Одржана занимљива трибина о депресији у савременим друштвима

09/08/2018

Трибина „Депресија – болест или стање у савременим друштвима?” одржана је у четвртак 9. августа у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. O овој теми говорили су Жељко Ињац, главни уредник сајта Видовдан, Предраг Филиповић, медијски инжењер, и Филип Ђорђевић, психолошки саветник.

Трибину је отворио Предраг Филиповић објашњењем да појам  депресија заправо значи „утискивање”. Депресивни људи се често повлаче у себе, немајући храбрости да свој проблем признају себи, па ни да га поделе с неким.

У наставку, Ињац је навео пример недавног трагичног догађаја  – самоубиства девојке у Новом Саду.

– Пратећи коментаре на друштвеним мрежама о овом догађају, људи су у почетку веровали да је посреди лоша материјална ситуација, али се испоставило да девојка није имала егзистенцијалне проблеме. Не може се узрок сваке депресије тражити у материјалним разлозима – нагласио је Ињац.

Данас многи људи имају психичке проблеме, али у нашој традицији је да се такви проблеми схватају као слабост, те се депресивни људи не обраћају благовремено за помоћ.

– Проблем имамо на колективном нивоу, јер се деценијама унатраг доживљавамо као губитници. Та пројекција се одразила и на колективну психу. Пуно наших људи размишља о томе како да побегне из државе, али то није рационално размишљање. Да, наравно, негде другде се може зарадити више, али да ли ћемо бити тамо срећни, то је друго питање – казао је Ињац уз податак да је највећи број самоубистава забележен у земљама Скандинавије, упркос чињеници да је у том делу света животни стандард веома висок.

Психолошки саветник Филип Ђорђевић кaзао је да људи који дођу на терапију најпре морају да се реше секундарног емоционалног проблема, а то је кривица због тога што су запали у депресију.

– Више од 80 одсто људи западне цивилизације, пре или касније, запало је у депресивно стање. Да би се особа могла одредити као депресивна, њено стање мора имати три карактеристике – негативно  мишљење о себи, о другим људима и о будућности – казао је Ђорђевић.

Ми себе, рекао је психолог у наставку, вреднујемо преко унутрашњег и спољашњег сигнала, али значајан утицај има и то како су нас родитељи вредновали. „Лек” за депресију не представљају бројни свакодневни „лајкови” на нашим профилима, јер та виртуелна слава је, једноставно речено, превара.

– Човеку не треба лајк него стисак руке, загрљај и блиска душа. То је исконска потреба, а технолошке новотарије су само „фластери” који дугорочно не доносе срећу – закључак је ове занимљиве и поучне трибине.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања