Трибина „Идеологија и човек” одржана је у петак, 31. августа, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.
Термин идеологија је створила група филозофа окупљених око Антоана Дести де Трасија – са њим су га осмишљавали током Француске револуције а Де Траси га је први пут јавно употребио 1796. године. У моменту настанка термин је одсликавао у потпуности садржај појма идеологије како га је замислио Де Траси – као науке о идејама. Наполеон Први је са своје државничке позиције исмејао ове покушаје, а ову групу филозофа, који су иначе били његови политички противници, подругљиво назвао идеолозима. Тако већ од самог свог настанка реч идеологија постаје и етикета која ће се лепити политичким противницима.
И данас се термину идеологија придају веома различита значења која се могу сврстати у две групе. По првој, идеологија је укупност друштвене свести облика социјалних обједињења (класа, нација, држава, друштвених група, орагнизација итд.), а по другој, идеологија је специфична појава у друштвеној свести – мање или више нетачна, илузорна, ограничена свест, која настаје услед дејства друштвених чинилаца на сазнање. Притом, ово друго значење је знатно шире распрострањено од првог.
Данашња дефиниција идеологије је следећа: идеологија је систематизовани скуп политичких идеја, принципа и друштвених идеала који репрезентује поглед на свет неке друштвене групације изражавајући њене интересе и потребе, створен у практичне сврхе подстицања те групације на политичко деловање, у форми идејне потпоре активностима на плану освајања или очувања политичке власти или пак утицаја на њу.
Идеологија може бити представљена у форми неког учења, политичке доктрине или званичног државног става, али и у форми политизоване интерпетације неког религијског учења или погледа на свет и његове проблеме. Она може тежити давању одговора на сва питања која се тичу људског друштва и његових проблема и назначавати правац развоја људског друштва у целини.
Човек ставове формира под утицајем различитих идеологија, свесно или несвесно их уобличавајући спрам својих најрудиментарнијих осећаја. Процесом старења дешава се да човек промени своја идеолошка уверења и тада се јавља оно што називамо генерацијским јазом.
Шта је то што нагони човека да се приклони одређеној идеологији? Најпре, то су интереси и потреба за друштвеном прихватљивошћу и осећај припадности групи, који пружа осећај сигурности и заштићености.
Говорећи о томе шта јесте идеологија, Слепчев је посебно апострофирао шта је то што није део феномена идеологије. Пре свега, ту је демократија, код које се најчешће греши, подводећи је под окриље идеологије. Потом, идеологијом не сматрамо пропаганду, политички корпус уређења, те феномен глобализма.
Политички спектар је један од важних појмова који треба истаћи када су идеолошке поставке у питању и у том смислу важно је поменути поделу на левичаре и десничаре. Ту се појављује и проблем центра, који се сматра неком врстом умерености између две супротности.
Предавање је приведено крају тезом о крају идеологије, коју је први изнео амерички социолог Данијел Бел, а након њега и Франсис Фукујама, који формира термин „краја историје”, под којим превасходно сматра крај темељне идеолошке расправе.
Остави коментар