Предавање Мухарема Баздуља на тему „МАЈСКЕ ПОЉАНЕ: БАНИЈСКИ МАКОНДО“ на Jутјуб каналу КЦНС

11/05/2022

Предавање Мухарема Баздуља на тему „МАЈСКЕ ПОЉАНЕ: БАНИЈСКИ МАКОНДО“ (11. 5. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

Насловом којим је за пети део серијала „Археологија Атлантиде“ потенциран топоним како би се у његове оквире поставиле личности које су задужиле нашу науку и уметност, Мухарем Баздуљ указује на специфичан простор, чији број становника никад није премашио 1500. Истичући да придев у наслову нема везе с месецом, већ се односи на реку која се улива у Глину, Баздуљ објашњава и други део синтагме, наводећи како је изабрао Маркесов топоним као метафору несвакидашњег, како би упутио на изузетност банијског простора. Један од првих српских вајара – Симеон Роксандић, рођен је управо у ковачкој породици у Мајским Пољанама. Његова су дела великим делом нестала у турбулентним временима, али својеврсни рибарски диптих и даље повезује Београд и Загреб. Две значајне фигуре авангардног правца зенитизам, Љубомир и Бранислав Мицић (Бранко Ве Пољански), нису рођени у Мајским Пољанама, али их је за овај простор везало породично порекло, те је и млађи брат Мицић своје уметничко име сковао према месту свог детињства. Пољански је, како Баздуљ наводи, и претеча онога што данас називамо перформером, о чему сведочи његов наступ на Теразијама 1927. када је све своје књиге бесплатно поделио пролазницима, чиме је означио крај своје књижевне каријере.

Тридесетих година, када се Пољански преселио у Париз, становници Мајских Пољана били су поносни на још два своја суграђанина. Летица је био министар финансија у Стојадиновићевој влади, а Ђуро Курепа једно од најважнијих имена на глобалном плану када је у питању математика. По њему је названа и хипотеза која је успешно доказана 17 година после Курепине трагичне смрти, када је подлегао повредама након разбојништва групе насилника који су желели да му отму пензију. Баздуљ наводи да су се Мајске Пољане неколико пута дизале из пепела, након што су страдале због ратних сукоба и протеривања становништва, као што се десило током Другог светског рата и „Олује“, али да су мале шансе да ће село (које по последњем попису има 196 становника) поново бити живо. Међутим, како и сам наслов серијала зазива митски простор који се сматрао значајном силом, о Мајским Пољанама и људима који су учествовали у обликовању света какав данас познајемо, важно је говорити.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања