Предавање др Јелене Тодоровић Лазић „ЕУ и Западни Балкан – пут до нове методологијеˮ (26. 10. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Тема данашње трибине јесте однос Европске уније према Западном Балкану током последњих неколико година, тачније од 2018. када је усвојена нова европска Стратегија проширења. Црна Гора и Србија су највише одмакле у приступним преговорима и Европска комисија је њихово „чланство у перспективи за 2025. годину“ оставила отворено. Она је похвалила Албанију и Северну Македонију у напорима да се приближе преговорима ка чланству у Европској унији, конкретно Северна Македонија похваљена је јер је направила велике кораке ка свом стратешком циљу интеграције уласком у НАТО 2020. године. Албанија је похваљена због напретка у спровођењу реформе правосуђа и у борби са организованим криминалом и корупцијом. Упркос позитивним критикама на рачун ових држава, појединци попут Француске, Данске и Холандије, ставили су вето на преговоре. Тадашњи комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан извинио се грађанима Северне Македоније и Албаније што ЕУ није испунила своја обећања и изрекао једну апсолутну истину која је свима јасна, а то је да „постоји одређени тренд да они који су већ у ЕУ помало нерадо пуштају друге да уђу“.
Француска је предложила да се процес приступања организује у седам тачака, а држава кандидат отварањем свих тачака и њиховим испуњавањем може приступити европској породици. Вето против отварања приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом и француски нон-пејпер имали су задатак да подстакну институције ЕУ и државе чланице да преиспитају и ревидирају цео процес како би га учинили кредибилнијим, кориснијим и ефикаснијим.
Тодоровић Лазић наглашава да се на самиту Европске уније у Загребу 2020. године указало на недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана и потреби да се ојача сарадња у решавању проблема дезинформација и других хибридних активности, које нарочито потичу од актера трећих држава који настоје да поткопају европску перспективу региона.
Остави коментар