Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Век евроазијства“ (22. 2. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Фебруарске „Разговоре о геополитици“ новинар и публициста Милорад Вукашиновић посвећује евроазијском покрету, истичући како је неколико фактора утицало на избор теме. На првом месту – то је актуелност догађаја на постсовјетском простору, затим повод да се укаже на то како је руска политичка школа геополитичког мишљења подједнако важна као и англоамеричка, и, напослетку, век постојања евроазијског покрета, јубилеј који је прошле године обележен у Русији. Вукашиновић наглашава да ће у првом делу предавања бити речи о покрету и његовим делатницима од оснивања до краја Другог светског рата, док ће једна од наредних трибина бити посвећена хладноратовском периоду у поменутом контексту. Интелектуално-филозофски правац настао почетком двадесетих година прошлог века формиран је, како Вукашиновић наводи, „на темељима разочарења у Запад“ и дубоких потреса у руској друштвеној свести. Међутим, за разлику од Савета за иностране послове који је настао у исто време, евроазијци су у сукобу са државном идеологијом и политиком.
Претече евроазијског покрета огледају се у процесима који су се одиграли у Русији средином 19. века, односно, у ставовима елите која је била под утицајем „лекције изгубљеног Кримског рата“. Вукашиновић упућује на нека од најважнијих дела написаних од стране руских интелектуалаца, као што је књига „Русија и Европа“ представника „позног словенофилства“ Николаја Данилевског, у којој је постављено питање припадности Русије Европи и проблематике Урала као границе, која није ни природна, а ни културно-цивилизацијска. Његове ставове ревидирао је Константин Леонтјев, који је познат и по констатацији о словенству које постоји, и славизму којег нема. На оваквим идејама настало је класично евроазијство, чијим се утемељивачем сматра Николај Трубецкој. Само осам година након оснивања, у покрету су се десио раскол, познатији као „Кламарско скретање“, који је узроковао поделе и утишавање евроазијаца на тридесет година.
Остави коментар