Предавање Срђана Граовца на тему „СТВАРАЊЕ ТИТОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ВЕЛИКЕ СИЛЕ“ 27. маја на Jутјуб каналу КЦНС

22/05/2021

Предавање Срђана Граовца на тему „СТВАРАЊЕ ТИТОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ВЕЛИКЕ СИЛЕ“ можете погледати 27. маја у 18 часова на нашем Јутјуб каналу.

Друго заседање АВНОЈ-а се одржавало баш у тренутку заседања конференције Велике Тројице у Техерану. Све привремене одлуке које су донете на првом заседању у Бихаћу су уоквирене на Другом заседању у Јајцу. Једнодушно је одбачена могућност поновног успостављања монархије и одређен је курс новог друштва које се полако изграђивало кроз народни устанак. На другом заседању АВНОЈ-а донесене су одлуке којима је у основама завршено стварање државне организације нове Југославије, која је добила свој парламент и владу. Усвајањем декларације и одлука обезбеђене су тековине народноослободилачког рата и онемогућен је повратак на предратно стање. Након рата, народи Југославије су датум 29. новембар славили као државни празник, а на новом грбу Југославије стајало је урезано 29. новембар 1943. Одлукама АВНОЈ-а се у први мах супротставио енглески премијер Винстон Черчил јер се одлука о забрани повратка краља тицала искључиво њега. Што се тиче Совјетског Савеза, Југославија је одбила да обавести Совјетски Савез о предстојећем заседању, као и о томе шта се њиме жели учинити. Радиограм је послат одмах после завршетка заседања и тако је Стаљин стављен пред свршени чин. Нарочито је била компликована ситуација јер се баш у истом тренутку одржавала и Техеренска конференција између Рузвелта, Стаљина и Черчила у Ирану. Овакво благовремено необавештавање Совјетског Савеза и рад Југословенског ЦК на своју руку, представници Информбироа су касније искористили да свале на терет Југословенима. Међутим, важним одлукама са Техеранске конференције, међу којима је најзначајнија она да се призна и помогне НОП Југославије практично је почело грађење нове Југославије. Неке демократе су на западу проценили да су одлуке АВНОЈ-а биле узурпација државних тековина и државни удар КПЈ која се одвојила, створила своју партијску војску и почела да руши старо друштво. Као прва реакција у земљи на Друго заседање АВНОЈ-а, половином 1944. представници ЈВуО (Равногорског покрета) одржали су свој конгрес у селу Ба (Светосавски конгрес) који је усвојио резолуцију потпуно супротну декларацији коју је формулисао АВНОЈ. Велике силе су већ пресудиле на Техеранској конференцији, тако да је победа народноослободилачког блока постала само питање времена. Треће заседање АВНОЈ-а (последње) одржано је у ослобођеном Београду половином августа 1945. године. Комунисти, под вођством Тита, крајем новембра 1943. сазвали су један састанак од 208 лица у Јајцу. Учесници на том састанку нису били ни бирани нити делегирани из свих крајева Југославије. На том састанку одлучено је да се створи не само влада, већ и нови устав за петнаест милиона душа у Југославији. Закључци на овоме састанку проглашени су тековинама Титове герилске борбе. Уставотворна скупштина после рата је имала само формално да узме на знање оно што је одређено на дан 29. новембра 1943.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања