ПРЕДАВАЊЕ РУМУНСКОГ ЏЕЗОЛОГА ВИРЏИЛА МИХАЈУА

14/11/2014

Амерички “вирус” стигао и до Европе

Сјајно предавање на тему „Џез среће Исток“, у Културном центру Новог Сада, које је један од пратећих програма Новосадског џез фестивала, одржао је јуче (12. новембар) румунски џезолог Вирџил Михају. Оно што је посебно интересантно, како је рекао предавач, је чињеница да у последње четири деценије Сједињене Америчке Државе нису искључива престоница џеза, као и да оне више немају „монопол“ над њим, јер се ова врста музике проширила по целом свету.
-Све је почело такозваном „Сомот револуцијом“ 1958. године у Бразилу, где је измишљена боса нова, и то је је био први пут да се џез нумере нису изводиле искључиво на енглеском језику. Од тада су џезери почели да певају на многим језицима па и на српском. Предавање заправо говори о томе како су се својеврстне школе џеза почеле ширити од Америке до Европе – истакао је Михају.
Како је додао, данас у свакој земљи, од скандинавских па чак до Вијетнама, постоје „школе џеза“, које су заиста сјајне. У много земаља источне Европе постоје одлични музичари, али због чињенице да џез у њима није толико експониран, за њих се мање зна. Заправо, ово је била презентација џезера из разних земаља са нагласком на специфичности њиховог стила свирања, због тога што се џез у свакој земљи изводи помало другачије што је, наравно, утицај културе уз коју музичари живе.
Вирџил Михају је завршио студије енглеског и немачког, као и шпанског и португалског, на Филолошком факултету УниверзитетаBabeș-Bolya 1974. године.Између 1971. и 1983. био је члан редакције часописа за културу ” Echinox”. Године 1981. постао је члан Савеза писаца Румуније. Између 1983. и 1993, био је члан редакције “Џез Форума”, часописа Међународне џез федерације у Варшави. Ксније се прикључује редакцији месечника за културу Савеза писаца 1990. године.
Постао је и асистент на Музичкој академији „Џорџ Дима“ у Клужу 1992. године. Пет година касније, именован је за је професора џез естетике на одсеку за џез те академије. Године 2006, основао је и постао први директор Румунског културног института у Лисабону, оставши на том месту до 2012. Такође је радио и као министар-саветник при Амбасади Румуније у Португалу. Михају је почасни пуноправни члан неколико организација, међу којима су: Америчка Асоцијација џез новинара (ЈЈА), румунски “ПЕН клуб”, а почасни је члан и чешко-румунског културног удружења.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања