Одржано предавање „НТЦ систем учења – дубока пажња и хиперпажња, развој интелигенције кроз групе

13/06/2019

У Великој сали Културног центра Новог Сада, у четвртак, 13. јуна 2019. године, одржано је предавање „НТЦ систем учења – дубока пажња и хиперпажња, развој интелигенције кроз групе“. Аутор и предавач био је др Ранко Рајовић, професор Педагошког факултета у Копру (Словенија).

Термини „дубока пажња“ и „хиперпажња“ нови су у педагогији. Нове генерације деце карактерише краткотрајна пажња, најдуже 10 минута могу да седе на часу или да читају. Али, без проблема, на видео-игрице могу да се усредсреде и по два сата.

– Мозак наше деце се променио, они напросто не могу дуго да седе и да уче. Та нова појава зове се „хиперпажња“. Деца с тим проблемом у школама у будућности неће моћи да уче. Већ десет година нам учитељи указују на то да је свака нова генерација првака слабија у односу на две претходне. Слабије су им концентрација и моторика, а речник сиромашнији – рекао је проф. Рајовић обраћајући се родитељима који су присуствовали овом предавању.

У наставку, аутор је посебну пажњу посветио моторици. Изнео је податак да су истраживања у Словенији показала да су деца све неспретнија. У Крању, граду близу Љубљане, 60% четворогодишњака не може да скочи унатраг. У Словенији, већина вртића је на периферији како би деца што више времена проводила у шумама и на ливадама, али се испоставило да ни она немају добру моторику.

    – Ако четворогодишњак не може да скочи унатраг, могуће је да у школи неће разумети математику у минусу. То је закон биологије и ако само овај детаљ упамтите, пуно сте урадили за своју децу – рекао је предавач и додао да човек има најкомплекснији нервни систем, а људски мозак се развија покретом и зато је сваки моторички покрет важан.

Дете које седи три сата, за то време има 40.000 мишићних контракција мање. Генерације до 1995. године проводиле су већину дана напољу, али после тога кретања је било све мање. Равна стопала су показатељ слабог кретања. У СФРЈ било је од осам до 10 процената равних стопала за које је „кривац“ углавном била генетика.

– Данас имамо више од 50 одсто деце са равним стопалима јер нема кретања. А када нема кретања, нема ни развоја мозга и можемо да очекујемо развојне сметње као што су – дислексија и краткотрајна пажња. Када им читате причу за лаку ноћ и прескочите једну реч, деца која имају добру пажњу примећују грешку и враћају маму и тату на почетак приче – рекао је проф Рајовић.

Он је указао и на упозоравајуће податке да у Србији, али и у Средњој Европи, више 50% деце има развојне сметње – поремећај говора, пажње и фине моторике.

    

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања