.

У наставку трибине, говорећи о анксиозности на интернету, Ињац је казао да су познати људи много слободнији у наступу на интернету, искачу из колосека, говоре и пишу ствари које не приличе њиховом позиву и професији.

Предраг Филиповић, медијски инжењер, констатовао је да нас медији данас „бомбардују“ насловима – „скандалозно“, “шокантно“, „невиђено“, „нећете веровати“ и слично, који изазивају страх и нелагоду. Притом, потпуно исту ствар раде и за лепе и за лоше вести, свесни да ће на тај начин задобити нашу пажњу.

– Сами наслови, који покушавају да нам изазову анксиозност, после честог понављања више немају тај ефекат, па нам постаје незанимљиво да се и даље бавимо читањем таквих чланака, јер нам та информација више не значи много и заустављамо се само на наслову – рекао је Филиповић.

Психолошки саветник Филип Ђорђевић, објаснио је да је анксиозност данас у нашој земљи, али и у западној цивилизацији стање, а не поремећај. То значи да смо сви благо анксиозни. Како у српском језику не постоји адекватна реч, синоними за анксиозност су: страх, тескоба, брига, стрепња, узнемиреност, осећај несигурности… Симптоми су: влажни дланови, притисак у грудном кошу, плитко дисање, немир руку и ногу.

Када се човек суочи са осећајем несигурности, онда има личне механизме помоћу којих се носи са тим осећајем, а то су најчешће или негација или потискивање.

– Оног тренутка када се у тој „чаши“ скупи толико несигурности да се прелије, она изађе у облику анксиозности, јер механизми које смо до тада користили немају ефекат – објаснио је на крају трибине Ђорђевић и додао да људи на разне начине покушавају да купе ту сигурност лековима, некретнинама и слично.

Када човек прихвати чињеницу да се сигурност не може купити и да је будућност сама по себи неизвесна, он престаје да буде анксиозан.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања