Politička modernizacija Srbije – knez Mihailo i prosvećeni birokratizam policijske države

07/06/2018

Tribina „Politička modernizacija Srbije – knez Mihailo i prosvećeni birokratizam policijske države” održana je u četvrtak, 7. juna u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je prof. dr Ljubiša  Despotović.

Na početku trećeg po redu predavanja o političkoj modernizaciji Srbije, Despotović je podsetio da se unutrašnja socijalna dinamika u Srbiji toga doba intenzivno počela menjati. U međuvremenu su počeli da stasavaju prvi mladi naraštaji prosvećene srpske mladeži koja se školovala u inostranstvu, a koju su predstavljali prvenstveno Dimitrije Matić i Kosta Cukić.

– Oni su završili u birokratiji i administraciji srpske autonomne kneževine u pokušaju da utemelje jedan novi institucionalni aparat, jer ako država nema institucije, nema ni mogućnost da postane politička i pravna zajednica. Pored toga, bitna je i kultura, standardizacija jezika i razvoj intelektualnog sloja – naglasio je autor tribine.

U takvoj Srbiji pojavljuju se tzv. svetoandrejski liberali. To je drugi liberalni naraštaj u Srbiji koji je, po oceni mnogih naših istoriografa, politikologa i sociologa, faktički bio prvi politički naraštaj koji je imao jasan koncept modernizacije.

– Oni su osmislili taj prvi program sa jasnom dimenzijom političke organizacije, ali još uvek ne možemo govoriti o tome da je to bila politička stranka koja podrazumeva jasnu unutrašnju organizaciju, ideologiju i program – kazao je Despotović.

U toj unutrašnjoj socijalnoj dinamici, svetoandrejski liberali, predvođeni Jevremom Grujićem i Vladimirom Jovanovićem, pokrenuli su bitan proces koji će napraviti ozbiljan pomak u političkoj, socijalnoj, intelektualnoj, kulturnoj i obrazovnoj konstituciji Srbije kao moderne države toga vremena. Smatrali su da Srbi imaju neku vrstu demokratske tradicije.

U nastavku, Despotović je konstatovao da je knez Mihailo Obrenović bio jedini vladalac u svom veku u Srbiji koji je imao viziju njenog razvoja i koji je tu viziju eksplicirao na način jednog političkog programa.

    – Mihailo je imao evropska shvatanja o državi i njenim zadacima. Zato je, kad je na ruševinama ustavobraniteljskog režima izgrađivao svoj lični režim, zamišljao da novo državno uređenje počiva na zakonitosti i redu. Pristupio je unutrašnjim reformama ne tražeći odobrenje iz Carigrada – kazao je Despotović.

Iako je taj program nosio lični pečat, jer knez nije mogao, ili nije želeo, da oko sebe okupi političku stranku koja bi tom programu dala ozbiljnije političke perspektive i snagu, on nije izgubio ništa od političke relevancije i značaja za modernu političku istoriju Srbije u borbama za ubrzanu modernizaciju.

– Mihailo Obrenović je ubijen u atentatu na Topčideru 1868. godine, a njegova smrt je do danas ostala pod velom tajne i indicijama da je Rusija, zbog njegove austrofilske politike, imala uticaja na taj događaj – zaključio je Despotović na kraju tribine.

https://youtu.be/RiQLoBTwmqw

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja