Одржана трибина „Српски и руски војник у ‘Великом рату‘ ” аутора др Саше Марковића

28/04/2017

Tрибина „Српски и руски војник у ‘Великом рату‘ ”, аутора и предавача проф. др Саше Марковића, историчара, одржана је у петак 28. априла у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада.

Намера овог предавања била је приказ суочавања обичног човека са ”ратним вихором”, као и то да се укаже пажња на идентичне недаће које су снашле и српског и руског војника. Професор Саша Марковић поседује компетенцију да говори на ову тему и бира је баш због саме блискости Срба и Руса, како данас тако и у времену пређашње епохе.

Руска национална идеја је идеја универзализма, израз комплексног словенофилског порива. Она има активан однос према српској националној идеји, као и велики значај за формирање исте. Такође, она представља и универзалну, хришћанску идеју. Конфесионална, верска припадност издваја се у први план као блискост са српском националном идејом. Православље је јака нит која спаја ова два народа. Током XX века покушава се доказати да је руска национална мисао много шири појам од конфесионалне идеје.

„Владимир Соловјов у свом делу ’Светлост са истока’ скреће пажљу да државна национална политика може да злоупотреби хришћански универзализам у егоистичну националну идеју. То је нешто што се коси са карактером тадашње националне идеје читаве Европе”, истакао је Марковић.

Руска национална идеја није заснована на балканском партикуларизму, односно на партикуларизму националних интереса појединих балканских народа.

Након пораза од Јапана у Руско-јапанском рату, Русија спроводи многе реформе, које се најпре базирају на реформи војске, постајући тако и војно и привредно јача.

Западна Европа није имала разумевања за руску националну идеју и мисао. Иако је Русија поседовала друштвену, политичку и сваку другу моћ, овај део европског континента исказивао је неразумевање руске душе. Неповерење у Русију као велику силу посебно бива изражено уочи Првог светског рата, иако је Русија тада моћна империјална сила, коју треба поштовати.

Уочи почетка Првог светског рата, Србија, суочена са претњама Аустрo-угарске, обраћа се руском цару Николају Другом Романову за помоћ. Русија се, на лично залагање цара, одлучила да уђе у рат против Аустро-угарске ако дође до напада на Србију. Николај Други је инсистирао на одбрани Србије, иако је опомињан од својих војних експерата да Русија није спремна и да не може војно да парира Немачкој. Русија објављује мобилизацију након ултиматума Србији. Због тога многи немачки историчари сматрају да је управо Русија зачетник рата, иако ова прича о ревизионизму нема своје упориште.

Професор Саша Марковић издвојио је и прочитао неколико делова из дневника руског цара, који се тичу ’Великог рата’. Овај дневник је сведочанство руског цара Николаја Другог као личности, а не као императора. Из одломака се види његов став о обичном човеку. Међутим, овај став није реална слика тадашњег стања у народу. Приликом његовог обиласка села јавља се јак емотивни израз руске сељачке воље, који прикрива стварну ситуацију на фронту и генерално друштвено стање.

Такође, имали смо прилику чути и делове дневника руског војника, који у рат креће усхићен због пружања подршке браћи Србима. Из овога се види јака свест, снажна и упечатљива мотивација. Временом, руски војници осећају свирепост и антихуманост рата и буди им се свест да је његов циљ стварање нечовека од човека. Због тога они губе елан са почетка и постају обични војници по дужности.

Када се говори о српским војницима, евидентно је да им је био преко потребан савезник у рату.

„Један сраман рат објављен је једном слабом народу.”

реченица из телеграма Николаја Другог Вилхему Другом.

Аустро-угарска се до последњег тренутка надала да Русија неће пружити помоћ Србији. Положај српског војника био је страшан, а зверства према Србима су бивала све бројнија. На недаће које су снашле српски народ упућује Арчибалд Рајс, који на тај начин отвара очи јавности. Током албанске голготе ангажован је велики број младих, који су страдали због страшних услова који су их снашли. Ипак, осветољубивост код обичног Србина није постојала.

https://youtu.be/VJSvI450ghI

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања