Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „ЗЛОЧИН НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ 1995. ГОДИНЕ – ‘ОЛУЈА’ НАД СРПСКОМ ДЕЦОМ“ можете погледати 23. августа у 21.00 час на нашем Јутјуб каналу.
Ноћ између 4. на 5. август 1995. око један сат иза поноћи породица Стијеља кренула је из Заграда за Бенковац. Мирко (34) возио је свој „мерцедес 200Д”, а са њим су путовали отац му Бранко (72) и комшија Душан Иванежа, док су мајка Сава (69), супруга Ведрана (27), син Саво (8) и кћер Александра (3) путовали у тракторској приколици комшије Славка Муњеса. Ведрана је била у деветом месецу трудноће. Сава, Ведрана и деца у Бенковцу су прешли у камион Раде Остојића из Биљана Горњих. Целим путем „мерцедес” је пратио Остојићев камион и снабдевао их горивом, храном и водом. Тако су стигли и до (Босанског) Петровца, одакле су у недељу 7. августа наставили пут према Кључу у истом распореду. Када су од Петровца одмакли неких петнаестак километара, наишао је авион и гранатирао колону. Они у камиону били су под церадом па нису ни могли видети авион, али су чули јаку детонацију након које се зауставио камион из ког су сви почели искакати напоље… Ратни авион хрватског ратног ваздухопловства МиГ-21 је 7. августа 1995, последњег дана акције „Олуја“, у 12 часова полетео са Сплитског аеродрома. Надлетео је избегличку колону српских цивила који су се кретали из правца Доњег Лапца ка Босанском Петровцу. Пилоти хрватског РВ и ПВО јасно су могли да виде да се ради о цивилима, а не о војсци. У повратку је тај авион испалио неколико пројектила који су усмртили четворо деце, једну девојку, четворо старијих особа. Преко 50 цивила (највише деце) тешко је рањено. Без суочавања с тамнијом страном сопствене прошлости, односно, прочишћења или катарзе, не може се градити ни боља будућност сопствене нације, нити бољи односи са суседним државама и народима.
Остави коментар