Предавање др Милоша Савина на тему „Политичке партије Срба у Војводини између Берлинског конгреса и Балканских ратова“ на Jутјуб каналу КЦНС

02/02/2022

Предавање др Милоша Савина на тему „Политичке партије Срба у Војводини између Берлинског конгреса и Балканских ратова“ (2. 2. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.

Берлински конгрес и Балкански ратови који су узети за граничнике испитивања српског политичког фактора у Војводини, два су значајна историјска момента чији су се исходи пресликавали кроз глобалну политику на Балкану. Др Милош Савин наводи да су пре Револуције у Мађарској деловале две струје – једна која се залагала за потпуну реформу и већу самосталност државе (Иштван Сечењи) и друга која је захтевала отцепљење и апсолутну самосталност (Лајош Кошут). Првој је био близак Ференц Деак, који је био попустљив према немађарским народима у Угарској, јер је сматрао да би њихова права требало поштовати како би постали добре патриоте. Три српске струје – мађарофилна (Светозар Милетић), хрватофилна (Ђорђе Стратимировић) и аустрофилна (Јосиф Рајачић), промениле су се после Аустро-угарске нагодбе из 1867. када је Угарска постала држава-парњак остатку Аустријског царства и када су аустрофилни оријентисани политичари постали мађарофилни, што др Савин дефинише „не као љубав, већ чврсто фиксирану оданост мађарским владарима“.

Иако још од пре „Начертанија“ постоји визија присаједињења Војводине Србији, др Савин ову идеју карактерише као нереалну, што свакако не значи да Срби у Војводини нису били патриотски оријентисани према Србији. Дискрепанца је ипак постојала, јер су имали превелика очекивања од Србије у погледу заузимања додатних територија. Нова политичка струја, коју је иницирао Никола Максимовић, залагала се за очување српске црквеношколске аутономије у Угарској. Српски радикали су 1907. у Великом Бечкереку подстакли огроман митинг, када је више десетина хиљада српских мајки потписало петицију да се српски језик задржи у вероисповедним школама. За време мандата радикала у црквеним институцијама направљен је велики број законских прекршаја. Када су размотрене масовне неправилности и законска кршења, дошло је до укидања српске црквеношколске аутономије.

 

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања